For Zekia
https://www.youtube.com/watch?v=zsfj9j0kjoU
THIS IS FOR ZEKIA!
Upravo Ojagnjila!
Dok sam vozio kroz Makedoniju motorom spazih stado ovaca. Kad gle jedna ovca se upravo ojagnjila. Savladala su me osećanja I zaustavih vozilo! T o je bilo prvi put da tako nešto doživim I vidim.. Kad se osvrnuh oko sebe spazih tri čoveka obučena u pastirsku odeću I zapitah ih čije je ovo stado?! Na njihovim licima se očitavala blagost, čistota, radost. Pažljivo mi ukazaše da su oni čuvari ovaca koje vidim I da su tu pred mojim očima sabrana tri njihova stada.
Na moje čudjenje odgovoriše smirenjem. Zapitah ih odakle su. Oni pokazase na tri različite strane koje su geometriski naslikane trouglom koji se slio u dolinu, to jest sabrao se. To u mojim očima izazva divljenje, ali opet zapitah: ali kako onda znate koja je ovca čija? Na to mi jedan u ime sve trojice reče: “Ja sam pastir dobri I *znam svoje, I moje mene znaju.”
Da, on ‘’I kad svoje ovce istjera, ide pred
njima, I ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov.” Na to se u meni javi oduševljenje I osetih da moje srce bije od ljubavi. (jevandj. Jovan 10,1-42)
konušalim
Naša učiteljica turskog nam je stalno govorila “hadi, turkče konušalim”. A to je bio njen poziv nama da koristimo njen jezik I da se tako sporazumevamo. Nažalost, moram da priznam da je ona kao vodolija slaba u predavanju jezika, dok je jednom lavu, njenom zemljaku iz Istanbula, to mnogo bolje išlo.
On je voleo da priča o istoriji I turskom osvajanju Beograda I Srbije, uopšte. On je bio mišljenja da osvajanje zemlje se vrši preko glavnog grada. To je zapravo bio naum onog koji je viši od njega, a on nam je samo ispipavao puls. Medjutim, mi se uopšte nismo uzbudili zbog sve te priče. Valjda zbog toga što je on već bio oženjen I imao žensko čeljade..
Rekoh mu: “šta se ti sa mnom šetaš po Kalemegdanu I pričaš na turskom, a na srpskom razumem?”
A on mi kaza: znaš, pre nego sam došao amo bio sam u Rusiju I Bugarsku (ne znam gde je bio najpre!)
On mi je ličio na tatinog očuha koji je iznenada preminuo nakon što se vratio sa pecanja. Spopala ga je vrućina jer je bio avgust mesec devedeset prve. I to je sve nekako povezano sa sv. Ilijom. Prosto je osetio nešto u srcu I pružio se koliko je dug u kupatilu.
Iza toga sam ga sanjala da mi se obraća iz groba sav ljutit što sam mu rekla “hej bre!” Ja sam bila spavala u Nišu kada se to dogodilo. Oni mi zato kažu da mi je život mnogo dosadan jer sve “važne I uzbudljive dogadjaje” prespavam. Žao mi je, što me oni tako vide.
Ili na turskom: “Korkarim ki takma diši kullanadžaksiniz.”RADOST SIONA
Velik je Gospod I slavan veoma *u gradu Boga našega, na svetoj gori svojoj.
Prekrasna je visina, utjeha svoj zemlji gora Sion, na sjevernoj strani njezinoj grad cara velikoga.
Bog u dvorima njegovijem zna se da je branič.
Jer, gle, carevi se zemaljski sabraše, ali prodjose svi.
Vidješe I začudiše se, prepadoše se I pobjegoše svi.
Trepet obuze ih ondje, mučiše se kao porodilja.
Vjetrom istočnim razbio si korablje Tarsiske.
Što slušamo to I vidimo u gradu Gospoda nad vojskama, u gradu Boga našega. Bog ga utvrdi dovijeka.
Kazujemo, Bože, milost tvoju usred crkve tvoje.
Kao što je ime tvoje, Bože, tako je I hvala tvoja na krajevima zemaljskim; pravde je puna desnica tvoja.
Nek se veseli gora Sion, nek se raduju kćeri Judejske sudova radi tvojijeh.
Podjite oko Siona I obidjite ga, izbrojte kule njegove;
Pogledajte bedeme njegove, razmotrite dvorove njegove, da pripovedate mladjim naraštajima.
Jer je ovaj Bog naš Bog uvek I doveka, on će biti vodj naš dovijeka.
RADOST SIONA ZBOG BOŽIJE POMOĆI U RATNOJ NEVOLJI.
Pjesma. Psalm sinova Korejevih.
48, OD 1 DO 14
Dijalog
Upoznali smo se na internetu, više ne pamtim kako. Znam samo da mi je poslao svoju sliku na kojoj je obučen u crvenu košulju/bluzu ili majicu. Kazao je: roditelji su me ostavili kad sam bio mali. Živim sa babom I dedom I njih ljubim. Imam devojku koju sam upoznao preko internet; ona je sa Sri Lanke, a ja iz Indije.
Nisam znala baš geografiju tako da sam morala da pogledam na karti gde se to nalazi. “A čime se baviš?”, pitala sam. Rekao je: “računarima. Ja I moje kolege idemo po kampovima I programiramo.”
“Baš lepo od vas”, mislila sam. “A kako ti je ime?”, zapitah. Rekao je: VENKAT SWARLU.
Nisam se uplašila iako sam videla njegov izraz lika I apetit. Pitala sam ga: šta si u horoskopu? Rekao mi je svoj datum rodjenja, za koji nisam sigurna gde je, ali znam da je sunce u skorpionu a pluton za koji sam tek kasnije čula da je u sazvezdju vage, kao I merkur I uran. A gde je venera, to pojma nisam imala. Valjda on treba da brine o tome. Ima preko 40 godina!
Onda sam se ja njemu žalila na mog momka koji me je napustio. Pitao je: odakle je?
Rekoh: sa zapadne obale, to je znaš deo Israila.
Pa šta je bilo sa vama?
Rekoh: on me je pitao da se udam za njega dok je bio medju svojima. Pošto su nas delili kilometri on je to učinio telefonom. Jas am telefonski pristala, ali u sebi sam se obratila ljubljenom Bogu našem srcem svojim I mislima rekla:
“Gospode, ako je Volja Tvoja da on I ja budemo muž I žena, da budemo Tebi nalik!”
“Gospode Bože naš, Jedini, Ti znaš sva tri moja lica jer si me takvom stvorio. Ispitaj I u ognju me okušaj! Ako sam drvo I slama da izgorim, ako sam drago kamenje da ostanem kakva Jesam. Tvoja Volja neka bude. Amen.”
Iza toga je sledio rasplet naše priče. Najednom je Israil rešio da se razračuna sa zapadnom obalom I naš Toma zvani blizanac je zbrisao najpre preko grane u Misir, a zatim za talijansku. Onde su ga žestoko pritegli da radi, nisu mu čak davali ni “puš pauzu”. Tako ti je to kod UJAKA.
Medjutim, jedan dan se javio telefonom: “Ljubice, kaže on meni, gde si?”, I smeje se.
Meni nije bilo do smejanja; briznula sam u plač jer se nije javljao ko zna od kad.
Kažem ja njemu: “nisi ti sasvim čist.” Smeje se I kaže: “paznaš ti mene.”
“Naravno da te znam. Ja I ne razgovaram sa onima koje ne znam!”
Oprosti, molim te, Venkate, ako sam te suviše ugnjavila svojom pričom. Želja mi je bila da sa što više detalja predstavim moju (ne)sreću.
A onda se moj internet sagovornik zainteresovao što je dalje bilo. Rekoh mu: “ma pusti, onaj moj je laki lažov. Rekao mi je da je u Italiji, a u stvari moja cimerka smederevka mi je otkrila (g)di je.Da je uzvišen!
Svi narodi, zaplještite rukama, pokliknite Bogu glasom radosnijem.
Jer je višnji Gospod strašan, car veliki nad svom zemljom.
Pokori nam narode I plemena pod noge naše.
Izabra nam dostojanje naše, krasotu Jakova, koji mu omilje.
*Ide Bog uz podvikivanje, Gospod uz glas trubni.
Pojte Bogu, pojte; pojte caru našemu, pojte;
Jer je Bog car od sve zemlje, pojte pjesmu.
*Bog caruje nad narodima; Bog sjedi na svetom prijestolu svom.
Knezovi narodni sastavljaju se s narodom Boga Avramova. *Jer su štitovi zemaljski Božiji. Da je uzvišen!
BOG JE CAR.
NAČELNIKU PJEVAČKOM. SINOVA KOREJEVIH PSALAM.
47, OD 1 DO 9
LaMor
Na televiziji davaše emisiju “sve za ljubav”. Ne znam koja je godini ni mesec ni dan; tek to me je odvelo na put za Vijenu. Raspust je I sestra I ja smo otputovale kod njene majke. Kad onamo noć. A mene je baš priteralo I kretoh u zahod. I kada sam prala ruke naidje jedna stara žena I pozva mi Boga na njenom jeziku. Najednom osetih da treba da I ja posvedočim da je Hrist Bog (“Kris Kot”). Čudno je to. Iza toga odigrali su se dogadjaji koje niko lud ne bi poželeo.
Patnja I stradanje…
Moji roditelji nisu shvatili šta se dogodilo. Neki su znali I vešto krili. U plaču sam se vratila u zemlju. Dovezao me je čika Neša.
Po ulasku sam primetila da je ovde sasvim drugačija atmosfera. Srdačne pozdrave šaljem
svima onima koji imaju ljubavi u sebi: da ste mi živi I zdravi!