Kako da bude sretno

Kao dete uopšte nisam dobro podnosila putovanje. Gotovo svaki put bih dobijala mučninu i obavezno bih povraćala. Iza toga bi mi nekako bilo bolje, jedino bi mi ostajao gorak ukus u ustima. I on je posle nekog vremena gubio na snazi i ja bih ostavljala svu težinu sećanja iza sebe, dok bi moj pogled i težnje sezale napred. A onde bih uvek videla nešto lepo i dobro! To ne znači da sve što je predstojalo liči na bajku, ali znači da posle olujnog vremena vazduh je pročišćen i zrači pozitivno. Da i posle kiše i oblačine, biće i sunca, da i nakon snežne mećave, vetar razduva oblake i pojavi se mesec i zemaljska perspektiva se ogrne plaštom zvezdanog neba.

Putovanje koje je izmenilo moju dečiju perspektivu bilo je na relaciji Srbija, tranzit Madjarska, odredište Austrija, prestonica i nazad. Iz mog rodnog mesta smo krenuli kombijem. To je bilo putovanje bez pratnje roditelja i bilo kog od meni poznatih. Onde su me sačekali rodjaci koji su stanovali u sedmom bicirku. Saopstili su mi da je onde tako uredjeno da nema kvartova ili ma(ha)la kao kod nas, već je sve u vidu kruga (nem. cirk). To me je asociralo na one “njihove” koncentracione logore, iako mi nije bilo jasno zašto?! Moj boravak onde je trajao oko tri sedmice, iako je bilo planirano da traje duže. Skraćen je zbog pogoršane situacije u zemlji koju sam napustila.

Kako smo boravili u nekim “starim” zgradama u kojima nije bilo kupatila u okviru stana, već je postao umivaonik u hodniku i zajednički ve ce za stanare na našem spratu, tako sam jedne pozne večeri morala da izadjem zbog menstruacije i uz put sam srela neku stariju gospodju koja se penjala stepenicama i ona me otpozdravila Kris(†) Kot, što je značilo Hrist je Gospod (ili Pomaže Bog). Potvrdila sam (Bog ti pomogo).

Zatim nas je (mene i moju sestru) teča Dača poveo jednog sunčanog, izuzetno vrelog dana, na kupanje i sunčanje kraj Dunava. On se tako zaneo u pripremi ribe i pijuckanju piva da je totalno zaboravio da smo mi maloletnice (14 i 17.godina) i da treba da pazi na nas. Pri tom, mi je moja sestra predložila da legnemo da se sunčamo na neke pontonce izlivene od automobilskih guma. Kako ti ja nisam imala jasnu sliku da to može da preraste u neprijatno iskustvo, prihvatila sam njen predlog, zalegla, i dobrovoljno se kao neko meso za pečenje okretala čas na jednu čas na drugu stranu. To nije trajalo više od sat vremena, ali je crnilo onih guma imalo veliku privlačnu snagu, i sve to je rezultiralo da smo obe izgorele. Teča se uopšte nije uznemirio zbog toga.. Predložio je i nama da pojedemo onu zgotovljenu ribu sa malo hleba i popijemo pivce “za živce”.  Tetka kad nas je videla, uzbudila se jako jer smo bile crvene kao rakovi. Na koži su nam se pojavili plihovi i ličile smo pomalo na onu robu zapakovanu u one pufnaste  kese sa kružićima napunjenim vazduhom; s tim što su naši “kružići” bili napunjeni tečnošću. Naredno jutro nismo mogle da savijemo ni noge ni ruke, jer se koža toliko zategla da nas je sve peklo. Čini mi se da nije tetka primenila kuru od nekoliko dana premazivanja kiselim mlekom, ko zna šta bi bilo sa nama..