Kako da bude sretno

- Starče, da li je nekome ko prebiva u pokajanju, u postu, u podvigu, potrebno da izučava i dogmatiku, teologiju, itd?

- Kada neko ima elementarno obrazovanje, bavljenje time mu može pomoći. On, medjutim, ne teži tome da stekne znanje, da se pokaže mudar ili da govori mudrosti, nego da sebi pomogne. Ako neko nastoji da se osveti, ako da Bog, dolazi blagodat i prosvetljuje ga. A unutar toga moze biti i dogmatike i teologije, jer takav živi tajne Bozije. A neki drugi može da bude prostodušan, i da ne želi da nauči nešto više, nego se zadovoljava onim što mu je Bog dao.

- Ako smo u manastiru (tj. ako smo se zamonašili), a još uvek želimo znanje ovoga sveta, šta to znači?

- Znači da nemamo znanje. “Poznajte istinu i istina će vas osloboditi”. Kada se čovek smirava i prosvetljuje, tada se osvećuje i um njegov, kao i njegove razumske sile, dok je, pre nego što se osveti, delatnost njegovog uma telesna. Ako je neko sebeljubiv, i ako se, dok je još nepismen, upusti u tumačenje dogmata, Otkrovenja, Otaca itd., pomračuje se, i napokon se gubi u bezverju. Takvoga napušta blagodat Božija, jer je uznapredovao u egoizmu. Vidite, smirenje u svemu pomaže, ono daje snagu. Najpametnija stvar koju ću pomisliti, najmudrije rešenje koje ću pronaći, jesu najveća bezumlja, ako se u njima nalazi i egoizam, dok je smirenje stvarna mudrost. Zbog toga treba da se borimo protiv častoljublja i za sticanje velikog smirenja. Drugačije, znanje umesto da koristi, ima sasvim suprotne posledice. Um se tada pomračuje, i onda se izgovaraju bogohulstva, jer je egoizam uznapredovao. To je iznad naših moći. Ako tako, neko ko je obrazovan, pokuša da izučava dogmate, postoji opasnost od štete. Isto je i ako neko ko je neupućen, pokuša da se udubljuje u duh Otaca, a da nije u odgovarajućem duhovnom stanju. Jer, da je bio imalo duhovan, ne bi to činio. Rekao bi: “Ako mi je nešto potrebno, Bog će to prosvetliti (= razjasniti). Da ispunim ono što sam razumeo. Toga je toliko mnogo!”

- Dakle, starče, kada neko izučava Jevandjelje, to je zato što nema smirenja i blagočestivosti?

- Da, jer kada nedostaje smirenje, tumačenje koje daje jeste tumačenje uma, razuma, i ono ostaje bez božanskog prosvetljenja.

- Ako, dakle, ne razume nešto, bolje je da čovek to ostavi za kasnije?

- Da, da kaže: “Ovde je nesto dobro rečeno, ali ja to ne razumem”. I ja sam tako radio. Kada sam bio mlad i kada sam čitao Jevandjelje, ako nešto nisam mogao da razumem, nisam pokušavao da to rastumačim. Razmišljao sam: “Ovde je nešto dobro rečeno, ali ja to ne razumem”. I kasnije sam video, da kada mi je to što nisam razumeo zatrebalo, čak je i došlo tumačenje. Ali ja opet rekoh: “Da pitam, i neko će mi objasniti kako se ovo tumači”. I bilo je tačno onako, kako sam i razumeo. Jer je drskost da neko pokuša da tumači Jevandjelje kad ga ne razume. Zbog toga, kada izučavate Jevandjelje nemojte ga tumačiti umom, vec promislite dobro, dok ne dodje božansko prosvetljenje rasudjivanja i samo će se rastumačiti.

- Može li čovek, kada dodje u odgovarajuće duhovno stanje, da razume i nešto dublje?

- Ne dublje. Jedan božanski smisao u sebi sadrži mnoštvo božanskih smislova. Neka čovek može da razume sada a neka kasnije. Neko može da čita – da čita, da sazna mnogo, a da uopšte ne može da udje u smisao Jevandjelja. Neko može da ne čita mnogo, ali da ima smirenje, podvižnicki duh, pa da ga Bog prosvetli i on spoznaje smisao. Onaj ko želi da čita mnogo, može to da želi zbog častoljublja ili da bi stekao zahvalnost. Taj je kao neko ko gleda borbu i ne vidi ko se bori, da bi mogao da pomogne, da bi bio borac. On posmatra šta radi borac, i umesto da pokuša da se i sam bori, on gleda još jednu borbu, pa još jednu, a sam ne postaje borac, nego ostaje gledalac.

- Kada kažemo: “ovaj čovek je dobrodeteljan”, mislimo na onoga ko je duhovno dobrodeteljan, ko je duhovno zreo. Primetio sam da postoje neznalice koje su veoma gorde, i neznalice koje su smirene. Postoje i obrazovani koji su veoma gordi, i obrazovani koji su smireni. Dakle, unutrašnja dobrodetelj je sva dubina. Zbog toga Sveti Vasilije Veliki kaže: “Najvažnije je da imaš uzvišenu misao i smirenu pomisao”. Onaj ko ima takvu misao, ako i ima malo gordosti, nekako se opravdava. Ali onaj ko nema takvu misao, ako ima gordosti, sasvim je bez opravdanja. Sva dubina je u našem staranju o nama samima, u našoj unutrašnjoj dobrodetelji. Ako je neko dobrodeteljan, on je i obrazovan, i ima smirenu misao. Ovo je najveće dobro. Za nekoga ko nema veliko obrazovanje, veoma je štetno ako o sebi ima visoko mišljenje.