Kako da bude sretno

Reč uma ne menja duše, jer je telesna. Reč Božija, koja se radja od Duha Svetoga ima božanske energije i menja duše. Duh Sveti ne silazi na neki mehanicki način – zbog toga teologija nema nikakva posla sa nekim čisto naučnim duhom. Duh Sveti Sam silazi, kada u čoveku naidje na odgovarajuće pretpostavke. A duhovna pretpostavka je da ukloni rdju sa svog duhovnog užeta, da bude dobar vodič, da primi struju duhovnog prosvetljenja, i da tako postane duhovni naučnik, teolog. Kad kažem “teolog”, mislim na one koji imaju teološko pokriće i čija diploma tako ima vrednost. Ne mislim na one koji imaju samo papir bez ikakvog pokrića i čija je diploma nalik novcu neke nepostojeće zemlje.

Um se često godinama zamara, kako bi naučio jedan ili dva strana jezika. U naše vreme mnogi ljudi znaju strane jezike, ali ovi jezici nemaju nikakve veze sa jezicima Svete Pedesetnice, jer živimo u velikom Vavilonu. Veliko je zlo kada se teologijom bavimo samo pomoću našeg uma, i kada nas um predstavljamo kao prisustvo Duha Svetoga. Ovo se naziva “mozgologija” koja radja Vavilon, dok u teologiji postoje mnogi jezici, mnogi darovi ( harizme), ali su svi jezici u saglasnosti, jer je jedan Gospodar njihov, Duh Sveti Pedesetnice, a jezici su ognjeni.

- Starče, zar ne govori tropar da Duh Sveti “stalno pruža…”?

- Da, pruža, ali onamo gde je prisutan. A ako nije prisutan, kako da pruža? Vrednija je jedna reč iskusnog i smirenog čoveka, koja sa bolom izlazi iz dubine njegovog srca, nego mnoge reči mudrog spoljašnjeg čoveka, koje spretnošću jezika izlaze brzo, i od koga duša nema koristi, jer je takav jezik telesan i nije ognjeni jezik Svete Pedesetnice.

STARAC PAJSIJE SVETOGORAC

''DUH BOZJI I DUH OVOGA SVETA''

Svako zlo potiče od uma, onda kada se um stalno zabavlja jedino naukom i kada je sasvim odvojen od Boga. Zbog toga ovakvi ljudi i ne nalaze svoj unutrašnji mir i ravnotežu. Nasuprot ovome, kada se um kreće od Boga, ljudi koriste i nauku za staranje o svojoj unutrašnjosti, i za dobro sveta, jer je tada um osvećen.

- Dakle, starče, nauka nije od pomoći čoveku?

- Nauka  pomaže ali i zamućuje. Iako nauka poznaje duše sa najvećom jasnoćom, malo o njima zna. Oni koji su svoj um prvo zamutili naukom, pa ga blagodaću Bozijom razbistrili, tada, svakako imaju više alata za svoj posao. Ali ako  nisu osvetili svoj alat, ako nisu osvetili znanje, mogu da ga koriste jedino za svetska, ali ne i za duhovna dela. No, oni svoj um brzo osvećuju, ako u njega udje doba ustreptalost. Oni koji se posvete unutrašnjem obrazovanju, obrazovanju duše, i koji koriste i spoljašnje obrazovanje za unutrašnje, oni se brzo duhovno preobražavaju. Ako se duhovno vežbaju, tada su u stanju da mnogima pomognu, jer ih oslobadjaju straha od muka, i vode ih rajskom blaženstvu. Ovi ljudi Božji, mogu u mnogim slučajevima da imaju malo škole, ali da mnogo pomažu, jer imaju mnogo blagodati iako nemaju mnogo papira ( diploma). Svet je ispunjen grehom i potrebno mu je mnogo molitve i iskustva. Novčanice su ispisane mnogim slovima, ali njihova vrednost zavisi od toga kakvo pokriće ima onaj ko ju je izdao. Tako je potrebno mnogo se truditi i kada je u pitanju “rudnik” duše.

Sećam se jednog starčića u Manastiru Esfigmenu, koji je bio toliko prost (neobrazovan) da je i za Vaznesenje mislio da je kakav svetac. On načini jednu metaniju i reče: “Svetitelju Božji, zastupi nas”! Jednom jedan brat beše bolestan, a on nije imao šta da mu da da pojede. Silazio je i penjao se uz stepenice, pa otvori prozor koji gleda na more, ispruži ruke prema moru i reče: “Sveti Vaznesenje, daj mi jednu ribicu za brata”. I odmah,  o, čuda  jedna vrlo velika riba iskoči iz mora pravo u njegove ruke. Oni koji su to posmatrali, bili su zaprepašćeni. On ih pogleda i samo se nasmeja, kao da im govori: “Šta ste čudno videli?”

Mi imamo znanje, znamo kada se koji svetitelj proslavlja, kako je neki drugi mučenicki postradao. Znamo kada je praznik Vaznesenja, gde se ono i kako dogodilo, medjutim ne mozemo ni jednu takvu ribu da dobijemo! To je ta čudesnost duhovnog života, koju oni koji logiku traže samo u sebi samima, a ne u Bogu, ne mogu da razumeju, jer imaju jedino znanje ovoga sveta, koje je sjedinjeno sa duhovnim bolestima ovoga sveta, a Duha Svetoga nemaju.

STARAC PAJSIJE SVETOGORAC

Ako se ljudi u brzini svoga razmišljanja na trenutak zaustave, njihov um će se odmoriti, ali će im se i božanska blagodat lako približiti. Znanje bez prosvetljenja je propast. Ako se neko trudi na duhovnom planu, ako se podvizava, tada ga Bog i prosvetljava. Tada on ima božansko prosvetljenje, božanska iskustva, i nema svoje sopstvene misli, pa zato i vidi daleko. Onaj ko je kratkovid, izbliza dobro vidi stvari, ali na daljinu ne vidi. A onaj ko nije kratkovid, videće malo dalje, ali i ovo još ništa ne govori. Jer telesnih očiju je jedan par, a duhovnih ima više.

Oni koji su se udaljili od Hrista, odbacuju božansko prosvetljenje, jer odbacuju sunce kao nešto bezumno i odlaze tamo gde svetla nema. Kao posledica toga javlja se duhova prehlada i bolest. Ako se čovek ne osveti, ako ne dodje božansko prosvetljenje, ako je ostalo znanje i ispravno – na ovo mislim – to je samo jedan racionalizam i nista vise od toga. Ako nedostaje božansko prosvetljenje, i ono što će ljudi reći, i ono što će napisati, neće im pomoći. Pogledajte kako Psaltir, koji je ispisan božanskim prosvetljenjem, ima veliku dubinu! Sakupi, ako želiš, sve teologe i sve filologe, i videćeš da jedan psalam sa takvom dubinom ne mogu da sastave! David je bio nepismen, ali možeš jasno da vidiš kako ga je vodio Duh Božji.

I Crkva je danas u teskobi, jer nedostaje božansko prosvetljenje, i svako radi kako hoće. Ulaze i ljudski elementi od kojih nastaju strasti koje kasnije koristi djavo. Zbog toga ne bi trebalo da vlast traže ljudi kojima vladaju njihove strasti.

- Dakle, ljudi treba neprestano da traže božansko prosvetljenje?

- Da, jer drugačije, rešenja do kojih dolaze nastaju dejstvom uma. Tako se kasnije stvaraju smutnje. Skupštine,… A zlo je u tome što nisu prepoznali ono sto je prethodno bilo u njima samima. Jer ako mi u sebi samima imamo neko ispravno znanje, zašto takvog znanja ne bi bilo i kod ostalog sveta?

Jednom prilikom mi neko reče. “Nema ni jednog pravoslavnog da predstavlja pravoslavlje van njega samog, na skupovima, itd”. I tako je govorio, govorio, govorio, prekorevajući. “Prorok Ilija”, rekoh mu, “kada ga Bog upita: šta tražiš Ilija na Horivu, on odgovori: ostadoh sam. Tada mu Bog rece: “Ostavih sebi sedam hiljada koji nisu preklonili kolena pred Vaalom”. Sedam hiljada ljudi bilo je verno Bogu, a prorok Ilija rece: “Ostah sam!” I ti tako prekorevaš, iako postoje toliki verni! … Ko je naš Pantokrator ( Svedržitelj)? Da li je On Svedržitelj u gradjevini koja ima oštećenja od zemljotresa, i mi razmišljamo šta da radimo da je spasemo da ne padne, pa zovemo arheologe da je podupru?” “Ali tamo u Americi nema nikoga”, rece mi. “Ali je sam upoznao toliko vernih iz Amerike”, rekoh mu. “Da, ali katolici deluju lukavo”. “Ali katolici sami, ostavljaju papizam i prelaze u pravoslavlje. Dobro, kada je Patrijarh Dimitrije išao u Ameriku, zar ti isti katolici nisu vikali: “Patrijarh je istiniti hrišćanin, a papa je trgovac”? Zar nisu to katolici govorili sa gnevom? Zašto onda govoriš o tome da katolici žele da prevare Pravoslavne, da ih promene, itd? Gde je Bog zar djavo može uspeti?”

Na žalost, zapadni racionalizam je uticao i na istočne pravoslavne predstojatelje, i tako se našao i u telu jedine Istočne Pravoslavne Crkve Hristove, dok je on sav u stvari na Zapadu koji u njemu gleda kao na vladaoca sveta. Ako se na Zapad pogleda duhovno, svetlošću Istoka, svetlošću Hristovom, tada će se videti zalazak Zapada, koji malo po malo gubi svetlost mislenog Sunca, Hrista, i koji napreduje ka dubokom mraku. Skupljaju se i saboruju i dogovaraju se o stvarima o kojima ne treba raspravljati, o kojima ni Sveti nisu raspravljali toliko vremena. Sve je ovo od lukavoga, kako bi vernima dotužilo i kako bi se sablaznili, i kako bi ih gurnuli,  jedne u jeres a druge u raskol, i kako bi time djavo zaradio. O , o.. muče i usložnjavaju život ovi ljudi!

I kuda vodi sve ovo? Niko se ne bavi duhovnim delanjem, nego umišlja da je duhovan čovek i govori bezumnosti. Jedno dete sa prirodnom čistocom uma i sa malim znanjem koje ima, reći ce ti ispravne stvari. Nasuprot tome, neko sa velikim obrazovanjem, sa umom zamućenim demonskim iskustvom koje je primio, govori ti najveće bezbožnosti.

Onaj ko stalno izoštrava svoj um znanjem, a živi udaljeno od Boga, na koncu razdvaja svoj um na dva dela. Jedan deo ce malo po malo sam propasti, a drugim ljudi pribegavaju potpuno ljudskim rešenjima. Ljudsko znanje, kada se osvećuje, postaje božansko i tada je od pomoći. Drugačije je sa ljudskim sučeljavanjima, umom, logikom ovoga sveta. Čisti um je kao koristiti lepak za gvoždje. A magnet privlači metale, i ovaj prijanja, ali se ne lepi.

To je današnji svet. Na sve stvari se gleda suvom logikom. Ova logika je katastrofalna. Zar nije rečeno da “znanje nadima” (1 Kor. 8, 2). Ako nema božanskog prosvetljenja, znanje ničemu ne koristi, nego donosi propast.

Starac Pajsije Svetogorac

 ''DUH BOZJI I DUH OVOGA SVETA''

  SVJETSKO OBRAZOVANjE I ZNANjE

Kada čovek ne izoštrava svoj um Bogom, nego ga izoštrava zlobom, prima u sebe djavola. Bolje bi mu bilo da je izgubio pamet, jer bi tako barem imao olakšanje na dan Suda.

- Starče, razlikuju li se prostota (neznalastvo) i lukavstvo?

- Da, kao lisica od šakala. Šakal, kada nesto vidi, on to i poželi, i žurno ide da to uzme. Lisica će prvo primeniti lukavstvo, a potom ce otići da uzme ono sto je htela.

- Može li neko, starče, da lukavost smatra za mudrost?

- Da, može, ali ako ispita samoga sebe, shvatiće šta je lukavstvo a šta je mudrost. Ima i spisak, pomoću koga to može da razume. Koji su darovi Duha Svetoga? ljubav, radost, mir, itd. Da li je ono sto ima u sebi, ima sa tim veze? Ako nema, onda je to nešto satansko, onda je njegova mudrost iskvarena. Mudar čovek je onaj koji se pročistio, koji je očišćen od strasti. Onaj ko je osvetio svoj um, taj je zaista mudar. A ako mu um nije očišćen, mudrost mu uopšte ne koristi. Pogledajte novinare, politicare – mudri su. Ali mnogi od njih, zbog toga sto nemaju osvećeni um, kada govore mudre stvari, govore i bezumnosti. Od velike mudrosti govore velike bezumnosti! Ako čovek ne usavršava svoj um, djavo ga iskoristi. Ako ne usavršava svoj um u pravcu činjenja dobra, djavo ga iskoristi za zlo.

- Ako čovek ne usavršava svoj um, time djavolu otvara mogućnosti?

- Ako ga ne usavršava, sve te mogućnosti se same otvaraju. Ako čovek ne dela duhovno, postaje nepostojan u dobru i on sam, a ne djavo, čini zlo. Tako je neko, na primer, mudar, ali ne dela umom svojim već lenjstvuje. A ako ne koristi svoj um, kakve koristi ima od toga sto je mudar?

- Može li neko da bude mudar, ali da njime vladaju strasti, pa ne može svoju mudrost pravilno da koristi? - Kao prvo, treba paziti da se ne veruje sopstvenom umu, jer ako je čovek duhovan pa veruje svom umu – prelastiće se, a ako je od ovoga sveta – poludeće. Ne treba da veruje svom razumu. Treba da pita, da se savetuje, da osvećuje svoju mudrost. I uopšte, čovek treba da osvećuje sve što ima. Ako je mudrost osvećena, ona pomaže pri svakom rasudjivanju. Ako je neko mudar, ali njegova mudrost nije osvećena, on ne moze duhovno da rasudjuje. Neko može, zbog svoje prirodne prostote, da nekog varalicu smatra za svetitelja, i da neki bezobrazluk smatra za blagočestivost. Kada se mudar osveti, postaje veoma razborit. - Starče, kako se mudrost osvećuje?

- Da bi se čovek osvetio, ne treba da od lukavog primi poruke, niti da razmišlja lukavo, već da sve čini sa dobrotom i prostodušnošću. Tako dolazi duhovna jasnoća, božansko prosvetljenje, i tada čovek sagledava srca ljudi, i ne donosi ljudske zaključke.

- Rasudjivanje dolazi od božanskog prosvetljenja. Neko može da čita Oce, da pravilno zna odredjene stvari, da se podvizava i da se moli. Rasudjivanje, medjutim, dolazi od božanskog prosvetljenja, i to je sasvim druga stvar.

- Nije bio bolji, ali su ljudi nekada imali prostodušnost i dobro razmišljanje. Danas ljudi na sve gledaju sa lukavstvom, jer sve mere umom. Evropski duh je doneo mnogo zla. Taj duh je ono što sakati ljude. Ljudi bi danas bili u mnogo boljem duhovnom stanju, jer su školovaniji i mogli bi da se sporazumeju. Medjutim, naučili su ih ateizmu i svemu satanskom, tako da su već na samom početku skrenuli sa puta i ne mogu da se sporazumeju. Nekada, nisi mogao da se sa nekim razumeš, jer iako je bilo blagočestivosti, nije bilo ni obrazovanja. Sećam se, jedan kaludjer jednom prilikom, kada je čuo da se pominje “Grigorije rimski”, se sablaznio i pobegao iz Crkve, jer je pomislio da pominju rimskog Papu! Vidiš li šta čini neznanje! Neznanje je strašna stvar. Najgore zlo čine oni koji u isto vreme imaju u sebi i blagočestivosti i onoga sto je škodljivo. Takvi stvaraju probleme a da ne ispitaju stvari.

  STARAC PAJSIJE SVETOGORAC

'' DUH BOZJI I DUH OVOGA SVETA ''

Kada naidjosmo na mace napusteno ispred zgrade ni sanjali nismo da je moguce sa njim voditi tako ozbiljne razgovore! Oni povrsni i nepazljivi  bi primetili samo njegovu macju telesnu priliku, oni radoznali bi mozda zaculi i tiho 'mi ja u', dok gotovo retki bi sa velikim naporom razotkrivali necujne poruke usima koje slusaju.

 Blazeni kad na vas omrznu ljudi i kad vas budu gonili

  i grdili i razglasili vase ime kao zlo radi Sina covecijega.

 Radujte se u onaj dan i zaigrajte od veselja

  jer velika ce nagrada biti vasa na nebesima

Kraj mora Galilejskog, u blizini Horasina i Kaber Nauma nalazase se grad Vit Saida. U tome gradu rodise se tri apostola: Petar, Andrej i Filip. Petar i Andrej behu ribari, i tim se zanatom bavljahu dok ih Gospod Hristos ne pozva za sobom; a Filipa jos u mladosti roditelji dadose da se uci knjiznoj mudrosti. Usrdno citajuci i izucavajuci Sveto Pismo, Filip postade odlican poznavalac Svetoga Pisma, i dobro znadjase sva prorostva o ocekivanom Mesiji, i plamtijase plamenom ljubavlju k Njemu i silnom zeljom da Ga vidi u lice, iako jos nije znao da je vec dosao na zemlju Onaj koga mnogi zeljahu videti, ocekujuci Njegov dolazak.

Dok Filip plamtijase takom ljubavlju k Mesiji, gle, mnogo zeljeni Mesija, Hristos, dodje u Galileju, i nasavsi Filipa rece mu: Hajde za mnom (Jn. 1, 43). – Ovaj poziv Gospodnji Filip cu ne samo telesnim usima nego i svim srcem, i odmah poverova da je to istiniti Mesija, obecan Bogom preko proroka, i podje za Njim. Pazljivo prateci presveti zivot Gospoda Hrista, Filip se starase da ga podrazava, i ucase se od Njega Bozanskoj premudrosti, kojom je kasnije imao pobediti bezumlje neznabozacko. Radujuci se pronalasku take Riznice, kojom je sav svet imao biti iskupljen, Filip ne hte da se samo on jedan obogacuje njome, nego zudjase da i drugi imaju udela u tom daru. Zato, nasavsi prijatelja svog Natanaila on mu s radoscu saopsti: Mi nadjosmo Onog za koga Mojsije u zakonu pisa i proroci – Isusa iz Nazareta (Jn. 1, 45). Natanail, cuvsi to i ne verujuci da iz malenoga grada i od prostoga roda moze proizaci Mesija, Car Izrailjski, rece: Iz Nazareta moze li biti sto dobro? – A Filip, ne govoreci mnogo, posavetova Natanilu da samo vidi Isusa, rekavsi mu: Dodji i vidi (Jn. 1, 46). – Tako postupi Filip zato sto je znao da ce Natanailo, cim vidi Isusa i cuje Njegove spasonosne reci, odmah poverovati da je On Mesija. Tako ustvari i bi. Jer kada Filip vodjase Natanaila k Isusu, to Gospod, koji ispituje srca i cita sakrivene misli ljudske, ugledavsi Natanaila gde ide k Njemu, poznade ga i rece o njemu: Evo pravoga Izrailca u kome nema lukavstva. – Cuvsi te reci, Natanailo se silno zacudi i rece Mu: Otkuda me poznajes? Jer niti si ti ikada video mene, niti ja tebe. – Odgovori mu Gospod: Pre nego te pozva Filip videh te kad bejase pod smokvom (Jn. 1, 47-48). – A Natanail kada bese pod smokvom, razmisljase o Bozanstvenom Mesiji, u ocekivanju Koga bese sva radost i veselje vernih slugu Bozijih; i darova mu Bog u to vreme srce skruseno i tople suze, pomocu kojih on usrdno moljase Boga, da ispuni ono sto je od pamtiveka obecao ocima i poslje na zemlju Spasitelja sveta. Svevidece oko Bozije vide u to vreme Natanaila koji bese u duhu umilenja, zato mu i rece Gospod: Videh te kad bese pod smokvom.

Ove reci jos vise zaprepastise Natanaila. Jer on se seti o cemu je razmisljao pod smokvom, i sa kakim se umilenjem molio Bogu da posalje Mesiju; a znadjase da tamo ne bese ni jednog coveka s njim koji bi ga video, i da misli njegove niko sem Boga ne mogase znati. Zato Natanailo odmah poverova da je Isus Mesija koga Bog obeca poslati na spasenje roda ljudskog, i ispovedi da je u Hristu Isusu Bozanska priroda kojom Isus saznade tajne njegova srca, pa zbog toga on i uskliknu: Ucitelju! Ti si Sin Bozji, ti si Car Izraila (Jn. 1, 49).

O, kako ogromnu blagodarnost Natanailo osecase i izrazavase Filipu sto ga obavesti o dosavsem na zemlju Spasitelju i sto ga privede tome zeljenom Mesiji! A radovase se i sveti Filip sto ljudi obretose Bozansku Riznicu, sakrivenu u ilovaci ljudske prirode, i jos vecom ljubavlju gorase ka svome Gospodu. No sveti Filip, videci u svome Bozanskom Ucitelju savrsenog po svemu coveka, ipak ne poznavase jos u Njemu savrsenog Boga. Da bi to ispravio u njemu, Gospod Hristos mu pritece u pomoc. Jednom Gospod, nalazeci se sa pet hiljada ljudi s one strane Tiverijadskoga Mora, i zeleci da toliko mnostvo svojih slusalaca nahrani na cudesan nacin, rece Filipu: Gde cemo kupiti hleba da ovi jedu? – A ovo rece kusajuci ga, jer znadjase da se nema gde nabaviti toliki hleb; a znadjase unapred i to sta ce My odgovoriti Filip. No On radi toga i upita Filipa, da bi ovaj bolje poznao sebe, i postidevsi se zbog svog maloverja, ispravio se u veri. I stvarno, Filip se ne opomenu svemogucstva Bozijeg i ne rece: Ti, Gospode, sve mozes; nije Ti potrebno da ikoga pitas o tome; samo pozeli, i odmah ce se svi nasititi: "otvoris ruku svoju, sve i sva se nasicuje dobra" (Ps. 103, 28). – Ne rece to Filip, nego, pomisljajuci o Gospodu svome kao o coveku a ne kao o Bogu, rece: Dvesta dinara hleba nije dosta da svakome od njih po malo dopadne (Jn. 6, 7). – Zatim sa ostalim ucenicima rece: Otpusti narod neka idu u okolna sela i palanke da kupe sebi hleba (Mk. 6, 36). – Medjutim kada Gospod prelomi pet hlebova i dve ribe za pet hiljada ljudi (Lk. 9, 16), tada Filip vide da iz ruke Gospodnje, kao iz neiscrpne zitnice, davase se svima dovoljno hrane, dok se sav narod ne nasiti. Tada se Filip postide zbog maloverja svog, i utvrdivsi se u veri proslavi zajedno sa drugima Boziju silu sto je u Hristu Isusu.

Kasnije Filip bi Gospodom kao dostojan uvrscen medju dvanaest najodabranijih; i imadjase blagodat od Njega i slobodu prijateljske ljubavi pred Njim. Jednom u Jeru Salimu neki Jelini, koji behu dosli o prazniku, posto kao neverni ne mogahu lako doci do Isusa, pristupise k Filipu i moljahu ga govoreci: Gospodine, mi bismo hteli da vidimo Isusa. – A on saopsti to najpre Andreju, pa se onda s Andrejom usudi obavestiti Isusa o zelji tih Jelina, radujuci se tome sto i neznabosci traze da vide i cuju Gospoda njegovog i Ucitelja. Tada on cu od Gospoda Isusa divno ucenje i prorostvo o neznaboscima: da ce oni poverovati u Njega ne sada vec posle Njegove smrti. Ako zrno psenicno, rece Gospod tom prilikom, padnuvsi na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, mnogo roda rodi (Jn. 12, 24). Time Gospod kao da je rekao: Dok ja zivim na zemlji, imam samo deo doma Israila koji veruje u mene; a kada telo umre, onda ce ne samo dom Israila nego i mnogi neznabosci poverovati u mene.

Jos jednom se Filip, posle Tajne Vecere, usudi upitati Gospoda o velikom tajanstvu Bozanstva, kada Ga zamoli da im pokaze Oca, govoreci: Gospode, pokazi nam Oca, i bice nam dosta (Jn. 14, 8). Ovim svojim pitanjem sveti Filip ucini veliku korist Crkvi Hristovoj, jer iz toga se naucismo znati jednosusnost Sina sa Ocem i zatvarati usta jereticima koji odbacuju tu Bozansku istinu. Na to Gospod odgovori sa blagim prekorom: Toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide Oca; pa kako ti govoris: pokazi nam Oca? Zar ne verujes da sam ja u Ocu i Otac u meni? Reci koje vam ja govorim, ne govorim od sebe; nego Otac koji prebiva u meni, On tvori dela. Verujte meni da sam ja u Ocu i Otac u meni (Jn. 14, 9-10).

Radio je za pentagon. I eto ga sad kod  mene. Pentraci se da izgrize Mek Kinlijevu piramidu. Ne da se lako ta tvorevina pogristi ali Dido je vrlo uporan igrac. Upotrebice energiju svakog atoma ako treba da raskine lancanu vezu. Jos u Meksiku su ga pripremali da obavi taj zadatak sto je drugima tesko padao ili im izgledao neizvodljiv.

Pre nego sto se usudio reci bilo sta, govorili su da je cudak i da je gotovo nemoguce slediti ga u naumu. Svakodnevno je vredno pesacio. Nije se bojao ni mraka nik kise ni sumnjivih dana. Verovao je da je zivot cuvan i da ce 'zaru zarevo i Istinitom Istina'. Od cega ima da strahuje?! Nema ti on nista izgubiti jer njegovo blago moljac ne grize, rdja ne kvari.

Grabio je ka vrhu, ne radi samog vr(h)a nego da bi za svagda okoncao sopstveni poriv ka agoniji. Prosto, nije mario za ono sto mu mogu ponuditi velikani ovoga sveta, tako da mu ni misevi nisu delovali privlacno. Kazali mu da je 'perdido' a on uspeo je da ostane miran duhom.

Da,  moguce je da se izgubio i zalutao u ovaj svet ukusa i mirisa. Jer on nije ovde zbog datog obecanja dosao.. medjutim, dobio je priliku da se na rec vrati nebesima. Onamo ce se vec pobrinuti za njega i nece ga muciti ruznim mislima i predlozima. Oslobodjen od telesnih potreba nece patiti od vidstva i cuvstva, verovao je. Zato, jos koji udarac i ugriz, ode (s)vrh piramide i krete raspad Bil ura.

”Staraj se iznad svega da čistiš sebe od zle volje prema ljudima. Jer gomilajući zlu volju prema ljudima gomilaš otrov koji će pre ili posle uništiti tebe kao čoveka!

Staraj se više od svega da sabiraš dobru volju prema ljudima. Stegni suhu drenovinu svoje duše i uvek ćeš moći da iscediš dobar razlog da i neprijateljima oprostiš i da i njih okružiš, a to znači da nadjača u tebi dobra volja (misli i namere).

Ne dozvoli da sunce bude plemenitije od tebe i da ono može obasjavati i dobre i zle a ti da ne možeš zračiti dobrom voljom i prema prijateljima i prema neprijateljima.

Ne dozvoli da voda bude korisnija od tebe i čistim i nečistim, nego se raduj kada te i dokle te ljudi potrebuju da im budeš od dobre usluge.

Na ustajalu vodu ne ide ni vo(l) ni perilja. Govori li voda volu: tebi dopuštam da me piješ, a magarcu: tebi ne dopuštam? Ili se podjednako daje i jednom i drugom i podjednako blista pred njuškom i jednog i drugog?

Ne dozvoli da zemlja bude strpljivija od tebe, bilo kad je oru za žito bilo kad je tabaju za drum. Budi stpljiv kao zemlja, jer si namenjen za višu čast nego sva zemlja.

Ne dozvoli da se zvezdani svod blista većim sjajem od tvoje duše. Jer u tebi je Onaj  koji je skovao zvezdani svod i koji ga može i raskovati u ništa. Brate moj, ti si sin a nebesni svod je stvar! ”

 Isuse sine Božiji, pomiluj me! Neka ti ova molitva ne izbija iz srca. Izgovaraj ime pobedioca smrti i život će se odomaćiti u tebi. Ovo je iskustvo svih podvižnika. Imenom Isusovim oni su pobedili smrt i nasledili život večni, jer nema drugog imena pod suncem koje spasava.

 Srebro će ti sve pobacati po ulicama i zlato će njihovo biti nečisto u dan gneva Gospodnjeg. (Jezikil 7,19) Šta će pomoći srebro i zlato kad duša izidje iz tela i pogleda po zemlji? Srebro i kamen biće jednake vrednosti pred njom, a zlato i blato podjednako dosadno i odvratno. Zato pobedjuj srebroljublje i zlatoljublje u sebi dok ti je dato vreme.

 Upraznitesja i proslavite Gospoda, veli Psalmist. Ispazni dušu svoju od ustajalih misli i ustajalih želja i ustajalih osećanja: zlobe, mržnje, pakosti, pa prinesi takvu dušu Gospodu; On će je ispuniti Duhom Svojim. To znači odreći se sebe. To znači predati se Bogu. Pusti Boga neka čini šta On hoće. I On će postaviti presto Svoj u duši tvojoj. I vojevaće za tebe na svim poljima borbe, zadobiće sve pobede i predati tebi u svojinu. Bogom smo jaki.

 ”Svu taštinu i reč lažnu udalji od mene Gospode! ” To je molitva premudroga cara (Priče Sol. 30,8). Taština je sve što ne služi Bogu i laž je sve što se protivi zapovestima Božijim. Pobedi taštinu službom Bogu i pobedi laž propovedajući vazdan istinu. Jer je obećao Gospod: Ko pobedi i održi dela Moja do kraja daću mu vlast nad neznabošcima.  Neznaboštvo  je sušta taština i laž; zato se drži Boga i Božije Istine pa će ti se dati obećano.

 Hvala Bogu koji nam daje pobedu kroz Gospoda našega Isusa Hrista (Poslanica Kor. 15,57). Hrist je izvojevao sve pobede: nad zlobom, nad svetom, nad smrću. I mimo Njega niko ne može zadobiti nijednu pobedu. Mi samo možemo biti učesnici Njegove pobede. I On je rad tome. On nas na to i priziva i nudi. Kako je to divno i čudesno! Time je naš životni zadatak beskrajno olakšan, jer pobediti znači izmoliti od Milostivog pobedu koja nam u danom času treba.

 Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, rekao je Gospod. Kao kad bi domaćin došao na njivu poslanicima svojim i rekao: Obradite sve do kraja s radošću i veseljem, jer vas doma čeka velika plata. Spoj radost s verom i nadam pa slobodno hodi kraju. Ne tuguj kao rob na tudjoj njivi, nego se raduj kao sin na Očevoj. Pobedi tugu i zameni je radošću i primićeš venac slave.

 I još malo, vrlo malo, doći će Onaj koji treba da dodje i neće odocniti (Jevr. 10, 37). A kad dodje On kao Strašni Sudija, razdeliće vence pobediocima. Primićeš i ti venac, ako se budeš u ovom kratkom veku opredelio za Njega a ne protiv Njega. ”Evo ću doći brzo, drži što imaš, da niko ne uzme venca tvojega”, tako ti poručuje On.

 Spram drveta ne vidi šumu – glasi jedna narodna izreka. To se može reći za sve one koji od mnogih stvari u prirodi ne vide Boga, Spasioca svoga. I Adam se izgubio medju drvećem u vrtu, kada mu se grehom pomrači duša za Boga. Neka se ne pomrači duša tvoja! Ti nisi više Adamov nego Hristov. Adam je zagnjurio sebe i svoje potomstvo u senku od stvorene prirode, a Hrist je uzeo na nebo i uzdigao svoje sledbenike iznad prirode. Izveo ih je iz prirode kao Mesija Israil iz Misira. Idi dakle za Pobediocem Hristom i bićeš učesnik Njegovih pobeda. I primićeš vence i radovaćeš se. Ko pobedi, dobiće sve.

 Tvoje duša ćelija jedini je stan u koji niko ne može ući bez tvoje volje. Medjutim, mnogi ljudi čuvaju i štale i obore svoje bolje nego li tajnu odaju svoje duše. Udji u ćeliju (klet) svoju i zatvori vrata svoja, kaže Gospod. Ne daj mislima svojim da blude po svetu. Saberi ih u srce svoje! Tu je sastanak sastanak s Bogom. Pobedi rasejanost i bićeš pravi pobedilac.

 Nadanjem veselite se (Rim. 12,12), kaže apostol. Ko se nada, taj se i bori. Ko ima nadu, taj i pobedjuje. Nada je odobrenje u stradanju, žižak u mraku muke. Nadaj se dobru i samo dobru i dobro neće izostati. Nada je lestvica koja vezuje tvoju dušu s nebesima. Niz tu lestvicu doći će ti pobeda i spasenje.

 I zdrav duh jeste Božiji Duh. On je kao zdrav vazduh od koga ginu svi mikrobi. Od zdrava vazduha postaje zdrava duša, od zdrave duše zdravo je i telo. Zadobiti zdrav duh, Duh Božiji, znači zadobiti najveću pobedu. Duh je ono što oživljava, telo ne pomaže ništa. Mnogi sveti muževi i žene živeli su nasuprot svim pravilima naučne higijene, pa ipak im je telo bilo zdravo i snažno do najdublje starosti.

 ”Ko pobedi, učiniću ga stubom hrama Boga svoga i više neće izići napolje. ” To obećava Onaj koji je pobedio i koji poziva sve žive u svoju pobedu. Napolju se nalazi svaki onaj koji je predan svetu; a koji je okrenut Bogu i predan Bogu, on nije više van nego unutra u Hramu Božijem, umom i srcem. I posle telesne smrti takav će se videti u nebesnom Hramu kao prekrasni stub. I neće više izići van kao Adam, koji je zbog greha izašao iz Raja i okrenuo se fizičkom svetu i prirodi (nižim vrednostima).

 Ako pobediš, sve će ti se dati po Božijem obećanju. Žuri da pobediš, jer je dan izlaska tvoga iz ovog sveta blizu. Žuri da pobediš sve struje smrti u sebi i oko tebe. Sazrevaš kao šljiva. Zdravu šljivu prihvatiće domaćin u ruku, a kvarnu pustiće da padne svinjama. ”Koji pobedi, daću mu da sedi sa mnom na prestolu Mojemu”, obeća Istiniti i Svemogući.

 I djem konju, razum čoveku. Ako očistiš razum svoj od predrasuda svetskih i zlih navika i strasti, videćeš jasno kako Božija ruka upravlja svim stvarima i dogadjajima, i ti ćeš radosno stati uz Boga svoga. I gledaćeš čudesa očima svojim, kako seme Božije pobede raste i po svim poljima poraza, bolesti, nemoći. Jer je ludost Božija mudrija od ljudi i slabost Božija jača od ljudi (Kor. 1,25).

Ako bi nam se prohtelo da na osnovu plesa nebeskih tela raspoznamo prirodu toga gena (genija), u tom slučaju bismo priču počeli od položaja Meseca i Jupitera, jer nas Mensa baš na to navodi dogovorenim vremenom sastanka. Tako prvo telo povezano sa zvezdama Klasonoše, dok je drugo,naizgled masovnije, povezano sa sazveždjem Bika. Oba zemljana znaka upozoravaju nas da obratimo pažnju na Plutona, koji se više ne šunja po sazveždju Jarca, već se potpuno odomaćio!

”Šta to možemo da očekujemo onog trena kada Pluton, Jupiter i Mesec gledano zemaljskim vidom ponovo dožive bliski susret kroz istaknutu zemljanu zbilju? Ili još zgodnije pitano: šta nam otkriva Mars koji je na putu da prenese poruku Urana kada dostigne devine grane? ”

Iako ovom prilikom izgledaju udaljeno, Mesec i Merkur se drže starog dogovora. Dvadeset i šest koraka ih razdvaja i čini se još neka iskušenja koja je pripremila Venera drugujući sa Saturnom i Suncem ovih dana... I dok se Neptun strpljivo preslišava o predjenom gradivu, nazad pominjani gen je upleten sa mesečevim čvorovima koji teraju mak na konac sazveždjima Strelca i Blizanaca.

Da li onda treba da nas iz nenadi to što priča o genu i inteligenciji nema tako pozitivnu suštinu kao što je Merkur predstavlja, niti onakvu kakvom je Jupiter prećutkuje? Svako od nas kao pojedinac može da proceni ili oseti šta je to dobio u nasledje a šta to treba da oduži na račun stečenoga. Tako nam je to kada su po sredi telo i duh zemaljski...

Nedelja noć. Ima se utisak da je kiša sve vreme padala ili se tako činilo zbog dolaska svesti. I kao da se sanjalo većim delom noći.. Medjutim od silnih  snova ostadoše dve upečatljive slike:

Šetnja sa roditeljima i rodjacima kroz neki prostrani park. Ne, on nije kao oni koje vidjamo na javi jer u njemu nema asfaltiranih staza, a odlikuje se i po mnoštvu drveća na kojem raste voće. Mirno mesto čiju tišinu remete glasovi životinja. Ljudi se medjusobno sporazumevaju mislima tako da nema u običajene dernjave i glasno govorništva.

Prolazeći pored kakvog stabla na kome rastu dunje odlučih da se uzverem na njega i naberem neki broj zrelih voćki. Medjutim, roditelji baš kao i na javi pokazivaše vlastiti nedostatak dobre volje i spremnosti na akciju pokušavajući da me odgovore od namere. Ne dopustih im, baš kao i na javi, da u moje biće utkaju takve niti! I čim mi se ukazala prilika, dobro osmotrih drvo koje po svojoj gorostasnosti uopšte nije bilo nalik dunjinom stablu i smislivši taktiku započeh veranje. ZaIsta  uživah u toj radnji i kad dosegoh željenu granu počeh da ubirem plodove koji po obliku i boji opet nisu ličili na dunje.. Boja im je varirala od žute ka crvenkastoj pa su tako podsećali na mango, ali oblik često nekako pljosnat podsećao je na nepodpune modele zadebljalih šaka i prstiju. Ubravši ih, pobacah ih dole i ostadoh za neko vreme da uživam u pogledu i osećaju rasprostiranja duha. E radosti!

Naredna slika se kao neka epizoda nadovezala na pred hodnu, ali je iseljena iz one "čarobne bašte" u stan naših roditelja. Oni nisu trenutno prisutni, ali smo brat i ja, koji inače ne stanujemo u njemu, prisutni u različitim prostorijama. Brat sedi u kujni, moguće nakon doručka, dok moja malenkost dosipa vodu u posude okačene na radijatore. Na mah mi nestane posuda iz dnevne sobe iz ruku i krećem ka kujni da se požalim bratu. Kad onamo se pojavio neki stariji muškarac u džemperu a bez čakšira i tako u donjem vešu sedi u čelu stola i razgovara sa bratom.

Na moj dolazak brat izrazi vlastitu nevericu u pogledu starosti pridošlice koji se tu stvorio, govoreći da ovaj tvrdi da ima trideset devet, a izgleda kao da ima skoro duplo toliko. Na bratovljeve reči oćutah i dadoh se na po smatranje. Na moje iz nenadjenje izgled pridošlice poče postepeno da se menja: bele vlati počeše da poprimaju tonove, a lice do malo pre ispijeno i bledo da dobija rumen i vlagu. I dok smo se posmatrali ćutke on kao da se pod mladio više od deset godina. Nasmešio se i iščezao isto onako kako je i došao. Brat i ja se zgledasmo bez reči... Vratih se poslu u dnevnoj sobi, kad onamo na isparivaču za radijator nataknute majušne pandalone. Možda baš one koje su nedostajale čudnom posetiocu.

Budjenje me je uključilo u drugu stvarnost. Nije bilo mnogo znati želje na temu "šta nam donosi nedelni dan". Kao da se (ne)iskazanost sna prenela i na javu, dočekasmo sunce i vedrinu iza kiše i oblačine.

Nekom prilikom dodje nam jedan arhitekta, tražeći i dobivši uslugu... I krete da me ispituje o nameštaju, te zašto je onde stolica, te zašto pravimo razmeštaj. A mi mu kazasmo sve po redu, kako je kod nas svakog meseca drugo jačije i da u zavisnosti koda dana, sedmice, meseca ili godine dodje može da zatekne drugo jačije stanje stvari. Medjutim, ono što oćutasmo jeste da je istinita bit nepromenljiva, neograničena i večna; da nju ne dotiče spoljni promet i ras pored, jer sadrži veru u višnju pravdu!

Na to njegovo raspitivanje shvatismo da mu se htelo da se i mi raspitamo oko njegovih stvari, jer učenici Isusa čine drugima što žele da njima čine. I tako ga pitasmo za zdravlje gde se on požali na muku i težinu. O poslu nam kaza da dosta putuje i da mu pos'o nije isp'o kako "treba" i da se skratio. Radio je preko kakve agencije koja mu je uzimala procenat i ona ga je poslala u (A)Frikiju, zemlju kamerunsku. Trebalo je da tamo proboravi mesec dana prema planu, ali meštani one zemlje se digoše i poslaše ga odakle je došao nedovršena posla. I on moljaše da dozna uzrok tome dogadjaju.

Rekosmo mu da treba da bude stpljiv i da će tajno postati javno. I zarekosmo da otvorimo kartu i da vidimo gde je zemlja u kojoj je bio poslat po zadatku i da rasotkrijemo veo koji deli svetlost od tame... I otvorismo atlas i spazismo da ta zemlja delom izlazi na Atlanski okejan i da je u susedstvu Ga bona, Kon ga, Centralno afrikijske Republi ke, Ča da, Ni gerije, Gi vineje. Sva sreća je po njega što je ta država severno od akvadora jer da je južno ostao bi duže nego što je planirano i pitanje je: "da li bi glavu mogao da digne od silinog posla?" Hvala Bogu što je uredio da ta zemlja svojim severnim delom izlazi na jezersku vodu koja spaja četiri zemlje od koje su dve predstavljene zelenom, jedna rozom i jedna narandžom jer se tako povezaše kopnene i vodene mase!

Sanjala ga je i pre i posle. Ona izmedju ta dva pojma nije videla neke razlike. I kada su se sreli znala je da je to on jer ga je pre poznala i osećala ga je kao što sebe oseća. Ali godine su se pre prečile... One kao da su legle izmedju njih i nisu dozvoljavale da se on i ona vide kad god bi hteli.. a hteli su i to često!

On je bio dete a ona jako stara. Ako je verovati levacima, ona je napunila osam deset dve a on.. njemu je bilo četrnaest dana da napuni četrdeset prvu. Čini se ljubav ne zna za godine niti meri vreme! Medjutim, ako je verovati onima desno naklonjenim ona i nije bila tako matora kao što levaci tvrde jer je imala svega dva deset osam ali su njega okarakterisali kao malo letnu osobu koja samo što nije stekla četrnaest. Tako se ispostavilo da ona nije bila mlada niti da je on mlado ženja.

U vezi sa njim njene godine su se vrtele una sat tako da su je desni prepoznavali kao damu od dva deset četeri, dok su levo orijentisani govorili da dobro izgleda za svoje godine, a davali joj pet deset četiri. U vezi sa njom njegove godine su se vrtele na pred tako da su mu dešnjaci čestitali puno letstvo i radovali se njegovoj zrelosti i mogućnosti da pravi sopstvene izbore. Levici se ta njegova "veza" nije naročito dopadala jer je ona doživljavala da je on taj koji gubi a ona tja koja dobija; uvidela je da je posle kratkog vremena on izgledao kao da ima šest desetak. Ako je suditi po belini kose neko bi mu dao i više, ali su njegove obrve i lice bili jasan pokazatelj da kosa vara. Zato je onima koji su mudri bolje da se uzdrže od sudjenja!

Hoće li i dalje hteti da bude sa ženom od dva deset i četiri sada kada ima osamnaest i kada su mu se otvorile oči?! Ili je možda pitanje sa osnovom: "da li je dobro za njega da bude sa onom koja je sada starija od njega oko sedam godina, a bila je dva puta toliko...? I pita li neko nju nešto  u toj vezi ili je zbog starosti on zadužen da nudi rešenja i iznalazi odgovore?"

Vreme ima varljivu ćud! Oni koji to znaju ne brinu mnogo oko godina niti se podresaju što  vidjenja nisu podešena baš onde gde bi levi 'teli a desnima se navrnulo da bude.. Gde su niti srca povezane na tim mestima ima nade. A kada gajiš veru postoji verovatnoća da ćeš osloboditi nadu i naći se sa osobom koju ljubiš.

Danas neko čudno vreme. Da li je ono posledica od onog noćas ili je dnevno svetlo rešeno da ignoriše zemaljska zbivanja? Šta god da je po sredi, nama dodje misao da razmotrimo tezu i hipotezu.

Ako i samo ako Sunce krene na Mesec može da se dogodi da veliko videlo usvoji Merkura i zbriše ga sa pozornice. U tom slučaju Saturn neće stajati ravnodušan, već će jurnuti na Jupitera i njegove sledbenike. A priroda onih što su oko Jupitera da li je postojana ili klizava?! Tu će se pokazati da li će Saturn zaogrnuti Jupitera svojim štitom ili će Jupiter sagoreti ono što niko pre njega nije uspeo... Ranije čusmo da samo Tvorac ima moć da razori svoju tvorevinu. Istina je da tvorevina nema snage da razori Tvorca ni ono što je njemu po volji.

Ako i samo ako nestane Merkura sa scene, Zemlja će prestati da bude treći kamen od Sunca. Klima će se promeniti na toj planeti tako da više neće biti po starom. I Pluton će dobiti na snazi i naći će se rame uz rame sa Keres, koja prati Marsa u njegovom pohodu. A Neptun će postati najudaljenija planeta čineći tako u izvesnom smislu opozicuju sa Suncem kome je najbliža Venera.

A Uran, orodiće se sa Saturnom, valjda radi pomoći Jupiteru u "nemogućoj" misiji. I bi izbrisan ozloglašeni sa pozorja a Uranu dodje u nasledje da nosi njegov prsten. Ali to nasledje Uranu bi mrsko, te odbi da primi takvu čast... I približi se Uran Keres i dobi treće mesto u odnosu na Zemlju. A plava planeta izmedju Venere i Marsa oseti se u stisci, jer oseti nedaleko prisustvo Sunca i Urana. Nije joj se milila takva sprega, ali je umela mudro da oćuti. Čini se ona koja je poznata po znanju jezika mnogih ima nemački za najdraži!

Ako i samo ako su predjašnji iskazi tačni, znači da se piscu iskrala greška. "Gde li zgreši?", pitate se. Reče Plutonu da stane uz Keres, a onda zaboravio na datu reč pa kazao Uranu da zauzme to mesto. Tako dodje do sastančenja vladara Vodonoše i onog što upravlja Škorpionom. To nagovesti sudar svetova jer se nadjoše pod okriljem Keres i JUpitera. Čak ni ovo dvoje nisu bili bez pratnje, jer Keres imaše Marsa a Jupiter Neptuna za sobom. Eto, koliko "poverenje" je vladalo medju poslanicima i eto kolika ih je briga obuzela od misli čime će se jelo osoliti!

Ako i samo ako dodje do ostvarivanja teze i hipoteze, značilo bi da je krajnji red             SMVZmKISUNP  pretvoren u sasvim nešto drugo. "Šta je drugo?", pitate se a da niste utvrdili šta je prvo. To drugo je početni red ili pravilnije rečeno poredak, a on izgleda ovako  SVZmKPUIN.

" I MNOGI PRVI BIT ĆE POSLEDNJI A MNOGI POSLEDNJI PRVI."