Kako da bude sretno

Tokom mog boravka medju ljudima pozvali su me na dve sahrane; I to se dešavalo nekako jedno za drugim.

Našem školskom drugu Igoru je umro deda. A njega su roditelji napustili, te je I njemu I mladjem bratu on bio zaštitnik I oslonac. Igor je bio čudan dečak. Njega je odlikovalo to što je mogao da pojede muvu, na naše veliko čudjenje. Inače, toj sahrani je prisustvovalo celo naše odeljenje, izuzev onih koji su bili onemogućeni da dodju. Onde sam jasno osetila tugu našeg druga jer je on voleo svoga dedu, ali ukusa I mirisa smrti nisam spoznala, Bogu slava I hvala.

Druga sahrana je iznenadila sve nas. Maričina drugarica iz Žagubice je zbog momka koji ju je kinjio ispila kutiju sa lekovima svoje babe sa kojom je stanovala. Nameravala je tim činom da uplaši tog momka, ali njena namera se nije ostvarila. Njen momak je bio tvrd ili kao neki panj uopšte nije mario za onom što je izgubio. Prosto je nastavio po svom, ne sluteći šta ga čeka na putu.

Baba nije mogla da veruje ‘’šta uradi to dete?!’’ Imala je samo 17 godina. Njeno telo su njeni bližnji ostavili da leži u otvorenom sanduku. Mi, pridošli, smo prilazili I ljubili, ne bi li povratili toplinu njenim hladnim rukama. Opet, tuga I osećaj bola u levom ramenu. Ne sećam se njenog lika. Znam samo da je lepa I da zaslužuje da živi.

Teče iz srca mojega riječ dobra; rekoh: djelo je moje za cara; jezik je moj trska hitroga pisara.

Ti si najlepši izmedju sinova ljudskih, blagodat teče iz usta tvojih, jer te je blagoslovio Bog dovijeka.

Pripaši, junače, uz bedru svoju mač svoj, čast svoju I krasotu svoju.

I tako okićen pohitaj, sjedi na kola za istinu I krotku pravdu, I desnica će tvoja pokazati čudesa.

Oštre su strijele tvoje; narodi će pasti pod vlast tvoju; prostrijeliće srca neprijatelja carevijeh.

*Prijesto je tvoj, Bože, vječan I nepokolebljiv; skiptar je carstva tvojega skiptar pravice.

Ljubiš pravdu I mrziš na bezakonje; toga radi pomaza te, Bože, Bog tvoj uljem radosti više nego drugove tvoje.

Sve haljine tvoje mirišu smirnom, alojem I kasijom.Koji žive u dvorima od Minijske slonove kosti, one te vesele.

Carske kćeri dvore te; s desne ti strane stoji carica u Ofirskom zlatu.

Čuj, kćeri, pogledaj I obrati k meni uho svoje, zaboravi narod svoj I dom oca svojega.

I caru će omiljeti ljepota tvoja; jer je on Gospod tvoj, I njemu se pokloni.

Kći Tirova doći će s darovima, najbogatiji u narodu tebe će moliti.

Sva je ukrašena kći careva iznutra, haljina joj je zlatom iskićena.

U vezenoj haljini vode je k caru; za njom vode k tebi djevojke, druge njezine.

Vode ih veselo I radosno, ulaze u dvor carev.

Mjesto otaca tvojih biće sinovi tvoji, postavićeš ih knezovima po svoj zemlji.

Učiniću da se ne zaboravlja ime tvoje od koljena na koljeno; potom će te slaviti narodi vavijek vijeka.

U SLAVU BOŽIJEGA POMAZANIKA I NJEGOVE NEVJESTE.

NAČELNIKU PJEVAČKOM. UZ MUZIKALNU SPRAVU SOSAN.

NAUK SINOVA KOREJEVIH. PJESMA LJUBAVNA.

Bože, svojim ušima slušasmo, oci nam naši pripovijedaše djelo koje si učinio u njihovo vrijeme, u staro vrijeme.

Rukom svojom izgnao si narode, a njih posadio; iskorijenio si plemena, a njih namnožio.

Jer ne zadobiše zemlje svojim mačem, niti im mišica njihova pomože, nego tvoja desnica I tvoja mišica, I svjetlost lica tvojega, jer ti bijahu omiljeli.

Bože, care moj, *ti si onaj isti, pošlji pomoć Jakovu!

S tobom ćemo izbosti neprijatelje svoje, I s imenom tvojim izgazićemo one koji ustaju na nas.

Jer se ne uzdam u luk svoj, niti će mi mač moj pomoći.

Nego ćes nas ti izbaviti od neprijatelja našijeh, I nenavidnike naše posramićeš.

Bogom ćemo se hvaliti svaki dan, I ime tvoje slavićemo dovijeka.

Ali sad si nas povrgao I posramio, I ne ideš s vojskom našom.

Obraćaš nas te bježimo ispred neprijatelja, I neprijatelji nas naši haraju.

Dao si nas kao ovce da nas jedu, I po narodima rasijao si nas.

U bescenje  si prodao narod svoj, I nijesi mu podigao cijene.

*Dao si nas na podsmijeh susjedima našijem, da nam se rugaju I sramote nas koji žive oko nas.

Načinio si od nas priču u naroda, gledajući nas mašu glavom tudjinci.

Svaki je dan sramota moja preda mnom, I stid je popao lice moje.

Od riječi potsmjevačevih I rugačevih, I od pogleda neprijateljevih I osvetljivčevih.

Sve ovo snadje nas; ali ne zaboravismo tebe, niti prestupismo zavjeta tvojega.

Ne otstupi natrag srce naše, I stope naše ne zadjoše s puta tvojega.

Kad si nas bio u zemlji zmajevskoj, I pokrivao nas sjenom smrtnijem.

Onda da bijasmo zaboravili ime Boga svojega I podigli ruke svoje k Bogu tudjemu,

Ne bi li Bog iznašao to? Jer on zna tajne u srcu.

A *ubijaju nas za tebe svaki dan; s nama postupaju kao s ovcama klanicama.

*Ustani, što spavaš, Gospode! Probudi se, nemoj odbaciti zasvagda.

Zašto kriješ lice svoje? zaboravljaš nevolju I muku našu?

Duša naša pade u prah, tijelo je naše bačeno na zemlju.

Ustani, pomoći naša, I izbavi nas radi milosti svoje.

JADIKOVANJE ŠTO JE BOG OSTAVIO NAROD SVOJ.

NAČELNIKU PJEVAČKOM. NAUK SINOVA KOREJEVIH.

On je jedne julske noći strašno mjaokao. Bio je star nekoliko meseci. Mi nismo mogli da slušamo njegov plač I zov, ni da gledamo kako on juri za nekom ženskom koja ga uopšte ne voli. Nakon što smo se pošteno isplakali uneli smo ga u kuću; najpre ubacili u špajz do jutra, a zatim ga odneli u kupatilo, oprali I očistili od buva I besnih glista. On je bio jedno mnogo dobro mače, koje je naš tata na prvi pogled prihvatio I stavio na grudi. Prava maza.. Nazvali smo ga Tigar, jer je tako bio odeven.

A to što smo uzeli I prihvatili njega imalo je veze sa onom našom Perdidom I još jednim starijim mačkom koga smo doveli u kuću nedelju dana ranije. Kao da je sve to imalo neku vezu, imalo smisla koji smo pokušavali da dokučimo!

Sudi *mi, Bože, I raspravi parbu moju s narodom rdjavim! od čovjeka nepravednoga I lukavoga izbavi me.

Jer si ti Bog krijeposti moje; zašto si me odbacio? *Zašto idem sjetan od pakosti neprijateljeve?

Pošlji vidjelo svoje I istinu svoju, neka me vode, I izvedu na svetu goru tvoju I u dvorove tvoje.

Onda ću pristupiti k žrtveniku Božijemu, k Bogu radosti I veselja svojega, I uz gusle slaviću te Bože, Bože moj!

*Što si klonula, dušo moja, I što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer ću ga još slaviti, spasitelja mojega I Boga mojega.

NASTAVAK.

Upozorenje, ovo nije uvod! Ovde se radnja već uveliko odigravala…

Kada sam imala petnaest godina posvadjala sam se sa tatom zato što se nije slagao sa mojim druženjem sa jednom Cigankom. Ne znam da li je vredelo da objašnjavam da ona ima I naše krvi u sebi, ali on onda nije bio spreman da sluša. Mislila sam: kako se naš deda oženio Romkinjom, a tebi smeta što se ja sa jednom družim. On mi je mislima govorio: znaš ona je učiteljica; uči decu..

Dobro, uči decu, mislila sam, ali kako znaš da mene moja drugarica ne uči?

Tata je već bio vremenit I dosta posmatrao svet kroz prizmu materijalnog. Ja tako nisam gledala… I u ljudima koji su palog duha tražila sam ono dobro, ono čisto koje se uprljalo I želela da pomognem u tom čisćenju skladno mojoj snazi I moći. Nisam ti ja bila neko veliki; više nalik mišu koji može da pregrize vreže u koje se lav upetljao, ili palčici koja je spremna I da pomogne lasti.

Tako sam se naljutila na njega kada mi je udario šamar da sam otišla od kuće. Nisam otišla daleko, to on zna, već u kuću njegove majke, jer me od tog ‘’udara’’ nešto vuklo na onamo. Šta je bilo to ‘’nešto’’, tek kasnije sam shvatila. A njegova majka je tada bila pensioner, udovica, sa troje dece I petoro unuka.

Od nas unuka je najviše volela najmladjeg plavokosog dečaka sa plavim očima. Živela sam kod nje oko mesec I po dana, da bi me jednog dana izbacila iz kuće tako što je otišla kod njene prijateljice na kafu, pozvala mog tatu telefonom da dodje po mene I moje stvari. Mene nije obavestila ni o čemu, jer je smatrala da dete ne treba obaveštavati o vlastitim odlukama I da sa detetom ne treba govoriti istinu, već da se sa njim treba samo igrati. Stalno je tvrdila ‘’super smo se slagale ti I ja’’, dok su kod mene te reči izazivale gnušanje. Tada nisam mogla da razumem takvo njeno ponašanje! Mnogo kasnije sam razumela, I to me je nagnalo na plač. Mnogo kasnije kada smo se sreli rekla mi je: ‘’ti mi još nisi oprostila’’.

Kao što košuta traži potoke, tako duša moja traži tebe, Bože!

*Žedna je duša moja Boga, Boga živoga, kad ću doći I pokazati se licu Božijemu?

Suze su mi hljeb dan I noć, kad mi *svaki dan govore: gdje je Bog tvoj?

Duša se moja proljeva kad se opominjem kako sam hodio sred mnogoga ljudstva, stupao u dom Božiji, a ljudstvo praznujući pjevaše I podvikivaše.

*Što si klonula, dušo moja, I što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer ću ga još slaviti, spasitelja mojega I Boga mojega.

Klonula je u meni duša zato što te pominjem u zemlji Jordanskoj, na Ermonu, na gori maloj.

Bezdana bezdanu dozivlje glasom slapova tvojih; *sve vode tvoje I vali tvoji na mene navališe.

Danju je javljao Gospod milost svoju, a noću mu je pjesma u mene, molitva Bogu života mojega.

Reći ću Bogu, gradu svojemu: zašto si me zaboravio? *zašto idem sjetan od pakosti neprijateljeve?

Koji mi pakoste, prebijajući kosti moje, rugaju mi se govoreći mi svaki dan: gde ti je Bog?

*Što si klonula, dušo moja, I što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer ću ga još slaviti, spasitelja mojega I Boga mojega.

ŽUDNJA ZA SVETINJOM U TUDJOJ ZEMLJI.

NAČELNIKU PJEVAČKOM. NAUK SINOVA KOREJEVIH.

Imala je pune dve godine, kada su joj dodelili čuvara starijeg od nje sedam godina. On je voleo da se igra sa njom.. I ona je tada uživala u igri, sve dok se nije desilo sledeće:

On je uzeo I vrteo u krug, a kad mu je  postala teška I on je bacio na krevet babe I dede. Ona je zbog svoje mase I ubrzanja I zemljine teže odletela I lupila glavom o ivicu kreveta. Glava razbijena, krv prolivena po krevetu, odveli je u hitnu I stavili tri kopče.

Blago onome koji razumije ništemu! Gospod će ga izbaviti u zli dan.

Gospod će ga sačuvati I poživeće ga; biće blažen na zemlji. Nećeš ga dati na volju neprijateljima njegovijem.

Gospod će ga ukrijepiti bolna na odru. Sasvijem mijenjaš postelju njegovu u bolesti njegovoj.

Ja vičem: Gospode! smiluj se na me, *iscijeli dušu moju, sagriješih ti.

Neprijatelji moji govore zlobno za mene: ‘’kad će umrijeti, I ime njegovo poginuti?’’

I ako ko dodje da me vidi, laska; srce njegovo slaže u sebi nepravdu, I otišavši kazuje.

Šapću o meni medju sobom neprijatelji moji, I misle mi zlo:

‘’Zla stvar dodje na njega, legao je; neće više ustati.”

*I čovjek mira mojega, u kojega se †uzdah, koji jedjaše hljeb moj, podiže na me petu.

Ali ti, Gospode, smiluj se na me, podigni me; a ja ću im vratiti.

Po tome ću poznati da sam ti mio, ako se ne uzraduje neprijatelj moj nada mnom.

A mene cijela sačuvaj, I daj mi da stojim pred licem tvojim dovijeka.

*Blagosloven Bog Israilev od vijeka do vijeka. Amin, amin.

JADIKOVANJE U BOLESTI ZBOG ZLURADIJEH NEPRIJATELJA I NEVJERNIJEH PRIJATELJA.

NAČELNIKU PJEVAČKOM. PSALM DAVIDOV.

Dugo čekah Gospoda, I saže se k meni, I ču viku moju.

Izvadi me iz jame, koja buči, I iz gliba, I postavi na kamen noge moje, I utvrdi stope moje.

I *metnu u usta moja pjesmu novu, hvalu Bogu našemu. Vide mnogi, I počinju se bojati Gospoda, I uzdati se u njega.

Blago onome koji na Gospoda stavlja nadanje svoje, I ne obraća se oholima I onijem koji teže na laž.

*Mnoga su čudesa tvoja, koja si učinio, Gospode, Bože moj, I mnoge su misli tvoje s nama. Nema ti ravna. Htio  bih javljati I kazivati, ali im broja nema.

Žrtve I darova nećeš; ti si mi uši otvorio; žrtve paljenice I koja se za grijeh prinosi ne tražiš.

I po tome rekoh: evo idem, kao što je u knjizi pisano za mene;

Hoću činiti volju tvoju, Bože moj, I zakon je tvoj meni u srcu.

*Kazujem pravdu na saboru velikom; evo, usta svojih ne ustavljam; Gospode, ti znaš.

Pravde tvoje ne sakrivam u srcu svom, kazujem vjernost tvoju I spasenje tvoje; I ne tajim milosti tvoje I istine tvoje od sabora velikog.

Gospode, nemoj zatvoriti srca svojega od mene; milost tvoja I istina tvoja jednako neka me čuvaju.

Jer me opkoliše zla nebrojena; stigoše me nepravde moje, da ne mogu gledati; ima ih više nego kose na glavi mojoj, srce me moje ostavi.

Gospode, voljan budi izbaviti me, Gospode, pohitaj mi u pomoć.

Nek se postide I posrame svi koji traže pogibao duši mojoj! Nek se vrate natrag I postide koji mi žele zlo!

Nek se povrate u smetnji svojoj koji mi govore: ha! ha!

Neka se tješe I vesele tobom svi koji traže tebe, Gospode, I koji ljube spasenje tvoje, neka jednako govore: velik Gospod!

Ja sam nesrećan I ništ, neka se Gospod postara za me! Ti si pomoć moja I izbavitelj moj, Bože moj, ne časi.

SPASENI PRAVEDNIK ZAHVALJUJE BOGU;

POKORNOST I MOLBA.

NAČELNIKU PJEVAČKOM. DAVIDOV PSALAM.

Rekoh: čuvaću se na putovima svojim da ne zgriješim jezikom svojim; zauzdavaću usta svoja, dok je bezbožnik preda mnom.

*Bijah nijem I glasa ne pustih; mučah I o dobru. Ali se tuga moja podiže,

Zapali se srce moje u meni, u mislima mojim razgorje se oganj; progovorih jezikom svojim:

*Kaži mi, Gospode, kraj moj, I dokle će trajati dani moji? Da znam kako sam ništa.

Evo s pedi dao si mi dane, I vijek je moj kao ništa pred tobom. *Baš je ništa svaki čovjek živ.

Baš hodi čovjek kao utvara; baš se uzalud kida, *sabira, a ne zna kome ce dopasti.

Pa šta da čekam, Gospode? Nad je moj u tebi.

Iz svega bezakonja mojega izbavi me, ne daj me bezumnome na potsmijeh.

Nijem sam, neću otvoriti usta svojijeh; *jer si me ti udario.

Olakšaj mi udarac svoj, silna ruka tvoja ubi me.

Ako ćes karati čovjeka za prijestupe, rastočiće se kao od moljaca krasota njegova. Baš je ništa svaki čovjek.

Slušaj molitvu moju, Gospode, I čuj jauk moj. Gledajući suze moje nemoj mučati. *Jer sam gost u tebe I došljak kao I svi stari moji.

*Nemoj me više gnevno gledati, pa ću odahnuti prije nego otidem I više me ne bude.

ODLUKA DA STRPLJIVO ĆUTI VIDEĆI NIŠTAVILO ČOVJEČIJE.

MOLBA ZA GOSPODNJU UTJEHU.

NAČELNIKU PJEVAČKOM IDITUNU.

PSALM DAVIDOV.

KAD UKRŠTAMO PET I PET DOBIJEMO DVA I PET

KAD UKRŠTAMO ŠEST I ČETIRI DOBIJAMO DVA I ČETIRI

KAD UKRŠTAMO SEDAM SA TRI DOBIJEMO DVA I JEDAN

KAD UKRŠTAMO OSAM SA DVA DOBIJAMO JEDAN I ŠEST

KAD DEVET UKRŠTAMO SA JEDINICOM

Gospode! Nemoj me karati u gnevu svojem, niti me nakazati u jarosti svojoj.

Jer bezakonja moja izadjoše vrh glave moje, kao teško breme otežase mi.

Usmrdješe se I zagnojiše se rane moje od bezumlja mojega.

Zgrčio sam se I pogurio veoma, vas dan idem s(j)etan;

Jer sam iznutra pun ognja, I nema zdrava mjesta na tijelu mojem.

Iznemogoh I veoma oslabih, ričem od trzanja srca svojega.

Gospode! Pred tobom su sve želje moje, I uzdisanje moje nije od tebe sakriveno.

Srce moje jako kuca, ostavi me snaga moja, I vid očiju mojih, ni njega mi nema.

*Drugovi moji I prijatelji moji videće rane moje odstupiše, daleko stoje bližnji moji.

Koji traze dušu moju namještaju zamku, I koji su mi zlu radi govore o pogibli I po vas dan misle o prijevari.

A ja kao gluh ne čujem *I kao nijem koji ne otvara usta svojijeh.

Ja sam kao čovjek koji ne čuje ili nema u ustima svojim pravdanja.

Jer tebe, Gospode, čekam, ti odgovaraj za mene, Gospode, Bože moj!

Jer rekoh: da mi se ne svete, I da se ne razmeću nada mnom, kad se spotakne noga moja.

Jer sam gotov pasti I tuga je moja svagda sa mnom.

*Priznajem krivicu svoju, I tužim radi grijeha svojega.

Neprijatelji moji žive, jaki su, I sila ih ima što me nenavide na pravdi.

Koji mi *vraćaju zlo za dobro, neprijatelji su mi zato što sam pristao za dobrim.

Nemoj me ostaviti, Gospode, Bože moj! Nemoj se udaljiti od mene.

Pohitaj u pomoć meni, Gospode, spasitelju moj!

JADIKOVANJE DAVIDOVO ZBOG TESKIH ISKUSENJA U BORBI SA BOLESCU I NEPRIJATELJIMA.

PSALM DAVIDOV. ZA SPOMEN.

Nemoj se žestiti *gledajući nevaljale, nemoj zavideti onima koji čine bezakonje.

Jer se kao trava brzo kose, I kao zeleno bilje venu.

Uzdaj se u Gospoda I tvori dobro; živi na zemlji I hrani istinu.

Teši se Gospodom, I učiniće ti sto ti srce želi.

*Predaj Gospodu put svoj, I uzdaj se u Njega, on će učiniti.

I *izvešće kao vidjelo pravdu tvoju, I pravicu tvoju kao podne.

Osloni se na Gospoda, I čekaj ga. Nemoj se žestiti gledajući koga gdje napreduje na putu svojem, čovjeka koji radi što namisli.

Utišaj gnev I ostavi jarost; nemoj se dražiti da zlo činiš.

Jer će se istrijebiti koji čine zlo, a koji čekaju Gospoda *naslijediće zemlju.

Još malo, pa neće biti bezbožnika; pogledaćeš na mjesto njegovo, a njega nema.

A smerni ce naslijediti zemlju, I nasladjivaće se množinom mira.

Zlo misli bezboznik pravedniku, I škrguće na nj zubima svojim.

Ali mu se Gospod smije, jer vidi da se primiče dan njegov.

Mač potežu bezbožnici, zapinju luk svoj, da obore ubogoga I ništega I pokolju one koji idu pravim putem.

Mač će njihov udariti u njihovo srce, I lukovi njihovi polomiće se.

*Bolje je malo u pravednika nego bogatstvo mnogih bezbožnika.

Jer će se mišice bezbožnicima potrti, a pravednike utvrdjuje Gospod.

Zna Gospod dane bezazlenima, I dio njihov traje dovijeka.

Neće se postideti u zlo doba, *u dane gladne biće siti.

A bezbožnici ginu, I neprijatelji Gospodnji kao lepota šumska prolaze, kao dim prolaze.

Bezbožnik uzima I ne vraća, a pravednik poklanja I daje.

Jer koje on blagoslovi, oni naslijede zemlju, a koje on prokune, oni se *istrijebe.

Gospod utvrdjuje korake svakoga čovjeka I mio mu je put njegov.

*Kad posrne da padne, neće pasti, jer ga Gospod drži za ruku.

Bijah mlad I ostareh, I ne vidjeh pravednika ostavljena, ni dece njegove da prose hleba.

Svaki dan poklanja I daje u zajam, I na natražju je njegovu blagoslov.

Pravednici će naslijediti zemlju, I živjeće na njoj dovijeka.

Usta pravednikova govore mudrost, I jezik njegov kazuje istinu.

*Zakon je Boga njegova njemu u srcu, stopala se njegova ne spotiču.

Bezbožnik *vreba pravednika, I traži da ga ubije;

Ali ga Gospod neće pustiti u ruke njegove, I on će te postaviti da vladaš zemljom; vidjećeš kako će se istrijebiti bezbožnici.

*Vidjeh bezbožnika strašna koji se rasirivaše kao granato drvo;

Ali prodje, I evo nema ga; tražim ga I ne nahodim.

Hrani čistotu I pazi pravdu, jer će u čovjeka mirna ostati natražje.

A bezbožnika će nestati sasvijem; natražje će se bezbožničko zatrti.

Od Gospoda je spasenje pravednicima; on je krijepost njihova u nevolji.

Gospod će im pomoći, I izbaviće ih; izbaviće ih od bezbožnika I sačuvaće ih, jer se u njega uzdaju.

PSALM DAVIDOV.

SREĆA BEZBOŽNIKA NE TREBA DA ŽESTI PRAVEDNIKE.