Kako da bude sretno

Nekom prilikom dodje nam jedan arhitekta, tražeći i dobivši uslugu... I krete da me ispituje o nameštaju, te zašto je onde stolica, te zašto pravimo razmeštaj. A mi mu kazasmo sve po redu, kako je kod nas svakog meseca drugo jačije i da u zavisnosti koda dana, sedmice, meseca ili godine dodje može da zatekne drugo jačije stanje stvari. Medjutim, ono što oćutasmo jeste da je istinita bit nepromenljiva, neograničena i večna; da nju ne dotiče spoljni promet i ras pored, jer sadrži veru u višnju pravdu!

Na to njegovo raspitivanje shvatismo da mu se htelo da se i mi raspitamo oko njegovih stvari, jer učenici Isusa čine drugima što žele da njima čine. I tako ga pitasmo za zdravlje gde se on požali na muku i težinu. O poslu nam kaza da dosta putuje i da mu pos'o nije isp'o kako "treba" i da se skratio. Radio je preko kakve agencije koja mu je uzimala procenat i ona ga je poslala u (A)Frikiju, zemlju kamerunsku. Trebalo je da tamo proboravi mesec dana prema planu, ali meštani one zemlje se digoše i poslaše ga odakle je došao nedovršena posla. I on moljaše da dozna uzrok tome dogadjaju.

Rekosmo mu da treba da bude stpljiv i da će tajno postati javno. I zarekosmo da otvorimo kartu i da vidimo gde je zemlja u kojoj je bio poslat po zadatku i da rasotkrijemo veo koji deli svetlost od tame... I otvorismo atlas i spazismo da ta zemlja delom izlazi na Atlanski okejan i da je u susedstvu Ga bona, Kon ga, Centralno afrikijske Republi ke, Ča da, Ni gerije, Gi vineje. Sva sreća je po njega što je ta država severno od akvadora jer da je južno ostao bi duže nego što je planirano i pitanje je: "da li bi glavu mogao da digne od silinog posla?" Hvala Bogu što je uredio da ta zemlja svojim severnim delom izlazi na jezersku vodu koja spaja četiri zemlje od koje su dve predstavljene zelenom, jedna rozom i jedna narandžom jer se tako povezaše kopnene i vodene mase!