Iz Bedara Tvoji'
Muka čoveka natera da svašta poželi! Tako nekom prilikom u svojoj patnji ležeći na postelji maših se Biblije i učih se starom zavetu. I učini mi se da je blago onom Solomonu Ben Davida pa stadoh suze roniti i iskah od Gospoda da i meni da takvoga blaga.
I Gospod koji je na nebesima se ražali nada mnom i dade mi sudbinu SoloMana. I podigoh hram da duh Gospodnji nastava u njemu. I ovako govorih u sebi:
"Naumi David otac moj da sazida dom imenu Gospoda Boga Israila. A Gospod mu kaza: Što si naumio sazidati dom imenu mome dobro si učinio. Ali nećeš zidati toga doma ti nego sin tvoj koji će izaći iz bedara tvojih.
I kad sagradih doma Gospodnjeg rekoh Bogu Israila: nema Boga kakav si Ti ni na nebu ni na zemlji, koji čuvaš zavet i milost slugama svojim koje hode pred Tobom svim srcem svojim, koji si ispunio slugi svom Davidu što si rekao, što se danas vidi, govoreći: neće nestati Čoveka ispred mene koji bi sedeo na prestolu Israila samo ako uščuva sin put svoj hodeći po zakonu mojemu kao što si ti hodio preda mnom.
A hoće li Bog doista stanovati s Čovekom na zemlji? Eto nebo i nebesa nad nebesima ne mogu te obuhvatiti a kamoli dom što ga sazidah. Ali pogledaj na molitvu sluge svoga i molbu njegovu Gospode Bože moj, čuj viku, molitvu kojom Ti se danas moli sluga tvoj. Da budu oči Tvoje otvorene nad domom ovim, i danju i noću nad ovim mestom gde si rekao da ćeš namestiti ime svoje, da čuješ molitvu kojom će se sluga tvoj moliti.
Čuj molbe sluge svoga i naroda svojega Israila kojima ću se moliti na ovom mestu. Čuj s mesta gde stanuješ, s neba čuj i smiluj se! Kad koj zgreši i pokaje se i obrati se molitvom, Ti čuj s neba i oprosti grehe narodu svome Israilu i dovedi ga na obećano mesto koje si rekao njemu i predacima njegovim.
I stranac koji nije od naroda Israila nego dodje iz daleke zemlje, imena Tvoga velikog radi i ruke Tvoje krepke radi i mišice Tvoje podignute, kad dodje i pomoli se u ovom domu, Ti čuj s neba, iz stana svoga i učini sve što poviče stranac onaj, da bi poznali svi narodi na zemlji Ime Tvoje i bojali se Tebe kao narod Tvoj Israil i da bi znali da je Ime Tvoje prizivano nad ovaj dom koji sazdah.
A kad Ti zgreše jer nema Čoveka koji ne pogreši i razgneviš se na njih davši ih neprijateljima te ih zarobe i odvedu u zemlju daljnju ili koja je blizu, ako Te dozovu u zemlji gde su porobljeni i obrate se i stanu Ti se moliti govoreći: sagrešismo i zlo učinismo i skrivismo, i obrate se Tebi svim srcem svojim i svom dušom svojom, tada čuj s neba iz stana svoga molitvu njihovu i dobavi im pravicu i oprosti narodu svome što ti zgreši.
I tako stani Gospode na počivalištu svojem, Ti i kovčeg sile Tvoje. Nemoj odvratiti Gospode lica svoga od pomazanika svojega; opominji se milosti obećane Davidu slugi Tvome."
I kad svrših molitvu sidje oganj s Neba i spali žrtvu paljenicu i slave Gospodnje napuni se dom te ne mogahu sveštenici ući u Dom molitve jer se slave Gospodnje napuni dom. I svi sinovi Israila videći gde oganj sidje i slava Gospodnja na dom, saviše se licem k zemlji i hvališe Gospoda jer je dobar i njegova milost do veka, Amen.