Ne silazi mehanički
Reč uma ne menja duše, jer je telesna. Reč Božija, koja se radja od Duha Svetoga ima božanske energije i menja duše. Duh Sveti ne silazi na neki mehanicki način – zbog toga teologija nema nikakva posla sa nekim čisto naučnim duhom. Duh Sveti Sam silazi, kada u čoveku naidje na odgovarajuće pretpostavke. A duhovna pretpostavka je da ukloni rdju sa svog duhovnog užeta, da bude dobar vodič, da primi struju duhovnog prosvetljenja, i da tako postane duhovni naučnik, teolog. Kad kažem “teolog”, mislim na one koji imaju teološko pokriće i čija diploma tako ima vrednost. Ne mislim na one koji imaju samo papir bez ikakvog pokrića i čija je diploma nalik novcu neke nepostojeće zemlje.
Um se često godinama zamara, kako bi naučio jedan ili dva strana jezika. U naše vreme mnogi ljudi znaju strane jezike, ali ovi jezici nemaju nikakve veze sa jezicima Svete Pedesetnice, jer živimo u velikom Vavilonu. Veliko je zlo kada se teologijom bavimo samo pomoću našeg uma, i kada nas um predstavljamo kao prisustvo Duha Svetoga. Ovo se naziva “mozgologija” koja radja Vavilon, dok u teologiji postoje mnogi jezici, mnogi darovi ( harizme), ali su svi jezici u saglasnosti, jer je jedan Gospodar njihov, Duh Sveti Pedesetnice, a jezici su ognjeni.
- Starče, zar ne govori tropar da Duh Sveti “stalno pruža…”?
- Da, pruža, ali onamo gde je prisutan. A ako nije prisutan, kako da pruža? Vrednija je jedna reč iskusnog i smirenog čoveka, koja sa bolom izlazi iz dubine njegovog srca, nego mnoge reči mudrog spoljašnjeg čoveka, koje spretnošću jezika izlaze brzo, i od koga duša nema koristi, jer je takav jezik telesan i nije ognjeni jezik Svete Pedesetnice.
STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
''DUH BOZJI I DUH OVOGA SVETA''
Izdvajam: "Vrednija je jedna reč iskusnog i smirenog čoveka, koja sa bolom izlazi iz dubine njegovog srca, nego mnoge reči mudrog spoljašnjeg čoveka".