ŽITIJE SVETOG APOSTOLA FILIPA

Kraj mora Galilejskog, u blizini Horasina i Kaber Nauma nalazase se grad Vit Saida. U tome gradu rodise se tri apostola: Petar, Andrej i Filip. Petar i Andrej behu ribari, i tim se zanatom bavljahu dok ih Gospod Hristos ne pozva za sobom; a Filipa jos u mladosti roditelji dadose da se uci knjiznoj mudrosti. Usrdno citajuci i izucavajuci Sveto Pismo, Filip postade odlican poznavalac Svetoga Pisma, i dobro znadjase sva prorostva o ocekivanom Mesiji, i plamtijase plamenom ljubavlju k Njemu i silnom zeljom da Ga vidi u lice, iako jos nije znao da je vec dosao na zemlju Onaj koga mnogi zeljahu videti, ocekujuci Njegov dolazak.

Dok Filip plamtijase takom ljubavlju k Mesiji, gle, mnogo zeljeni Mesija, Hristos, dodje u Galileju, i nasavsi Filipa rece mu: Hajde za mnom (Jn. 1, 43). – Ovaj poziv Gospodnji Filip cu ne samo telesnim usima nego i svim srcem, i odmah poverova da je to istiniti Mesija, obecan Bogom preko proroka, i podje za Njim. Pazljivo prateci presveti zivot Gospoda Hrista, Filip se starase da ga podrazava, i ucase se od Njega Bozanskoj premudrosti, kojom je kasnije imao pobediti bezumlje neznabozacko. Radujuci se pronalasku take Riznice, kojom je sav svet imao biti iskupljen, Filip ne hte da se samo on jedan obogacuje njome, nego zudjase da i drugi imaju udela u tom daru. Zato, nasavsi prijatelja svog Natanaila on mu s radoscu saopsti: Mi nadjosmo Onog za koga Mojsije u zakonu pisa i proroci – Isusa iz Nazareta (Jn. 1, 45). Natanail, cuvsi to i ne verujuci da iz malenoga grada i od prostoga roda moze proizaci Mesija, Car Izrailjski, rece: Iz Nazareta moze li biti sto dobro? – A Filip, ne govoreci mnogo, posavetova Natanilu da samo vidi Isusa, rekavsi mu: Dodji i vidi (Jn. 1, 46). – Tako postupi Filip zato sto je znao da ce Natanailo, cim vidi Isusa i cuje Njegove spasonosne reci, odmah poverovati da je On Mesija. Tako ustvari i bi. Jer kada Filip vodjase Natanaila k Isusu, to Gospod, koji ispituje srca i cita sakrivene misli ljudske, ugledavsi Natanaila gde ide k Njemu, poznade ga i rece o njemu: Evo pravoga Izrailca u kome nema lukavstva. – Cuvsi te reci, Natanailo se silno zacudi i rece Mu: Otkuda me poznajes? Jer niti si ti ikada video mene, niti ja tebe. – Odgovori mu Gospod: Pre nego te pozva Filip videh te kad bejase pod smokvom (Jn. 1, 47-48). – A Natanail kada bese pod smokvom, razmisljase o Bozanstvenom Mesiji, u ocekivanju Koga bese sva radost i veselje vernih slugu Bozijih; i darova mu Bog u to vreme srce skruseno i tople suze, pomocu kojih on usrdno moljase Boga, da ispuni ono sto je od pamtiveka obecao ocima i poslje na zemlju Spasitelja sveta. Svevidece oko Bozije vide u to vreme Natanaila koji bese u duhu umilenja, zato mu i rece Gospod: Videh te kad bese pod smokvom.

Ove reci jos vise zaprepastise Natanaila. Jer on se seti o cemu je razmisljao pod smokvom, i sa kakim se umilenjem molio Bogu da posalje Mesiju; a znadjase da tamo ne bese ni jednog coveka s njim koji bi ga video, i da misli njegove niko sem Boga ne mogase znati. Zato Natanailo odmah poverova da je Isus Mesija koga Bog obeca poslati na spasenje roda ljudskog, i ispovedi da je u Hristu Isusu Bozanska priroda kojom Isus saznade tajne njegova srca, pa zbog toga on i uskliknu: Ucitelju! Ti si Sin Bozji, ti si Car Izraila (Jn. 1, 49).

O, kako ogromnu blagodarnost Natanailo osecase i izrazavase Filipu sto ga obavesti o dosavsem na zemlju Spasitelju i sto ga privede tome zeljenom Mesiji! A radovase se i sveti Filip sto ljudi obretose Bozansku Riznicu, sakrivenu u ilovaci ljudske prirode, i jos vecom ljubavlju gorase ka svome Gospodu. No sveti Filip, videci u svome Bozanskom Ucitelju savrsenog po svemu coveka, ipak ne poznavase jos u Njemu savrsenog Boga. Da bi to ispravio u njemu, Gospod Hristos mu pritece u pomoc. Jednom Gospod, nalazeci se sa pet hiljada ljudi s one strane Tiverijadskoga Mora, i zeleci da toliko mnostvo svojih slusalaca nahrani na cudesan nacin, rece Filipu: Gde cemo kupiti hleba da ovi jedu? – A ovo rece kusajuci ga, jer znadjase da se nema gde nabaviti toliki hleb; a znadjase unapred i to sta ce My odgovoriti Filip. No On radi toga i upita Filipa, da bi ovaj bolje poznao sebe, i postidevsi se zbog svog maloverja, ispravio se u veri. I stvarno, Filip se ne opomenu svemogucstva Bozijeg i ne rece: Ti, Gospode, sve mozes; nije Ti potrebno da ikoga pitas o tome; samo pozeli, i odmah ce se svi nasititi: "otvoris ruku svoju, sve i sva se nasicuje dobra" (Ps. 103, 28). – Ne rece to Filip, nego, pomisljajuci o Gospodu svome kao o coveku a ne kao o Bogu, rece: Dvesta dinara hleba nije dosta da svakome od njih po malo dopadne (Jn. 6, 7). – Zatim sa ostalim ucenicima rece: Otpusti narod neka idu u okolna sela i palanke da kupe sebi hleba (Mk. 6, 36). – Medjutim kada Gospod prelomi pet hlebova i dve ribe za pet hiljada ljudi (Lk. 9, 16), tada Filip vide da iz ruke Gospodnje, kao iz neiscrpne zitnice, davase se svima dovoljno hrane, dok se sav narod ne nasiti. Tada se Filip postide zbog maloverja svog, i utvrdivsi se u veri proslavi zajedno sa drugima Boziju silu sto je u Hristu Isusu.

Kasnije Filip bi Gospodom kao dostojan uvrscen medju dvanaest najodabranijih; i imadjase blagodat od Njega i slobodu prijateljske ljubavi pred Njim. Jednom u Jeru Salimu neki Jelini, koji behu dosli o prazniku, posto kao neverni ne mogahu lako doci do Isusa, pristupise k Filipu i moljahu ga govoreci: Gospodine, mi bismo hteli da vidimo Isusa. – A on saopsti to najpre Andreju, pa se onda s Andrejom usudi obavestiti Isusa o zelji tih Jelina, radujuci se tome sto i neznabosci traze da vide i cuju Gospoda njegovog i Ucitelja. Tada on cu od Gospoda Isusa divno ucenje i prorostvo o neznaboscima: da ce oni poverovati u Njega ne sada vec posle Njegove smrti. Ako zrno psenicno, rece Gospod tom prilikom, padnuvsi na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, mnogo roda rodi (Jn. 12, 24). Time Gospod kao da je rekao: Dok ja zivim na zemlji, imam samo deo doma Israila koji veruje u mene; a kada telo umre, onda ce ne samo dom Israila nego i mnogi neznabosci poverovati u mene.

Jos jednom se Filip, posle Tajne Vecere, usudi upitati Gospoda o velikom tajanstvu Bozanstva, kada Ga zamoli da im pokaze Oca, govoreci: Gospode, pokazi nam Oca, i bice nam dosta (Jn. 14, 8). Ovim svojim pitanjem sveti Filip ucini veliku korist Crkvi Hristovoj, jer iz toga se naucismo znati jednosusnost Sina sa Ocem i zatvarati usta jereticima koji odbacuju tu Bozansku istinu. Na to Gospod odgovori sa blagim prekorom: Toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide Oca; pa kako ti govoris: pokazi nam Oca? Zar ne verujes da sam ja u Ocu i Otac u meni? Reci koje vam ja govorim, ne govorim od sebe; nego Otac koji prebiva u meni, On tvori dela. Verujte meni da sam ja u Ocu i Otac u meni (Jn. 14, 9-10).

11/15,2011 Posted to Drevni događaji

Comments (0)


Istekla dozvola

”Staraj se iznad svega da čistiš sebe od zle volje prema ljudima. Jer gomilajući zlu volju prema ljudima gomilaš otrov koji će pre ili posle uništiti tebe kao čoveka!

Staraj se više od svega da sabiraš dobru volju prema ljudima. Stegni suhu drenovinu svoje duše i uvek ćeš moći da iscediš dobar razlog da i neprijateljima oprostiš i da i njih okružiš, a to znači da nadjača u tebi dobra volja (misli i namere).

Ne dozvoli da sunce bude plemenitije od tebe i da ono može obasjavati i dobre i zle a ti da ne možeš zračiti dobrom voljom i prema prijateljima i prema neprijateljima.

Ne dozvoli da voda bude korisnija od tebe i čistim i nečistim, nego se raduj kada te i dokle te ljudi potrebuju da im budeš od dobre usluge.

Na ustajalu vodu ne ide ni vo(l) ni perilja. Govori li voda volu: tebi dopuštam da me piješ, a magarcu: tebi ne dopuštam? Ili se podjednako daje i jednom i drugom i podjednako blista pred njuškom i jednog i drugog?

Ne dozvoli da zemlja bude strpljivija od tebe, bilo kad je oru za žito bilo kad je tabaju za drum. Budi stpljiv kao zemlja, jer si namenjen za višu čast nego sva zemlja.

Ne dozvoli da se zvezdani svod blista većim sjajem od tvoje duše. Jer u tebi je Onaj  koji je skovao zvezdani svod i koji ga može i raskovati u ništa. Brate moj, ti si sin a nebesni svod je stvar! ”

MISLI O DOBRU I ZLU, vladika Nikolaj Velimirović

09/30,2011 Posted to Drevni događaji

Comments (2)


ISKRENIK

 Isuse sine Božiji, pomiluj me! Neka ti ova molitva ne izbija iz srca. Izgovaraj ime pobedioca smrti i život će se odomaćiti u tebi. Ovo je iskustvo svih podvižnika. Imenom Isusovim oni su pobedili smrt i nasledili život večni, jer nema drugog imena pod suncem koje spasava.

 Srebro će ti sve pobacati po ulicama i zlato će njihovo biti nečisto u dan gneva Gospodnjeg. (Jezikil 7,19) Šta će pomoći srebro i zlato kad duša izidje iz tela i pogleda po zemlji? Srebro i kamen biće jednake vrednosti pred njom, a zlato i blato podjednako dosadno i odvratno. Zato pobedjuj srebroljublje i zlatoljublje u sebi dok ti je dato vreme.

 Upraznitesja i proslavite Gospoda, veli Psalmist. Ispazni dušu svoju od ustajalih misli i ustajalih želja i ustajalih osećanja: zlobe, mržnje, pakosti, pa prinesi takvu dušu Gospodu; On će je ispuniti Duhom Svojim. To znači odreći se sebe. To znači predati se Bogu. Pusti Boga neka čini šta On hoće. I On će postaviti presto Svoj u duši tvojoj. I vojevaće za tebe na svim poljima borbe, zadobiće sve pobede i predati tebi u svojinu. Bogom smo jaki.

 ”Svu taštinu i reč lažnu udalji od mene Gospode! ” To je molitva premudroga cara (Priče Sol. 30,8). Taština je sve što ne služi Bogu i laž je sve što se protivi zapovestima Božijim. Pobedi taštinu službom Bogu i pobedi laž propovedajući vazdan istinu. Jer je obećao Gospod: Ko pobedi i održi dela Moja do kraja daću mu vlast nad neznabošcima.  Neznaboštvo  je sušta taština i laž; zato se drži Boga i Božije Istine pa će ti se dati obećano.

 Hvala Bogu koji nam daje pobedu kroz Gospoda našega Isusa Hrista (Poslanica Kor. 15,57). Hrist je izvojevao sve pobede: nad zlobom, nad svetom, nad smrću. I mimo Njega niko ne može zadobiti nijednu pobedu. Mi samo možemo biti učesnici Njegove pobede. I On je rad tome. On nas na to i priziva i nudi. Kako je to divno i čudesno! Time je naš životni zadatak beskrajno olakšan, jer pobediti znači izmoliti od Milostivog pobedu koja nam u danom času treba.

 Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, rekao je Gospod. Kao kad bi domaćin došao na njivu poslanicima svojim i rekao: Obradite sve do kraja s radošću i veseljem, jer vas doma čeka velika plata. Spoj radost s verom i nadam pa slobodno hodi kraju. Ne tuguj kao rob na tudjoj njivi, nego se raduj kao sin na Očevoj. Pobedi tugu i zameni je radošću i primićeš venac slave.

 I još malo, vrlo malo, doći će Onaj koji treba da dodje i neće odocniti (Jevr. 10, 37). A kad dodje On kao Strašni Sudija, razdeliće vence pobediocima. Primićeš i ti venac, ako se budeš u ovom kratkom veku opredelio za Njega a ne protiv Njega. ”Evo ću doći brzo, drži što imaš, da niko ne uzme venca tvojega”, tako ti poručuje On.

 Spram drveta ne vidi šumu – glasi jedna narodna izreka. To se može reći za sve one koji od mnogih stvari u prirodi ne vide Boga, Spasioca svoga. I Adam se izgubio medju drvećem u vrtu, kada mu se grehom pomrači duša za Boga. Neka se ne pomrači duša tvoja! Ti nisi više Adamov nego Hristov. Adam je zagnjurio sebe i svoje potomstvo u senku od stvorene prirode, a Hrist je uzeo na nebo i uzdigao svoje sledbenike iznad prirode. Izveo ih je iz prirode kao Mesija Israil iz Misira. Idi dakle za Pobediocem Hristom i bićeš učesnik Njegovih pobeda. I primićeš vence i radovaćeš se. Ko pobedi, dobiće sve.

 Tvoje duša ćelija jedini je stan u koji niko ne može ući bez tvoje volje. Medjutim, mnogi ljudi čuvaju i štale i obore svoje bolje nego li tajnu odaju svoje duše. Udji u ćeliju (klet) svoju i zatvori vrata svoja, kaže Gospod. Ne daj mislima svojim da blude po svetu. Saberi ih u srce svoje! Tu je sastanak sastanak s Bogom. Pobedi rasejanost i bićeš pravi pobedilac.

 Nadanjem veselite se (Rim. 12,12), kaže apostol. Ko se nada, taj se i bori. Ko ima nadu, taj i pobedjuje. Nada je odobrenje u stradanju, žižak u mraku muke. Nadaj se dobru i samo dobru i dobro neće izostati. Nada je lestvica koja vezuje tvoju dušu s nebesima. Niz tu lestvicu doći će ti pobeda i spasenje.

 I zdrav duh jeste Božiji Duh. On je kao zdrav vazduh od koga ginu svi mikrobi. Od zdrava vazduha postaje zdrava duša, od zdrave duše zdravo je i telo. Zadobiti zdrav duh, Duh Božiji, znači zadobiti najveću pobedu. Duh je ono što oživljava, telo ne pomaže ništa. Mnogi sveti muževi i žene živeli su nasuprot svim pravilima naučne higijene, pa ipak im je telo bilo zdravo i snažno do najdublje starosti.

 ”Ko pobedi, učiniću ga stubom hrama Boga svoga i više neće izići napolje. ” To obećava Onaj koji je pobedio i koji poziva sve žive u svoju pobedu. Napolju se nalazi svaki onaj koji je predan svetu; a koji je okrenut Bogu i predan Bogu, on nije više van nego unutra u Hramu Božijem, umom i srcem. I posle telesne smrti takav će se videti u nebesnom Hramu kao prekrasni stub. I neće više izići van kao Adam, koji je zbog greha izašao iz Raja i okrenuo se fizičkom svetu i prirodi (nižim vrednostima).

 Ako pobediš, sve će ti se dati po Božijem obećanju. Žuri da pobediš, jer je dan izlaska tvoga iz ovog sveta blizu. Žuri da pobediš sve struje smrti u sebi i oko tebe. Sazrevaš kao šljiva. Zdravu šljivu prihvatiće domaćin u ruku, a kvarnu pustiće da padne svinjama. ”Koji pobedi, daću mu da sedi sa mnom na prestolu Mojemu”, obeća Istiniti i Svemogući.

 I djem konju, razum čoveku. Ako očistiš razum svoj od predrasuda svetskih i zlih navika i strasti, videćeš jasno kako Božija ruka upravlja svim stvarima i dogadjajima, i ti ćeš radosno stati uz Boga svoga. I gledaćeš čudesa očima svojim, kako seme Božije pobede raste i po svim poljima poraza, bolesti, nemoći. Jer je ludost Božija mudrija od ljudi i slabost Božija jača od ljudi (Kor. 1,25).

09/27,2011 Posted to Drevni događaji

Comments (0)


Moze da bude

Kipnosa može da bude delotvoran način za poboljšanje atletske sposobnosti, u ovom ili onom vidu korišćena za pokretanje sportista od davnih vremena. Orne napominje da ono što treba jačati jeste bodrenje na dobru igru i da se to veoma dobro može izvesti i u ne kipno(s)tičkom stanju.

Isto tako, dobre rezultate u sportu daju Šulcova auto gena vežba, transcedentalna meditacija i druge metode auto kipnotskog opuštanja i pokretanja.

Krojer ističe da je koristio kipnosu za poboljšanje i pojačanje sposobnosti većeg broja sportista koji su se bavili bez bolom, fut bolom, boksom i gol fom. Rezultati su uvršteni od dobrih do izvrsnih.

U američkoj dnevnoj štampi dati su primeri košar kaša koji su postigli značajne rezultate u davanju koševa nakon kipnotičkog uslovljavanja, boksEra koji su postali pravi šam pioni i drugih sportista koji su kipnotičkim uslovljavanjem nad mašili ranija dostignuća.

U sportskoj kipnosi nema opasnosti da spor tista premaši svoje fiziološke "granice". Izgradjeni ili nevoljni refleksi štite in dividue od te opasnosti na ovom nivou. Da li su ove izvedbe postignute sugestiom ili kipnosom? Jedno je sigurno: uzrok pobede je odstranjivanje (eliminatia) činilaca koji koče dušu (inhibirajućih psiholoških faktora).

Jabanac Naruze je opisao upotrebu kipnose u sprezi sa autogenom (tp) vežbom, postepenom re laksatiom radi oslobodjenja straha od takmičenja kod 125 japanskih atletičara koji su učestvovali na Olimpiskim igrama. Njihovi timovi su imali i psihološke trenere koji su doprinosili dobrim resultatima na takmičenjima. Gumnastičari, od bojkaši, bez bol igrači i dizači tegova bili su medju prvacima koji su izdržali ovakav duševni (psihološki) i telesni dribling.

06/29,2011 Posted to Drevni događaji

Comments (0)


Iz Bedara Tvoji'

Muka čoveka natera da svašta poželi! Tako nekom prilikom u svojoj patnji ležeći na postelji maših se Biblije i učih se starom zavetu. I učini mi se da je blago onom Solomonu Ben Davida pa stadoh suze roniti i iskah od Gospoda da i meni da takvoga blaga.

I Gospod koji je na nebesima se ražali nada mnom i dade mi sudbinu SoloMana. I podigoh hram da duh Gospodnji nastava u njemu. I ovako govorih u sebi:

"Naumi David otac moj da sazida dom imenu Gospoda Boga Israila. A Gospod mu kaza:  Što si naumio sazidati dom imenu mome dobro si učinio. Ali nećeš zidati toga doma ti nego sin tvoj koji će izaći iz bedara tvojih.

I kad sagradih doma Gospodnjeg rekoh Bogu Israila: nema Boga kakav si Ti ni na nebu ni na zemlji, koji čuvaš zavet i milost slugama svojim koje hode pred Tobom svim srcem svojim, koji si ispunio slugi svom Davidu što si rekao, što se danas vidi, govoreći: neće nestati Čoveka ispred mene koji bi sedeo na prestolu Israila samo ako uščuva sin put svoj  hodeći po zakonu mojemu kao što si ti hodio preda mnom.

A hoće li Bog doista stanovati s Čovekom na zemlji? Eto nebo i nebesa nad nebesima ne mogu te obuhvatiti a kamoli dom što ga sazidah. Ali pogledaj na molitvu sluge svoga i molbu njegovu Gospode Bože moj, čuj viku, molitvu kojom Ti se danas moli sluga tvoj. Da budu oči Tvoje otvorene nad domom ovim, i danju i noću nad ovim mestom gde si rekao da ćeš namestiti ime svoje, da čuješ molitvu kojom će se sluga tvoj moliti.

Čuj molbe sluge svoga i naroda svojega Israila kojima ću se moliti na ovom mestu. Čuj s mesta gde stanuješ, s neba čuj i smiluj se! Kad koj zgreši i pokaje se i obrati se molitvom, Ti čuj s neba i oprosti grehe narodu svome Israilu i dovedi ga na obećano mesto koje si rekao njemu i predacima njegovim.

I stranac koji nije od naroda Israila nego dodje iz daleke zemlje, imena Tvoga velikog radi i ruke Tvoje krepke radi i mišice Tvoje podignute, kad dodje i pomoli se u ovom domu, Ti čuj s neba, iz stana svoga i učini sve što poviče stranac onaj, da bi poznali svi narodi na zemlji Ime Tvoje i bojali se Tebe kao narod Tvoj Israil i da bi znali da je Ime Tvoje prizivano nad ovaj dom koji sazdah.

A kad Ti zgreše jer nema Čoveka koji ne pogreši i razgneviš se na njih davši ih neprijateljima te ih zarobe i odvedu u zemlju daljnju ili koja je blizu, ako Te dozovu u zemlji gde su porobljeni i obrate se i stanu Ti se moliti govoreći: sagrešismo i zlo učinismo i skrivismo, i obrate se Tebi svim srcem svojim i svom dušom svojom, tada čuj s neba iz stana svoga molitvu njihovu i dobavi im pravicu i oprosti narodu svome što ti zgreši.

I tako stani Gospode na počivalištu svojem, Ti i kovčeg sile Tvoje. Nemoj odvratiti Gospode lica svoga od pomazanika svojega; opominji se milosti obećane Davidu slugi Tvome."

I kad svrših molitvu sidje oganj s Neba i spali žrtvu paljenicu i slave Gospodnje napuni se dom te ne mogahu sveštenici ući u Dom molitve jer se slave Gospodnje napuni dom. I svi sinovi Israila videći gde oganj sidje i slava Gospodnja na dom, saviše se licem k zemlji i hvališe Gospoda jer je dobar i njegova milost do veka, Amen.

06/24,2011 Posted to Drevni događaji

Comments (0)


Tunelska vizia

Povremeno lekari naidju na bolesnika sa čudno poremećenim vidom. Ovi bolesnici vide samo uzani deo prostora pred njima! Ne vide ni levo ni desno, ni iznad ni ispod njihovog uskog fokusa. Ne mogu da vide dva susedna predmeta u isto vreme; mogu odjednom da zapaze samo jednu stvar i moraju pokrenuti glavu ako hoće da vide drugi. Oni povezuju ovaj simptom sa gledanjem kroz tunel gde se gledajući ka otvoru može videti samo mali prostor, svetao i jasan. Ne može se otkriti nikakav fizički poremećaj njihovog čula vida. Izgleda kao da oni sami, iz nekog razloga,ne žele da vide više ni dalje, već samo ono pred njima, ono na šta su izabrali da usredsrede pažnju
Drugi važan razlog zbog kojeg su naučnici (znanstvenici, učenjaci) skloni da 'bace dete sa prljavom vodom' jeste taj što oni ne vide dete! Mnogi ne vide dokazanost postojanja Boga. Oni pate od 'tunelskog pogleda', samo nametnutog psihološkog zamračivača koji im onemogućava da opaze carstvo duha.
Medju mnogim uzročnicima tunelskog pogleda raspravljao bih o dva koja proizlaze iz prirode naučne tradicije. Prvi je pitanje metodologije. Na tom pohvalnom insistiranju na iskustvu, tačnom zapažanju i proverljivosti nauka je naglasak stavila na mere. Nešto izmeriti znači iskusiti ga u izvesnoj dimenziji i to u dimenziji u kojoj možemo da učinimo tačno zapažanje koje i drugi mogu da ponove. Upotreba mera omogućila je nauci da napravi ogromne prodore u razumevanju materijalnog univerzuma. Pošto su doživele 'uspeh', mere su postale naučni idol. Rezultat je taj da mnogi naučnici ne samo da su sumnjičavi nego i izravno odbijaju sve što ne može da se izmeri.
Kao da hoće da kažu: 'Ono što ne možemo da (iz)merimo ne možemo znati. Ne vredi brinuti zbog nečega što ne znamo. Ono što je nemerljivo je prema tome nevažno i ne vredi pažnje.' Zbog ovakvog mišljenja mnogi naučnici isključuju iz ozbiljnog razmatranja sve što je neopipljivo ili im se takvim čini, tako i postojanje Boga. Čudan ali uobičajen stav da stvari koje nisu lake za proučavanje ne zaslužuju da se proučavaju, dovodi u pitanje nova istraživanja na samom polju nauke. Jedan od razloga je razvoj izuzetno prefinjenih modela proučavanja. Putem korišćenja tehničke opreme kao što su elektronski mikroskopi, spektro fotomeri i računari, kao i programa i planova u mogućnosti smo da izmerimo sve veći broj pojava koji su pre nekoliko desetina godina bili nemerljivi. Domen naučne vizije se 'širi'. Pošto on tako nastavlja možda će se uskoro reći: ' Nema ništa van granica naše vizije. Ako odlučimo da nešto proučavamo, možemo naći metodologiju kojom ćemo to uraditi.'
Drugi napredak koji nam omogućava da pobegnemo od naučne tunelske vizije jeste skorašnje otkriće nauke o stvarnosti paradoksa. Pre sto godina paradoks je značio grešku naučničkog uma, ali ispitujući fenomene kao što su priroda svetlosti, elektro magnetizam, kvantna mehanika i teorija relativiteta, fizika je sazrela i počela da prihvata da stvarnost  jeste paradoksalna. Mistici su nam vekovima kazivali kroz paradokse. Kada smo u stanju da kažemo da je 'čovek istovremeno i smrtan i večan' i to da 'svetlost jestei talas i čestica u isto vreme' onda smo počeli da govorimo tim jezikom. Pošto su naučnici bili uspešni u otkrivanju fizičkih zakonitost, oni su sa njima učinili kao i sa merama. Posledica toga je da sve što se ne može objasniti opšte prihvaćenim prirodnim (fizičkim) zakonima smatra se nestvarnim.
Crkva je bila malo oštrijeg pristupa. Za njene utemeljivače ono što se ne može razumeti i što izlazi iz okvira prirodnih (fizičkih) zakonitosti je čudo, a čuda postoje! Medjutim, sem što to ustvrdjeno njihovo postojanje nije bilo revnosti da se pobliže ispitaju. 'Ona se moraju prihvatiti kao Božija dela.'
                        .........................................
... prijatelji su mi pričali da su prisustvovali automobilskim nesrećama iz kojih je 'žrtva' izlazila netaknuta iz vozila koje se posle udara nije moglo više prepoznati. Njigova reakcija je bila potpuna začudjenost. 'Kako da to objasnimo? Čistom slučajnošću?' Oni nisu religiozni i bez ikakvog dubljeg razmišljanja su pokušali da shvate ovo iskustvo rekavši: 'Mislim da Bog voli pijanice.' ili 'Još mu nije bilo vreme!' Može se tajnovitost takvih slučajeva pripisati čistoj slučajnosti ili neobjašnjivom obrtu sudbine i ne mora se ići dalje sa ispitivanjem.Ali ako hoćemo da ispitujemo koncept istinkta to neće biti zadovoljavajuće objašnjenje. 'Da li mašinerija poseduje volju da se slomi baš tako da sačuva ljudsko telo koje je unutra i da li ljudsko telo poseduje nagon da u trenutku udara oblik prilagodi konturama slomljene mašinerije?', pitanja su apsurda. Možda bi koncept sinhronosti (isto vremenosti) mogao da pomogne u razjašnjenju. Medjutim, trebalo bi i da ispitamo delovanje ljudskog uma koje zovemo 'nesvesno'.
 
The Road Less Travelled, M. Sckot Peck (1978)

10/09,2010 Posted to Drevni događaji

Comments (8)


Amanet

Sva priroda je tajanstvena od biljke do ptice i čoveka, jer je Bog u svemu prisutan. On razmiče malo veo tajanstva onome ko ga istinski ljubi i to je najčešće čovek čista srca. Bog je neshvatljiva energija i čovek nosi u sebi neshvatljivu energiju. Kada se usaglase te dve energije kakav je to raj već ovde na zemlji, kakva radost i sveobuhvatna ljubav!

Kod prosveljenih ljudi, svetaca, um volja i srce su sjedinjeni. Ako je to troje podeljeno u čoveku otud mogu proizići brojne nevolje. Kod velikih duhovnika nije to samo spoljašnja svetlost koja im se blagodaću povremenu ukazuje već ona mnogo dublja i trajnija, nutarnja svetlost koja se od srca širi i ispunjava celog čoveka. Ova svetlost je Ljubav i samo sa njom je čovek blizak Bogu koji je sušta Ljubav.

Čovekovo usavršavanje i približavanje Bogu je trajno jer je Bog nesaznajan, nepojmljiv i nedokučen. U ljubavi mi smo najbezbedniji sa Bogom. Dodir sa Svetim Duhom je munjevit dok naš pojam vremena nema nikakvog značaja u duhovnim hijerarhijama. Prema stepenu duhovnog postignuća dobijamo odgovarajući stan (u duhovnom svetu) i srodne duše sa kojima živimo.

Gospod nam otkriva u mislima odgovor na razna pitanja i tajne, a ponekad zataji da bismo se obratili drugom čoveku za savet i time se smirili.

"Duhovne pouke srpskome narodu"  starca Tadeja

05/22,2010 Posted to Drevni događaji

Comments (0)


Tele patija

Telepatija se opisuje kao duševna sposobnost da se uspostavi direktna mislena veza izmedju dve osobe bez uobičajenog posredovanja govora, gestova, mimike ili bilo kakvih drugih fizičkih znakova bez obzira na udaljenost osoba koje učestvuju u telepatskoj vezi. U običnom govoru se koristi izraz "prenos misli" koji je nepotpun jer se često prenose i osećanja. U suštini treba govoriti o "telepatskim saznanjima" koja se svode na direktnu mislenu vezu izmedju dve osobe posredstvom mislenih slika i osećanja koja su pod svesna.

Nizom ogleda koje sam izvodio sa hetero vidovljacima, došao sam do zaključka da su takozvana "telepatska saznanja" fizička i duševna (psihička) pojava, a ne para psihološka.  Uz pomoć predloga (sugestija) datih pod hipnozom uspevao sam da razvijem telepatske sposobnosti naročito kod dece od 7 do 17 godina starosti, dobu pogodnom za pokretanje telepatije ili razvoj kod onih koji je primenjuju. Hetero vidovnjaci su uspevali da "vide" ono što nikada nisu videli i to mnogo plastičnije i jasnije od onih iz čijih su pod svesti crpeli saznanja. 

Ako se znaju pravila i mogućnosti telepatije, postignuća mogu biti zadivljujuća, prosto neshvatljiva i moguće ih je nebrojeno puta dokazati ogledima.

Smatra se da je našim davnim precima, pre nego što se razvio govor, sredstvo sporazumevanja bila telepatija - medjusoban prenos misli i osećanja - ali da se ta sposobnost postepeno gubila sa razvojem govora. Medjutim, ova se sposobnost može uz pomoć hipnotičkih sugestija razviti i trajno zadržati, naročito kod dece.

Postoji još jedna činjenica o kojoj valja povesti računa kada govorimo o vidovitosti. Pod vidovitošću se podrazumeva vidjenje dogadjaja koji su se već dogodili, kao i pred vidjanje dogadjaja koji će se tek desiti. Možemo reći u stvari da "čista vidovitost" ne postoji već samo telepatska vidovitost, to jest pred vidjanje dogadjaja u skladu sa pod svesnim sadržajem neke osobe. Vidovnjak može da predvidi samo ono što je u nečijoj pod svesti zacrtano ili uneseno.

Ako je neko do detalja isplanirao neki dogadjaj pomoću telepatske veze vidovnjak može videti plan do najsitnijih detalja, ali samo onako kako je zamišljen. Sve nepredvidjene okolnosti on neće moći da uzme u obzir. (Premda  misleni nacrt može biti nepotpun, tako da ima mesta za dopunu i razradu istog). Ovde želim da ukažem na jednu opasnost kojoj mogu biti izložene osobe koje odlaze kod vidovnjaka da bi se obavestili o sopstvenoj sudbini.

Pomoć vidovnjaka obično traže osobe koje se zanimaju za odredjeno pitanje ili slučaj. Ako se zna da naša podsvest ima oko 25 puta više podataka od naše svesti (možda i više), jer sve što "zaboravljamo" a što smo doživeli se tamo skladišti, onda nam je razumljivije kako telepata ili vidovnjak može da saopšti zainteresovanoj osobi prosto "neverovatne stvari".

Osoba dodje kod vidovnjaka, ne misleći ni na šta i očekuje šta će joj on reći. To je savršeno duševno stanje za uspostavljanje telepatske veze, upravo zato što je osoba privremeno rasterećena od misli. On joj pretpostavimo odmah opiše članove porodice, kuću u kojoj živi ili nešto što je najpristupačnije iz pod svesti. Osoba postaje ubedjena u njegovu "nepogrešivost" i tačnost "predvidjanja". Potom joj saopštava da će uskoro doživeti saobraćajnu nesreću i da treba da se pričuva. Pod uticajem "proročanstva", koje deluje kao snažna sugestija, moguće je da osoba stvarno doživi saobraćajni udes, koji se možda ne bi desio da nije data i prihvaćena takva sugestija vidovnjaka.

Ovo bi trebalo da znaju i oni koji se bave predvidjanjem budućih dogadjaja pojedinaca, naroda ili opšte, jer svojim (ne)znanjem mogu unesrećiti pa čak i usmrtiti svoje "klijente".

Odlomak iz knjige "Hipnoza u praksi" Vujić Vasilija

08/27,2009 Posted to Drevni događaji

Comments (1)


Svet se zove Ljubav

Ako jezike ljudske i anđeoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi ili praporac koji zveči. I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru tako da gore premeštam, a ljubavi nemam ništa sam. I ako razdam sve imanje svoje i ako predam telo svoje da se sažeže a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže. Čovek od ljubavi dugo trpi, milokrvan je, ne nadima se, ne čini što ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli zlo. Čovek od ljubavi ne raduje se nepravdi, raduje se istini, sve snosi, sve veruje, dobru se nada, sve otrpi. Ljubav nikad ne prestaje, a proroštvo ako će prestati, jezici ako će umuknuti, razum ako što će nestati. Jer nešto znamo i nešto prorokujemo, a kada dođe savršeno, onda će prestati što je nešto. A do silaska savršenog ostaje vera, nada i ljubav - ovo troje, ali ljubav je najveća međ njima.
 
Tako nas pouči propovednik Istine i mnogo još čemu od čega bismo govorili o ovome: "Ne znate li da ste vi hram Gospodnji i da Duh Sveti živi u vama? (Korićanima poslanica) A ako pokvari ko hram Gospodnji, pokvariće njega Gospod: jer je hram Gospodnji svet, a to ste vi. Niko među vama da se ne vara: ako ko među vama misli da je mudar na ovom svetu, neka bude lud da bi dopreo do nauka. Jer mudrost ovog sveta ludost je pred Gospodom, jer je pisano: hvata premudre u njihovom lukavstvu. I opet: Gospod zna da su pomisli mudrih ništa. Zato niko da se ne hvali čovekom, je je sve vaše. Zvao se Pavle ili Apolon ili Kifa ili svet ili život ili smrt ili sadašnje ili buduće, sve je vaše. A vi ste od Spasa (Hrista), a Spas od Oca svega živog." A drugi pak veli: "Naš Otac nebeski je ljubav. A ako se ljubavlju služimo, onda znamo da je Gospod svuda prisutan i sjedinjeni smo srcem s njim. On nas uči kako da volimo bližnje, jer mi ni ne znamo kako da volimo druge ljude bez njegove pomoći. U našu božansku ljubav, koju je Otac usadio u nama, duhovi pod nebom često puta se mešaju, tako da nas robe i okreću od prave, istinite ljubavi. Ljubav je celovitost, jer Gospod je celovito biće koje nema nedostatka. Zato, kada se božanska ljubav javi u nama u punoj blagodati onda mi obuhvatimo ne samo celu zemaljsku kuglu nego čitav svemir, svu vasionu. Znači, Gospod je u nama i svuda prisutan, sveobuhvatajući, kao što je naša božanska ljubav sve obuhvatajuća, sve prožimajuća. Ne pravimo razliku između ljudi, svi su nam rođeni, svi su nam dobri, a sami sebe smatramo za slugu svakome stvorenom od takve božanske ljubavi. Tako dolazi duša u smireno stanje a smirenost je savršenstvo života. Kada nas obasjava blagodat Svetog Duha - celovita božanska ljubav, onda mi svima želimo da poslužimo, da svima bude dobro i najmanjem mravu koga vidimo da se muči želimo da pomognemo ili bar da mu ne naškodimo. Roditelj naš nebeski je čista ljubav, milosrdan, sav se daje nepoštedno. Onaj ko je u punoj blagodati Gospodnjoj sjedinjen s Ocem kroz iskrenu ljubav, ognjem je ograđen tako da pali duhovi ne mogu da pristupe. Oni mu dobacuju svoje mračne misli, ali one se odbijaju . Ljubav je najjače oružje koje postoji! Nema veće sile ni moći koje mogu da obore dušu onog koji je sjedinjen s Tvorcem kroz ljubav."

06/11,2009 Posted to Drevni događaji

Comments (0)


«Prethodni   1 2 3 4 5