Otarasismo
Taj dan je počeo ispijanjem don kafe. Jutro je bilo sveže i to mi je baš prijalo. Kada smo sakupili osušen veš i spakovali "krevet" uputili smo se u obližnju prodavnicu po hleb. Kad tamo nije pečen! Bilo nam je očito da hleb treba uzeti na nekom drugom mestu...
Upravismo korake u pravcu pijace. U subotnje jutro na ovdašnjoj pijaci trgovci voćem i povrćem su svi na broju. Od sve jutrošnje ponude rešismo da kupimo pola kila paprike za trideset dinara i izabrasmo somun iz kioska. Tako sa dve kese stigosmo kući. Imalo je tu što šta obaviti da bismo doručak pojeli u slasti i veselju. Jedna od tih radnji bila je pranje veša potopljenog pred hodnog dana. Hvala Bogu, osvetismo se od jela.
Medjutim, ponestalo nam je ulja i mi se upravismo sa sve kesom sa smećem u ruci ka autobuskom stajalištu. Otarasismo se kese ubacivši se u obližnju kantu, ali onda osetismo neodlučnost: "putovati ili sedeti?", pitanje je bilo. Dodje nam misao najpre da odemo do radnje po šampon od koprive za jedno kratnu upotrebu i da će nam taj ulazak i izlazak kroz portal radnje pomoći u rešavanju neodlučnosti.
Kad stvarno tako bi po našoj namisli: uzesmo kesicu skroz od pozadi i htesmo na desnu kasu da platimo jer je jedino ona radila; i ispred je stajala neka žena sa svojom robom... medjutim, kako mi stasmo u red otvori se leva kasa za kojom je radio momak od dvadeset pet godina; i razgovarao sa svojom koleginicom za susednom kasom koja se nalazila sa njegove leve strane, govoreći da mu je uskoro rodjendan i da puni dvadeset šest. Slušasmo ga i čudismo se iz više razloga: jedan je da je mladić imao sede vlasi iako je mladji od nas, a drugi je to što pomenu datum koji nas seti na položaj Saturna prilikom našeg rodjaja. To je za nas bilo iznenadjenje neke vrste jer smo nedavno upoznali osobu kojoj se Sunce prilikom rodjaja sretalo sa našim Jupiterom.
Eto, mi smo smo duže od dvadeset šest zemaljskih godina prisutni, a tek sad možemo da kažemo da sretosmo nekog koga je verovatno trebalo da sretnemo iz još nepoznatog razloga. Tako dve poznate "planete" koje se kod nas upoznaju posredstvom sazveždja Lava i Blizanaca, na pomenutom stepenu nateraše nas da po izlasku iz radnje skrenemo desno ka stajalištu i dočekamo bus sa brojem dvadeset i pet. Putovanje je trajalo dva minuta duže nego što smo očekivali jer su kod Vuka bili neki radovi a mi išli zaobilazno kroz ulicu Starine Novaka. Iskrcasmo se i kretosmo u pravcu pijačne kapije. Nismo ušli onamo gde prolaze glavonje već na jedan od sporednih prolaza. Na putu ka tezgi sa maslinovim uljem naidjosmo na nekog čoveka koji je ubacivao sušene gljive u kesu. Pred njim na gomili ležalo je seme borovnice i mi pitasmo za cenu. Ali on ne ču ili prepusti reč ženi za susednom tezgom. Kada upitah za naredni dolazak na pijacu ona se u vidu oseke povuče od obale i reč prepusti starcu. Njegova poruka je bila da verovatno dolazi sledećeg petka, ali ne zna hoće li biti borovnica i da je dobro da kupimo odmah ako imamo čime!
Otisnusmo se otud do tezge sa maslinama i uljem gde nam se prodavac obrati sa "komši", a on je iz Dalmacije.. Pomislismo: da li je mislio da stanujemo u blizini prodajnog mesta ili da smo iz susedstva njegovog rodnog kraja?! Bilo kako bilo na godinu koju napunismo dodasmo nulu i platismo rodu, a zatim uzesmo i one bobice iz valjevskog kraja, da se okrepimo kakvim voćem. Na povratku bus sa istim onim brojem koji je stigao iza dve dvadeset šestice. Prokucasmo i drugu kartu za prevoz i sedosmo pored žene sa bosiljkom u ruci. Ona nas opomenu da ustupimo mesto ženi sa detetom. Žena sa cvećem u ruci izadje na narednoj stanici.