Oбновнљeњe xрaмa cвeтог Гeoргиja
O cвeти вeлико мученичe Гeoргиje,
посети cрцa нaшa о прaзнику oвoм.
Уђи у cвaку душу која иштe царcтво небесно,
која тражи правде, љубави и истинe Божије,
и уништи
аждаху коja наc вучe y пакао. Aмин.
Za Eliza
Moja drugarica je jako volela da slusa radio i porucuje pesme na razlicitim radio stanicama. Tako je u vise mahova i porucivala pesme za mene... Ona je volela narodnjake, tako da je cesto to bio njen izbor, dok sam ja vise volela pop muziku, generalno gledano "zabavnu".
I dok je meni bilo sve jedno na kom jeziku pevac peva, neki nisu podnosili ni jedan jezik do srpski. Ja sam u tome videla licno ogranicenje, ili zatvorenost da primimo poruku od nekog coveka, bez obzira na nacin na koji nam on/ona to saopstava.
Bilo je dovoljno da slusam srcem i razumela bih receno. Zato sam i volela Evroviziju. Srdacan pozdrav!
https://www.youtube.com/watch?v=_Z7fCIVCono
Zavere
Moj
nastavnik fizike i hemije je verovao u teoriju zavere! Govorio nam je da je
dobro jesti bombone od višnje..
I da su devojčice
prave guske, a dečaci
ni manje ni više “marsovci”!
Čudno za nekog ko se bavi zemljanim elementima da
“odluta” na Mars. Medjutim, njemu kao dečaku
to nije smetalo. Radovao se da vidi da guske lete na jug, a da se s proleća “vraćaju”.
Živi bili i videli
Sa verom i nadom na spasenje
Ljubljeni brate u Hristu,
molim te procitaj dvadeset osmu glavu iz KNJIGA O JOVU.
Da se najpre drzimo Ljubavi Gospodnje i ljubavi prema bliznjem!
A onda da vrsimo i svih ostalih deset zapovesti!
Ako ugledate onog ciji su obrazi rumeni kao jabuka, Ne Jedite Ga ocima!
Molim vas oprostite na mnogim recima. Sa verom i nadom na spasenje
od sestre u HristuKamen od ugla
Еф. 226 (4:17-25)
Браћо, ово говорим и свједочим у Господу да више не живите као што живе и остали незнабошци у празноумљу своме, 18. помрачених мисли, отуђени од живота Божијега због незнања које је у њима, због окамењености срца њиховога. 19. Они отупјевши предадоше себе разузданости, па чине сваку нечистоту с похлепом. 20. А ви тако не упознасте Христа, 21. ако ли га чусте и у Њему научени бисте, као што и јесте истина у Исусу, 22. да ви одбаците ранији начин живота старога човјека, који пропада у жељама варљивим, 23. а да се обнављате духом ума својега, 24. и обуците се у новога човјека, сазданога по Богу у праведности и светости истине. 25. Зато одбацивши лаж, говорите истину сваки са својим ближњим.
Мк. 53 (12:1-12)
Рече Господ причу ову: Посади човјек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, па отиде. 2. И када дође вријеме, посла виноградарима слугу да прими од виноградара рода виноградскога. 3. А они га ухватише, избише и послаше празних руку. 4. И опет им посла другога слугу; и онога нападоше камењем, и разбише му главу, и послаше га осрамоћена. 5. И опет посла другога, и њега убише; и многе друге, једне избише а друге побише. 6. А он имаше још јединога сина свога, вољенога, па им најзад посла и њега, говорећи: Постидјеће се сина мојега. 7. А виноградари они рекоше међу собом: Ово је насљедник, ходите да га убијемо, и наше ће бити насљедство. 8. И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда. 9. Шта ће, дакле, учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима. 10. Зар нисте читали у Писму ово: Камен који одбацише зидари, он постаде глава од угла; 11. То би од Господа и дивно је у очима нашим. 12. И тражаху да га ухвате, али се побојаше народа; јер разумјеше да за њих говори причу; и оставивши га отидоше.
Светитељ Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години.
Причом о винограду изображена је старозветна Црква и Божије старање о њој. Пошто је новозаветна Црква наследила старозаветну, и на њу се може односити ова прича. И опет, пошто је и сваки Хришћанин такође црква живога Бога, прича се и на њега може применити. Последње је за нас посебно важно. Шта, дакле, представља виноград? Душу, која је примила очишћење грехова, благодат препорода, дар Светог Духа као залог наслеђа вечног Царства, реч Божију, свете тајне, анђела - чувара. Ко су посленици? Свест и слобода. Они примају дарове и дају обећање да се труде око њих и да Господу приносе плодове. Ко су неисправни посленици? Они који xoћe да се користе преимућствима Хришћана, колико им је потребно у спољашњем поретку живота, али неће да Господу приносе достојне духовне плодове. Кога Господ шаље к њима? Савест са страхом Божијим, реч Божију, учитеље и пастире. Њима xoћe да уразуми неисправне. Али, они нећe да се исправе и не oбpaћajy пажњу на њих. Једни их гоне и труде се да заглуше њихов глас, а други иду дотле да и против самог Господа почињу да непријатељствују, одбацујући веру у Њега на разне начине. Крај тога је: Злочинце ће злом смрћу пoгyбити.
sa strane:
http://eparhijaniska.rs/eparhijaniska.rs/свакодневна-читања/sveto-pismo/
1887-петак-седамнаести-по-педесетници
Uzeti
Kада је Господ и Спаситељ наш Исус Христос обилазио градове и села и проповедао о царству небеском, свратио је једном и у дом једног житеља Капернаума, и по обичају, и овде проповедао. Скупило се много народа, тако да се до врата дома није могло доћи. Четири човека донесоше узетога који је живео на постељи, да би га видео онај који исцељује сваку болест и сваку немоћ у народу (Мат. 9,35). Али, пошто се нису могли пробити кроз толику масу да би дошли до Христа, они су се са болесником попели на кров куће, открили цреп на крову и, направивши довољно широк отвор за спуштање болесника, спустили овог на носилима пред Самог Господа. Кад Господ виде њихову веру, рече узетоме: Синко, опраштају ти се греси твоји, а затим, како би чудом исцељења на очиглед свију показао неверним књижевницима да је Он Богочовек Који има власт да на земљи опрашта грехе, рече му: Теби говорим: Устани и узми одар свој, и иди дому своме. И уста одмах и узевши одар изађе пред свима(Марко 2,11- 12). Сав народ који је ово чудо видео дивио се и, славећи Бога, сведочио да никада тако нешто није видео. Ето, то је награда Богочовека за веру онима који донесоше узетога!
А да су га донели овоземаљском лекару, он би без сум - ње сматрао сувишним да обра - ћа пажњу на његове грехе и лечио би га од телесне узетости материјалним а не духoвним лековима. Божански чудотворац, међутим, поступа другачије: телесну узетост он лечи кроз опраштање грехо - ва: Синко, опраштају ти се греси твоји. Зашто тако? Па зато што је душевна узетост, то јест греси, била узрок телесној узетости. Јер, све болести и смрт имају свој почетак у гре - ховној узетости душе људске. И ето, већ много хиљада година грех рађа све болести душе и тела.
Али због чега је света Црква установила да се данас чита јеванђељска прича о узетоме? Свакако због тога што она у свима нама види боле - снике од узетости, то јест од греха, и жели да сви, ради исцељења, похитамо ка Исусу Христу. И тачно је: сви смо ми узети. Сваки наш грех је узе - тост. А да је грех заиста душевна узетост, то је свако од нас на себи осетио. Од сваког греха трпи наше срце, разум отупљује за све духовно, слаби во - ља за добрим делима, оболе вају, да тако кажемо, све основе нашега живота, јер, када оболи срце главни покретач нашег живота тада болест захвата целог човека. Због тога света Црква, знајући како је човеку важна чврстина срца и постојаност на стени вере и Божијих заповести, пева у глас са нама: Утврди, Господе, на стени Твојих заповести, колебљиво срце моје.
Дакле, ми смо узети. Неки од нас, покренути савешћу, сами схватају своју болест и иду ка Христу да се лече од своје греховне узетости; а другима је на несрећу потребна туђа, искрена помоћ да би схватили своју болест и од свег срца пожелели исцељење од Исуса Христа. Ах! Када би неко и ове људе као онога узетога, довео снагом своје вере и добронамерним саветом у искрену скрушеност пред лицем Самог Господа нашег Исуса Христа, који је на Себе узео наше грехе и болести. Он би таквим људима учинио највећу хришћанску услугу. Много је међу нама оних који су духом узети и којима је заиста неопходна искрена помоћ других. Они су сами толико слаби у вери, толико су своје срце ослабили разноразним страстима, да сами нису способни да учине ни један једини корак у вери и хришћанском животу.
И шта? Зар међу вама, љубљени, нема таквих људи који би помогли својој немоћној и у вери слабој браћи? Зар међу нама нема искрено верујућих, који би својом животворном вером помогли неверујућим? Зар нема таквих који би уразумили свог брата који живи у незнању и разузданости и посаветовали га да се са искреним покајањем и вером обрати Христу? Браћо, ви који сте слаби у вери и који разуздано и раскалашно живите, реците, да ли бисте желели да се избавите од своје беспомоћне душевне узетости, чији ће крај бити вечно мучење у огњу пакла? Желите ли да паднете пред Самог Исуса Христа и да вас Он исцели? То се лако може остварити. Сваког петка, а ако треба и другим данима, Исус Христос у овом светом храму прима к Себи све оне који су гресима узети и преко свештеника их по вери исцељује. Сваки пут када се грешник искрено каје због својих грехова, Сам Господ му изнутра говори: Синко, опраштају ти се греси твоји. Шта вас спречава да се вером приближите Исусу Христу и од Њега добијете исцељење? Дођите, исцељујте се: пријем сада сви објављујемо током целе Свете Четрдесетнице. Све прима Сам Христос. Свештеници су само сведоци пред њим, посредници између Њега и вас. Само не заборавите, Исусу Христу морате долазити са јасном свешћу о томе да сте ви грешници, да сте без Њега немоћни и мртви душом, морате веровати свим срцем да је Он ваш Творац и Судија, и да само Он има власт на земљи опраштати грехе (Марко 2,10). Не заборавите још и то да је после исцељења од греховне узетости безумно и опасно свесно изазивати нову узетост. Ето, постао си здрав, говори Господ, више не греши, да ти се што горе не догоди! (Јован 5,14).
preuzet deo teksta "Druga nedelja casnog posta Pacista"
sa strane http://www.crkvasvetogilije.com/
Opomena
И обећавају им слободу a
сами су робови погибли;
јер кога ко надвлада онај му и робује (II Пет. 2, 19).Још увек апостол говори о
нечистим, безобразним и самовољним опомињући верне, да се чувају њихових
завођења поноситим и лажљивим речима. Прво је рекао о њима, да хуле на славу
Божју, друго да прелашћују на нечистоте тјелесних жеља, а сада пак говори, како
они обећавају слободу, то јест обећавају нешто што и они сами немају, јер
надвладани скверним страстима они су робови својих страсти покорни робови
најгрознијих тирана овога света.
О браћо моја, како су нама савремене ове
апостолске речи, писане пре деветнаест столећа! Погледајте, како запенушено
свуда око нас декламују о слободи они који ни мало слободе немају! Послушајте
вику очајних робова страсти и порока, како обманути обмањују, и ослепљени
проповедају светлост! Страсти су ткиво мреже, изаткане од ђавола, да њоме људе
лови. Ухваћени у ту мрежу они називају друге људе робовима а себе слободним, на
смех ђавола, који ћутке прибира мрежу и привлачи је својој обали.
О браћо,
чувајте се оних очајника, који себе називају весницима слободе, док даноноћно
служе господару своме ђаволу. Своју немаштину они називају богатством, и туђе
богатство називају немаштином, као што безумник цео свет назива безумним а себе
умним. Тако и они, најнеслободнији, називају друге неслободним. И службу Богу и
ближњима, по љубави, они називају робовањем, док службу ђаволу називају
слободом. То су пакосници Бога и људи, као што је и сам ђаво пакосник Бога и
људи.
Кад год чујете, да вам неко говори о слободи, испитајте прво добро, да ли
он није роб неке страсти и порока. По нечистоти живота, по безобразлуку и
самовољи познаћете све лажне учитеље слободе. То вас апостол опомиње.
О Господе, једини дародавче истините слободе, сачувај нас од мреже свију
пакосника Твојих и наших. Теби слава и хвала вавек. Амин.
беседа-св-николаја-српског/3256-07-08-25-07-беседа-о-робовима-који-проповедају-слободу
Господ је наложио да
дају дидрахме које су од њих тражили (Мт.17,27). И све остале, црквене и
грађанске поретке Он испуњаваше, те је и апостоле томе научио. А апостоли су,
затим, тај закон предали свим Хришћанима. Само се дух живота нови примао.
Спољашње је све остало као што је и било, осим онога што је очигледно било
противно вољи Божијој, тј. учешће у идолским жртвама и слично.
Затим је
Хришћанство ступило на површину са својим поретком живота и њиме истиснуло све
старо. Из тога би се могло закључити да ћe хришћанском духу бити лакше да се
развија и јача. Тако је и било, но не код свих. Упознавши се са слољашњим
хришћанским поретком живота, већи део људи је при њему и остао,
не старајући се о његовом духу.
Од свег мноштва Хришћана мало ко ће се показати
Хришћанином у духу. А шта је са осталима? Имају име као да су живи, а мртви су.
Када су апостоли проповедали Јеванђеље, њихова реч је изабирала удео Божији из
целокупног незнабожачког света. Сада Господ, путем исте речи, бира свој удео из
средине хришћанског света.
Који чита нека разуме, и нека се потруди да уистину
сазна да ли припада уделу Господњем. Ако за то не нађе осведочења, нека се
побрине да постане "својина" Божија. Јер, једино је у томe спасење.
Светитељ Теофан
Затворник. Мисли за сваки дан у години.
Krajnje prost!
Назарећани нису поверовали Христу зато што је живео међу њима. Он у свом спољашњем изгледу није имао привлачну светлост и наочитост која би сама по себи изазивала уважење. "Ми знамо ко је он", говорили су они. "Не може бити да у њему има нечег изузетног" (Мт.13,54-58).
И поред тога, Господ није решио да узме наметљиву спољашњост. Он сам је све време остајао крајње прост по спољашњости. И апостоли су се потом исто тако држали, а после њих и сви истинити њихови следбеници и подражаваоци. Због чега је то тако? Због тога што је немогуће пронаћи спољашњу светлост која би у потпуности одговарала светлости живота у Христу Исусу. И због тога се сматра да је боље држати се сасвим неугледне спољашњости, која собом неће препречавати унутрашње. Ко буде имао очи да види, нека одмах погледа на последње, не задржавајући своју пажњу на првоме.
Свети апостол Павле се овако изразио: А ово благо имамо у земљаним судовима (2.Кор.4,7). Када бисмо видели каква су по спољашњости била лица која данас прослављамо и призивамо у молитвама - не бисмо веровали својим очима: до те мере су били прости. И данас, онај који познаје живот у Христу Исусу, напушта спољашњост и сав се окреће унутрашњем. Због тога прво отпада, а друго се узвишује и расте. Код многих чак бива да нико и не примећује унутрашњу светлост, па ни онај који је има. Јер, зло је око људско. Њему и не треба показивати оно што је истински добро, будући да му може шкодити.
preuzeto sa stranice:
http://www.eparhijaniska.rs/
свакодневна-читања/sveto-pismo/1545-понедељак-седми-по-педесетници
RADOST SIONA
Velik je Gospod I slavan veoma *u gradu Boga našega, na svetoj gori svojoj.
Prekrasna je visina, utjeha svoj zemlji gora Sion, na sjevernoj strani njezinoj grad cara velikoga.
Bog u dvorima njegovijem zna se da je branič.
Jer, gle, carevi se zemaljski sabraše, ali prodjose svi.
Vidješe I začudiše se, prepadoše se I pobjegoše svi.
Trepet obuze ih ondje, mučiše se kao porodilja.
Vjetrom istočnim razbio si korablje Tarsiske.
Što slušamo to I vidimo u gradu Gospoda nad vojskama, u gradu Boga našega. Bog ga utvrdi dovijeka.
Kazujemo, Bože, milost tvoju usred crkve tvoje.
Kao što je ime tvoje, Bože, tako je I hvala tvoja na krajevima zemaljskim; pravde je puna desnica tvoja.
Nek se veseli gora Sion, nek se raduju kćeri Judejske sudova radi tvojijeh.
Podjite oko Siona I obidjite ga, izbrojte kule njegove;
Pogledajte bedeme njegove, razmotrite dvorove njegove, da pripovedate mladjim naraštajima.
Jer je ovaj Bog naš Bog uvek I doveka, on će biti vodj naš dovijeka.
RADOST SIONA ZBOG BOŽIJE POMOĆI U RATNOJ NEVOLJI.
Pjesma. Psalm sinova Korejevih.
48, OD 1 DO 14
Da je uzvišen!
Svi narodi, zaplještite rukama, pokliknite Bogu glasom radosnijem.
Jer je višnji Gospod strašan, car veliki nad svom zemljom.
Pokori nam narode I plemena pod noge naše.
Izabra nam dostojanje naše, krasotu Jakova, koji mu omilje.
*Ide Bog uz podvikivanje, Gospod uz glas trubni.
Pojte Bogu, pojte; pojte caru našemu, pojte;
Jer je Bog car od sve zemlje, pojte pjesmu.
*Bog caruje nad narodima; Bog sjedi na svetom prijestolu svom.
Knezovi narodni sastavljaju se s narodom Boga Avramova. *Jer su štitovi zemaljski Božiji. Da je uzvišen!
BOG JE CAR.
NAČELNIKU PJEVAČKOM. SINOVA KOREJEVIH PSALAM.
47, OD 1 DO 9
gore u srce morima!
Bog nam je utočiste I sila, pomoćnik, koji se u nevoljama brzo nalazi.
Zato se nećemo bojati, da bi se zemlja pomjestila, I gore se prevalile u srce morima.
Neka buči I kipi voda njihova, nek se planine tresu od vala njihovijeh;
*Potoci vesele grad Boziji, sveti stan višnjega.
Bog je usred njega, neće se pomjestiti, Bog mu pomaže od zore.
Uzbučaše narodi, zadrmaše se carstva; ali on pusti glas svoj I zemlja se rastapaše.
Gospod nad vojskama s nama je, branič je naš Bog Jakovljev.
Hodite I vidite djela Gospoda, koji učini čudesa na zemlji,
Prekide ratove do kraja zemlje, luk prebi, koplje slomi, I kola sažeže ognjem.
Utolite I poznajte da sam ja Bog; ja sam uzvišen po narodima, uzvišen na zemlji.
Gospod nad vojskama s nama je, branič je naš Bog Jakovljev.
GOSPOD JE NAŠA ČVRSTA TVRDINJA.
NAČELNIKU PJEVAČKOM. KOREJEVIH SINOVA.
UZ MUZIKALNU SPRAVU ALAMOT. PJESMA.
46, OD 1 DO 11
mač svoj, čast svoju I krasotu svoju!
Teče iz srca mojega riječ dobra; rekoh: djelo je moje za cara; jezik je moj trska hitroga pisara.
Ti si najlepši izmedju sinova ljudskih, blagodat teče iz usta tvojih, jer te je blagoslovio Bog dovijeka.
Pripaši, junače, uz bedru svoju mač svoj, čast svoju I krasotu svoju.
I tako okićen pohitaj, sjedi na kola za istinu I krotku pravdu, I desnica će tvoja pokazati čudesa.
Oštre su strijele tvoje; narodi će pasti pod vlast tvoju; prostrijeliće srca neprijatelja carevijeh.
*Prijesto je tvoj, Bože, vječan I nepokolebljiv; skiptar je carstva tvojega skiptar pravice.
Ljubiš pravdu I mrziš na bezakonje; toga radi pomaza te, Bože, Bog tvoj uljem radosti više nego drugove tvoje.
Sve haljine tvoje mirišu smirnom, alojem I kasijom.Koji žive u dvorima od Minijske slonove kosti, one te vesele.
Carske kćeri dvore te; s desne ti strane stoji carica u Ofirskom zlatu.
Čuj, kćeri, pogledaj I obrati k meni uho svoje, zaboravi narod svoj I dom oca svojega.
I caru će omiljeti ljepota tvoja; jer je on Gospod tvoj, I njemu se pokloni.
Kći Tirova doći će s darovima, najbogatiji u narodu tebe će moliti.
Sva je ukrašena kći careva iznutra, haljina joj je zlatom iskićena.
U vezenoj haljini vode je k caru; za njom vode k tebi djevojke, druge njezine.
Vode ih veselo I radosno, ulaze u dvor carev.
Mjesto otaca tvojih biće sinovi tvoji, postavićeš ih knezovima po svoj zemlji.
Učiniću da se ne zaboravlja ime tvoje od koljena na koljeno; potom će te slaviti narodi vavijek vijeka.
U SLAVU BOŽIJEGA POMAZANIKA I NJEGOVE NEVJESTE.
NAČELNIKU PJEVAČKOM. UZ MUZIKALNU SPRAVU SOSAN.
NAUK SINOVA KOREJEVIH. PJESMA LJUBAVNA.
45, OD 1 DO 17
svojim ušima slušasmo
Bože, svojim ušima slušasmo, oci nam naši pripovijedaše djelo koje si učinio u njihovo vrijeme, u staro vrijeme.
Rukom svojom izgnao si narode, a njih posadio; iskorijenio si plemena, a njih namnožio.
Jer ne zadobiše zemlje svojim mačem, niti im mišica njihova pomože, nego tvoja desnica I tvoja mišica, I svjetlost lica tvojega, jer ti bijahu omiljeli.
Bože, care moj, *ti si onaj isti, pošlji pomoć Jakovu!
S tobom ćemo izbosti neprijatelje svoje, I s imenom tvojim izgazićemo one koji ustaju na nas.
Jer se ne uzdam u luk svoj, niti će mi mač moj pomoći.
Nego ćes nas ti izbaviti od neprijatelja našijeh, I nenavidnike naše posramićeš.
Bogom ćemo se hvaliti svaki dan, I ime tvoje slavićemo dovijeka.
Ali sad si nas povrgao I posramio, I ne ideš s vojskom našom.
Obraćaš nas te bježimo ispred neprijatelja, I neprijatelji nas naši haraju.
Dao si nas kao ovce da nas jedu, I po narodima rasijao si nas.
U bescenje si prodao narod svoj, I nijesi mu podigao cijene.
*Dao si nas na podsmijeh susjedima našijem, da nam se rugaju I sramote nas koji žive oko nas.
Načinio si od nas priču u naroda, gledajući nas mašu glavom tudjinci.
Svaki je dan sramota moja preda mnom, I stid je popao lice moje.
Od riječi potsmjevačevih I rugačevih, I od pogleda neprijateljevih I osvetljivčevih.
Sve ovo snadje nas; ali ne zaboravismo tebe, niti prestupismo zavjeta tvojega.
Ne otstupi natrag srce naše, I stope naše ne zadjoše s puta tvojega.
Kad si nas bio u zemlji zmajevskoj, I pokrivao nas sjenom smrtnijem.
Onda da bijasmo zaboravili ime Boga svojega I podigli ruke svoje k Bogu tudjemu,
Ne bi li Bog iznašao to? Jer on zna tajne u srcu.
A *ubijaju nas za tebe svaki dan; s nama postupaju kao s ovcama klanicama.
*Ustani, što spavaš, Gospode! Probudi se, nemoj odbaciti zasvagda.
Zašto kriješ lice svoje? zaboravljaš nevolju I muku našu?
Duša naša pade u prah, tijelo je naše bačeno na zemlju.
Ustani, pomoći naša, I izbavi nas radi milosti svoje.
JADIKOVANJE ŠTO JE BOG OSTAVIO NAROD SVOJ.
NAČELNIKU PJEVAČKOM. NAUK SINOVA KOREJEVIH.
44, OD 1 DO 26
I izvedu
Sudi *mi, Bože, I raspravi parbu moju s narodom rdjavim! od čovjeka nepravednoga I lukavoga izbavi me.
Jer si ti Bog krijeposti moje; zašto si me odbacio? *Zašto idem sjetan od pakosti neprijateljeve?
Pošlji vidjelo svoje I istinu svoju, neka me vode, I izvedu na svetu goru tvoju I u dvorove tvoje.
Onda ću pristupiti k žrtveniku Božijemu, k Bogu radosti I veselja svojega, I uz gusle slaviću te Bože, Bože moj!
*Što si klonula, dušo moja, I što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer ću ga još slaviti, spasitelja mojega I Boga mojega.
NASTAVAK.
43, OD 1 DO 5
rugaju mi se
Kao što košuta traži potoke, tako duša moja traži tebe, Bože!
*Žedna je duša moja Boga, Boga živoga, kad ću doći I pokazati se licu Božijemu?
Suze su mi hljeb dan I noć, kad mi *svaki dan govore: gdje je Bog tvoj?
Duša se moja proljeva kad se opominjem kako sam hodio sred mnogoga ljudstva, stupao u dom Božiji, a ljudstvo praznujući pjevaše I podvikivaše.
*Što si klonula, dušo moja, I što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer ću ga još slaviti, spasitelja mojega I Boga mojega.
Klonula je u meni duša zato što te pominjem u zemlji Jordanskoj, na Ermonu, na gori maloj.
Bezdana bezdanu dozivlje glasom slapova tvojih; *sve vode tvoje I vali tvoji na mene navališe.
Danju je javljao Gospod milost svoju, a noću mu je pjesma u mene, molitva Bogu života mojega.
Reći ću Bogu, gradu svojemu: zašto si me zaboravio? *zašto idem sjetan od pakosti neprijateljeve?
Koji mi pakoste, prebijajući kosti moje, rugaju mi se govoreći mi svaki dan: gde ti je Bog?
*Što si klonula, dušo moja, I što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer ću ga još slaviti, spasitelja mojega I Boga mojega.
ŽUDNJA ZA SVETINJOM U TUDJOJ ZEMLJI.
NAČELNIKU PJEVAČKOM. NAUK SINOVA KOREJEVIH.
42, OD 1 DO 11