Kako da bude sretno

U njemu sam videla njega. Zapravo, u svakome sam videla sve one koje je On sadrzao u sebi. Imala sam ljubav prema svima njima, ali ne onu strasnu vec ljubav deteta, majke, oca, sestre, brata.

Evo kako je to bilo udeseno: onda je razlika u godinama bila deset. On je bio stariji od mene. Upoznali smo se na mestu gde smo I on I ja obicno dolazili. Kada nam se pogled sreo, desilo se ono o cemu sam ja oduvek mastala. On je mogao da cita moje misli. Medjutim, nasa veza nije bila sasvim jednostavna, jer su u njoj ucestvovali I oni koji su ziveli u njemu. Tako sam morala da upoznam sve njegove bliznje pre nego sto sam stigla do njega! Nije to bilo pitanje moje volje, to je pitanje njegove koja je nad mojom.

I dok sam jos ucila skolu, cula sam od sestre da me je napustio. Jedan deo mene je to mogao da prihvati, ali moje srce Nikada.Samo Bog zna koliko sam plakala da bih mogla da cujem njegov glas.

Da, tokom zivota covek moze I da padne I da ustane. Deca to najbolje znaju… Medjutim, moja ljubav prema njemu me je uvek vodila njemu. Cak I kada toga nisam bila svesna. Desavalo mi se da se ljutim na druge ljude, nekad I da ih privremeno okrivim.

Evo da znaš da mislim na tebe I hoću da te pozdravim, brate u Hristu!

 Zato što si pristao da piješ iz čaše iz koje pih I krstiš se krštenjem kojim se ja krstih.

 Kada sam ti tražila da mi daš vreme svog rodjenja, to je bilo s toga da se izvrši Božija pravda I sud. Oprosti mi ako sam ti nečim povredila osećanja, nije mi to bila namera. Ti dobro znaš da kada smo sa nekim u zajednici, delimo I radost I stradanja. S toga da znaš da je meni dobro poslužila ona crna knjiga koju si mi poklonio oko Nove godine. Kada sam shvatila šta je sve ona sadržala, predala sam je jednom tvom kolegi da posluži onima koji uče takve lekarije. Tajna je I početak I kraj.

U ono vrijeme podiže Irod car ruke da muči neke od crkve.

I pogubi Jakova brata Jovanova mačem.

I vidjevši da je to po volji Jevrejima nastavi da uhvati I Petra (a bijahu dani prijesnih hlebova),

Kojega I uhvati I baci u tamnicu, I predade ga četvorici četvrtnika vojničkijeh da ga čuvaju, I mišljaše ga po pashi izvesti pred narod.

I tako Petra čuvahu u tamnici; a crkva moljaše se za njega Bogu bez prestanka.

A kad šćase Irod da ga izvede, onu noć spavaše Petar medju dvojicom vojnika, okovan u dvoje verige, a stražari pred vratima čuvahu tamnicu.

I gle, *andjeo Gospodnji pristupi, I svjetlost obasja po sobi,I kucnuvši Petra u rebra probudi ga govoreći: ustani brže. I spadoše mu verige s ruku.

A andjeo mu reče: opaši se, I obuj opanke svoje. I učini tako. I reče mu andjeo: obuci haljinu svoju, pa hajde za mnom.

I izišavši idjaše za njim, I ne znadijaše da je to istina što andjeo činjaše, nego mišljaše da vidi utvaru.

A kad prodjoše prvu stražu I drugu I dodjoše k vratima gvozdenijem koja vodjahu u grad, ona im se sama otvoriše; I izišavši prodjoše jednu ulicu, I andjeo odmah odstupi od njega.

I kad dodje Petar k sebi reče: sad zaista vidim da Bog posla andjela svojega te me izbavi iz ruku Irodovijeh I od svega čekanja naroda Jevrejskoga.

I razmislivši dodje kući Marije matere *Jovana koji se zvaše Marko, gdje bijahu mnogi sabrani I moljahu se Bogu.

A kad kucnu Petar u vrata od dvora, pristupi djevojka po imenu Roda, da čuje.

I poznavši glas Petrov od radosti ne otvori vrata, nego utrča I kaza da Petar stoji pred vratima.

A oni joj rekoše: jesi li ti luda? A ona potvrdjivaše da je tako. A oni govorahu: andjeo je njegov.

A Petar jednako kucaše. A kad otvoriše, vidješe ga, I udiviše se.

A on mahnuvsi na njih rukom da ćute, kaza im kako ga Gospod izvede iz tamnice; I reče javite ovo Jakovu I braći. I izišavši otide na drugo mesto.

A kad bi dan, bješe ne mala buna medju vojnicima, šta to bi od Petra.

A kad ga Irod zaiska I ne nadje, onda ispita stražare, I zapovjedi da ih odvedu; I izišavši iz Judeje u Ćesariju onamo življaše.

Jer se Irod srdjaše na Tirce I Sidonce. Ali oni jednodušno dodjoše k njemu, I uzevši na svoju ruku Vlasta, posteljnika careva, iskahu mira, *jer se njihove zemlje hranjahu od njegova carstva.

A u odredjeni dan obuče se Irod u carsku haljinu, I sjedavši na prijesto govoraše im;

A narod vikaše: ovo je glas Božij, a ne čovječij.

Ali ujedanput udari ga andjeo Gospodnji; jer ne dade slave Bogu; I budući izjeden od crvi izdahnu.

A *riječ Božija rastijaše I množaše se.

A Varnava I Savle predavši pomoć vratiše se iz Jerusalima u Antiohiju, *uzevši sa sobom I Jovana koji se zvaše Marko.

JAKOVLJEVA SMRT. PETROVO OSLOBODJENJE.

 IRODOVA SMRT.

KRILA MI JE DALA ZENA

ONA NIJE JEDNA SNENA

VOLIM JE ZA SVA VREMENA!

Kad je gledam kad je ljubim

Snage svoje ic ne gubim

Ona moja je odmena

Tiha glasna pritom nema…

I čuše apostoli I braća koja bijahu u Judeji da neznabošci primiše riječ Božiju.

I kad izidje Petar u Jerusalim, prepirahu se s njim *koji bijahu iz obrezanja,

Govoreći: ušao si k ljudima koji nijesu obrezani, I jeo si s njima.

A Petar počevši kazivaše im redom govoreći:

*Ja bijah u gradu Jopi na molitvi, I došavši izvan sebe vidjeh utvaru, gdje silazi sud nekakav kao veliko platno na četiri roglja I spušta se s neba, I dodje do preda me.

Pogledavši u nj opazih I vidjeh četvoronožna zemaljska, I zvjerinje I bubine I ptice nebeske.

A čuh glas koji mi govori: ustani, Petre! pokolji I pojedi.

A ja rekoh: nipošto Gospode! Jer ništa pogano I nečisto nikad ne udje u usta moja.

A glas mi odgovori drugom s neba govoreći: što je Bog očistio ti ne pogani.

A ovo bi triput; I uze se opet sve na nebo.

I gle, odmah tri čovjeka staše pred kućom u kojoj bijah, poslani iz Ćesarije k meni.

A Duh mi reče da idem s njima ne premišljajući ništa. A dodjoše sa mnom I ovo šest braće, I udjosmo u kuću čovjekovu.

I kaza nam kako vidje andjela u kući svojoj koji je stao I kazao mu: pošlji ljude u Jopu I dozovi Simona prozvanog Petra,

Koji će ti kazati riječi kojima ćeš se spasti ti I sav dom tvoj.

A kad ja počeh govoriti, sidje Duh sveti na njih, kao I na nas u početku.

Onda se opomenuh riječi Gospodnje kako govoraše: *Jovan je krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom svetijem.

Kad im dakle Bog dade jednak dar kao I nama koji vjerujemo Gospoda svojega Isusa Hrista, ja ko bijah da bih mogao zabraniti Bogu?

A kad čuše ovo, umukoše I hvaljahu Boga govoreći: dakle I neznabošcima Bog dade pokajanje za život.

*A oni što se rasijaše od nevolje koja posta za Stefana, prodjoše tja do Finikije I Kipra I Antiohije, nikomu ne govoreći riječi do samijem Jevrejima.

A neki od njih bijahu Kiprani I Kirinci, koji ušavsi u Antiohiju govorahu Grcima propovijedajući jevandjelje o Gospodu Isusu.

I bješe *ruka Božija s njima; I mnogo ih vjerovaše I obratiše se ka Gospodu.

A dodje riječ o njima do ušiju crkve koja bješe u Jerusalimu; I poslaše Varnavu da ide tja do Antiohije;

Koji dosavši I vidjevši blagodat Božiju, obradova se, I *moljaše sve da tvrdijem srcem ostanu u Gospodu;

Jer bješe čovjek blag I *pun Duha svetoga I vjere. †I obrati se mnogi narod ka Gospodu.

Varnava pak izidje u *Tars da traži Savla; I kad ga nadje dovede ga u Antiohiju.

I oni se cijelu godinu sastajaše ondje s crkvom, I učiše mnogi narod; I najprije u Antiohiji nazvaše učenike hrišćanima.

A u te dane sidjoše iz Jerusalima *proroci u Antiohiju.

I ustavši jedan od njih, po imenu *Agav objavi glad veliki koji šćaše biti po vasionom svijetu, koji I bi za Klaudija ćesara.

A od učenika odredi svaki koliko koji mogaše da pošlju u pomoć braći koja življahu u Judeji.

*Koje I učiniše poslavši starješinama preko ruke Varnavine I Savlove.

PETAR OPRAVDAVA SVOJE DRUŽENJE SA MNOGOBOŠCIMA. ŠIRENJE JEVANDJELJA DO ANTIOHIJE. NAZIV: HRIŠĆANI. STARANJE ZA BRAĆU U JUDEJI.

Sveti Hrisant svetuje Dariju

O device ostavi se laži

I kipove ne štuj ka’ bogove

Nit istinu ti od zemlje traži

Istina je u Boga jednoga

Jedinoga Boga troičnoga

Koji sozda vaseljenu celu

I čoveka, krunu vaseljene.

On jedini besmrtni I živi

On od zemlje pravi zavijače

I odeće blaga duhovnoga

Duša naša blago je duhovno

Zavijeno u prašinu tela

Dušu treba nežno negovati

Ko nevestu za Hrista spremati.

Ostavi se devo telesnosti

Ona vodi muci I žalosti

Bog ne gleda u sasud telesni

No u cveće što u njemu raste.

O device u smrt odevena

Danas-sutra smrću razjedena

Kiti dušu cvećem od vrlina

Posej cveće verom u Gospoda

Ogradi ga nadom I ljubavlju.

Zalevaj ga duhom životvornim

Oplevi ga od korova greha.

Nek poraste cveće od vrlina

Nek poraste cveće blagočestja

Nek poraste cveće milosrd(an)ja

Nek poraste cveće pokajanja

Nek poraste cveće terpenija

Nek poraste cveće uzdržanja

Nek poraste cveće poslušanja.

Tvoja duša kao pesma rajska

Nek miriše kao bašta rajska.

Bog da bi se u nju uselio

Koji ju je za to I stvorio.

Hrisanta je Dara poslušala

Svoju dušu za Hrista venčala

Telo svoje na muke predala

Sa Hrisantom sa bratom duhovnim.

A Bog ih je u raj presadio

Rajsku baštu njima okitio.

Slava Gospode bezmernoj milosti Tvojoj!

A u Ćesariji bješe jedan čovjek po imenu Kornilije, kapetan od čete koja se zvaše Talijanska.

Pobožan I bogobojazan sa cijelijem domom svojijem, koji davaše milostinju mnogijem ljudima I moljaše se Bogu bez prestanka;

On vidje na javi u utvari oko devetoga sahata dnevi andjela Božijega gdje sidje k njemu I reče mu: Kornilije!

A on pogledavši na nj I uplašivši se reče: što je Gospode? A on mu reče: molitve tvoje I milostinje izidjoše na pamet Bogu;

I sad pošlji u Jopu ljude I dozovi Simona prozvanoga Petra:

On stoji u nekoga *Simona kožara, kojega je kuća kod mora; on će ti kazati riječi kojima ćeš  se spasti ti I sav dom tvoj.

I kad otide andjeo koji govori Korniliju, dozvavši dvojicu od svojijeh slugu I jednoga pobožna vojnika od onijeh koji mu služahu,

I kazavši im sve posla ih u Jopu.

A sjutradan kad oni idjahu putem I približiše se ka gradu, izidje Petar u gornju sobu da se pomoli Bogu u šesti sahat.

I ogladne, I šćaše da jede; a kad mu oni gotovljahu, dodje izvan sebe,

I vidje nebo otvoreno I sud nekakav gdje silazi na njega, kao veliko platno, zavezan na četiri roglja I spušta se na zemlju;

U kome bijahu sva četvoronožna na zemlji, I zverinje I bubine I ptice nebeske.

I postade glas k njemu: ustani, Petre! pokolji I pojedi.

A Petar reče: nipošto, Gospode! *jer nikad ne jedoh što pogano ili nečisto.

I gle, glas opet k njemu drugom: *što je Bog očistio ti ne pogani.

I ovo bi triput, I sud se opet uze na nebo.

A kad se Petar u sebi divljaše šta bi bila utvara koju vidje, I gle, ljudi poslani od Kornilija, napitavši I našavsi dom Simonov stadoše pred vratima,

I zovnuvši pitahu: stoji li ovdje Simon prozvani Petar?

A dok Petar razmišljavaše o utvari, reče mu Duh: evo tri čovjeka traže te;

Nego ustani I sidji I idi s njima ne premišljajući ništa, jer ih ja poslah.

A Petar sišavši k ljudima poslanijem k sebi od Kornilije reče: evo ja sam koga tražite; što ste došli?

A oni rekoše: Kornilije kapetan, čovjek pravedan I bogobojazan, poznat kod svega naroda Jevrejskoga, primio je zapovijest od andjela svetoga da dozove tebe u svoj dom I da čuje riječi od tebe.

Onda ih dozva unutra I ugosti. A sjutradan ustavši Petar podje s njima, I neki od braće koja bješe u Jopi podjose s njim.

I sjutradan udjoše u Ćesariju. A Kornilije čekaše ih sazvavsi rodbinu svoju I ljubazne prijatelje.

A kad Petar šćaše da udje, srete ga Kornilije, I padnuvši na noge njegove pokloni se.

I Petar ga podiže govoreći: *ustani, I ja sam čovjek.

I s njim govoreći udje, I nadje mnoge koji se bijahu sabrali.

I reče im: vi znate kako je neprilično čovjeku Jevrejinu družiti se ili dolaziti k tudjinu; ali Bog meni pokaza da nijednoga čovjeka ne zovem pogana ili nečista;

Zato I bez sumnje dodjoh pozvan. Pitam vas dakle zašto poslaste po mene?

I Kornilije reče: od četvrtoga dana do ovoga časa ja postih, I u deveti sahat moljah se Bogu u svojoj kući; I gle, čovjek stade preda mnom u haljini sjajnoj,

I reče: Kornilije! Uslišena bi molitva tvoja I milostinje tvoje pomenuše se pred Bogom.

Pošalji dakle u Jopu I dozovi Simona koji se zove Petar:

on stoji u kući Simona kožara kod mora, koji kad dodje kazaće ti.

Onda ja odmah poslah k tebi; I ti si dobro učinio što si došao. Sad dakle mi svi stojimo pred Bogom da čujemo sve što je tebi od Boga zapovjedjeno.

A Petar otvorivši usta reče: *zaista vidim da Bog ne gleda ko je ko;

Nego u svakom narodu koji se boji njega I tvori pravdu mio je njemu.

Riječ što posla sinovima Israiljevijem, javljajući mir po Isusu Hristu, *ona je Gospod svima.

Vi znate govor koji je bio po svoj  Judeji počevsi od Galileje po krštenju koje propovijedi Jovan:

Isusa iz Nazareta kako ga pomaza Bog Duhom svetijem I silom, koji prodje čineći dobro I iscjeljujući sve koje djavo bješe nadvladao; jer Bog bijaše s njim.

I mi smo svjedoci svemu što učini u zemlji Judejskoj I Jerusalimu; kojega I ubiše objesivši na drvo.

Ovoga Bog vaskrse treći dan, I dade mu da se pokaže,

Ne svemu narodu nego nama svjedocima naprijed izbranima od Boga, koji s njim jedosmo I pismo po vaskrseniju njegovom iz mrtvijeh.

I zapovjedi nam da propovijedamo narodu I da svjedočimo *da je on narečeni od Boga sudija †živijem I mrtvijem.

*Za ovo svjedoče svi proroci da će imenom njegovijem primiti oproštenje grijeha svi koji ga vjeruju.

A dok još Petar govoraše ove riječi, sidje Duh sveti na sve koji slušahu riječ.

I udiviše se vjerni iz obrezanja koji bijahu došli s Petrom, videći da se I na neznabošce izli dar Duha svetoga.

Jer ih slušahu gdje govorahu jezike, I veličahu Boga. Tada odgovori Petar:

Eda može ko vodu zabraniti da se ne krste oni koji primiše Duha svetoga kao I mi?

I zapovjedi im da se krste u ime Isusa Hrista. Tada ga moliše da ostane kod njih nekoliko dana.

 KORNILIJA I NJEGOVU KUĆU OBRAĆA I KRŠTAVA PETAR

A Savle jos disuci prijetnjom I smrcu na ucenike Gospodnje pristupi k poglavaru svestenickome,

I izmoli u njega poslanice u Damask na zbornice, ako koga nadje od ovoga puta, I ljude I zene svezane da dovede u Jerusalim.

A *kad bjese na putu I dodje blizu Damaska, ujedanput obasja ga svjetlost s neba,

I padnuvsi na zemlju cu glas gdje mu govori: Savle!  Savle! Zasto me gonis?

A on rece: ko si ti, Gospode? A Gospod rece: ja sam Isus, kojega ti gonis: *tesko ti je protivu bodila pracati se.

A on drkcuci od straha rece: Gospode! Sta hoces da cinim? I Gospod mu rece: ustani I udji u grad, pa ce ti se kazati sta ti treba ciniti.

A ljudi koji idjahu s njim stajahu I cudjahu se, jer cujahu glas a ne vidjahu nikoga.

A Savle usta od zemlje, I otvorenijem ocima svojijem nista ne vidjase. A oni ga uzese za ruku I uvedose u Damask.

I bjese tri dana slijep, I ne jede, niti pi.

A u Damasku bjese jedan ucenik, poi menu Ananija, I rece mu Gospod u utvari: Ananija! A on rece: evo me, Gospode!

A Gospod mu rece: ustani I idi u ulicu koja se zove Prava, I trazi u domu Judinom poi menu Savla *Tarsanina; jer gle, on se moli Bogu,

I vidje u utvari covjeka, po imenu Ananiju, gde udje I metnu ruku na nj da progleda.

A Ananija odgovori: Gospode! Ja cuh od mnogijeh za toga covjeka kolika zla pocini svetima tvojima u Jerusalimu;

I ovdje ima vlast od glavara svestenickijeh da veze sve *koji prizivaju ime tvoje.

A Gospod mu rece: idi, jer mi je on sud izbrani da iznese ime moje pred *neznabosce I careve I sinove Israileve.

A *ja cu mu pokazati koliko mu valja postradati za ime moje.

I podje Ananija, I udje u kucu, I metnuvsi ruke na nj rece: Savle, brate! Gospod Isus, koji ti se javi na putu kojijem si isao, posla me da progledas I da se napunis Duha svetoga.

I odmah otpade od ociju njegovijeh kao krljust, I odmah progleda, I ustavsi krsti se.

I posto pojede okrijepi se;

I bi Savle nekoliko dana s ucenicima koji bijahu u Damasku.

I odmah po zbornicama propovijedase Isusa da je on sin Bozij.

A svi koji slusahu divljahu se  I govorahu: nije li ovo onaj sto gonjase u Jerusalimu one koji spominjahu ime ovo, I ovdje zato dodje da ih povezane vodi glavarima svestanickijem.

A Savle se vecma siljase *I zabunjivase Jevreje koji zive u Damasku, dokazujuci da je ovo Hristos.

A kad se navrsi podosta dana, dogovorise se Jevreji da ga ubiju.

Ali Savle doznade njihov dogovor; a oni cuvahu vrata dan I noc da bi ga ubili;

A ucenici ga uzese nocu I spustise preko zida u kotarici.

A *kad dodje Savle u Jerusalim, ugledase da se pribije uz ucenike; I svi ga se bojahu, jer ne vjerovahu da je ucenik.

A Varnava ga uze I dovede k apostolima, I kaza im kako na putu vidje Gospoda, I kako mu govori, *I kako u Damasku slobodno propovijeda ime Isusovo.

I bijase s njima I ulazi u Jerusalim I izlazi I slobodno pripovijedase ime Gospoda Isusa.

I govorase I prepirase se s Grcima; a oni gledahu dag a ubiju.

A kad razumjese braca, svedose ga u Cesariju, I otpustise ga u Tars.

A crkve po svoj Judeji I Galileji I Samariji bijahu na miru, I napredovahu, I hodjahu u strahu Gospodnjem, I umnozavahu se utjehom svetoga Duha.

I dogodi se kad Petar obilazase sve, da dodje I k svetima koji zivljahu u Lidi.

I nadje tamo jednoga covjeka poi menu Eneju, koji vec osam godina lezase na odru, jer bjese uzet.

I rece mu Petar: Eneja! Iscjeljuje te Isus Hristos, ustani I prostri sam sebi. I odmah usta.

I vidjese ga svi koji zivljahu u Lidi I u Asaronu, I obratise se ka Gospodu.

A u Jopi bjese jedna ucenica, poi menu Tavita, koje znaci srna, I ona bjese puna dobrijeh djela I milostinje sto cinjase.

I dogodi se u te dane da se ona razbolje I umrije; onda je okupase I metnuse u gornju sobu.

A buduci da je Lida blizu Jope, onda ucenici cuvsi da je Petar u njoj poslase dva covjeka moleci gad a ne pozali truda doci po njih.

A Petar ustavsi otide s njima, I kad dodje, izvedose ga u gornju sobu I skupise se oko njega sve udovice placuci I pokazujuci suknje I haljine sto je radial Srna dok je bila s njima.

A Petar izgnavsi sve napolje klece na kolena I pomoli se Bogu, I okrenuvsi se k tijelu *rece: Tavito! ustani. A ona otvori oci svoje, I vidjevsi Petra sjede.

Petar pruzivsi joj ruku podize je; I dozvavsi svete I udovice pokaza je zivu. I ovo se razglasi po svoj Jopi, I mnogi vjerovase Gospoda.

I dogodi se da on osta mnogo dana u Jopi u nekoga *Simona kozara.

SAVLOVO OBRAĆANJE I PRVA ISKUSTVA U DAMASKU I U JERUSALIMU.

PETAR ISCJELJUJE ENEJU I VASKRSAVA TAVITU.

Dobili smo dozvolu da se samo na tren dotaknemo teme porekla.

Dok smo pohadjali srednju skolu, dobili smo nalog da se raspitujemo o svojim korenima, kao i da citamo Andriceva dela. Mi kao dobri djaci smo izvrsavali zadatke solidno, ne razradivsi ih do perfekcije. Tako smo kopajuci po proslosti saznali da nase poreklo iz Makedonije, a odatle seze na istok. Bilo je mnogo racvanja, a to je i tipicno za zemaljske stvari. Medjutim, nase poreklo je dobrim delom vezano za blizance i devicu.

Tako su oni kao par radili kao prosvetitelji po mnogim skolama i kretali se iz mesta u mesto prema potrebama. Nisu se vezivali za jednu sredinu, valjda zato sto je zena bila lepa a muz joj nosio jevrejsko ime. Neki su odavna rekli da nasa imena nisu data ''rasta'' vec da imaju nekog smisla. Ali po ''delima njihovim poznacete ih''.

Savle pak bješe pristao na njegovu smrt. A u taj dan postade veliko gonjenje na crkvu Jerusalimsku, I svi se rasijaše po krajevima Judejskijem I Samarijskijem osim apostola.

A ljudi pobožni ukopaše Stefana I veliki plac učiniše nad njim.

A Savle dosadjivaše crkvi, jer idjaše po kucama, I vucijaše ljude I žene te predavaše u tamnicu.

A oni što se bijahu rasijali prolazahu propovijedajući riječ.

A Filip sišavši u grad Samarijski propovijedaše im Hrista.

A narod pazaše jednodušno na ono što govoraše Filip, slušajući I gledajući znake koje činjaše;

Jer duhovi nečisti s velikom vikom izlažahu iz mnogijeh u kojima bijahu, I mnogi uzeti I hromi ozdraviše.

I bi velika radost u gradu onome.

A bješe jedan čovjek, po imenu Simon, koji prije čaraše u gradu I dovodjaše u čudo narod Samarijski, govoreći da je on nešto veliko;

Na kojega gledahu svi, I malo I veliko, govoreći: ovo je velika sila Božija.

A zato gledahu na njega što ih mnogo vremena činima udivljavaše.

Kad pak vjerovaše Filipu koji propovijedaše jevandjelje o carstvu Božijemu I o imenu Isusa Hrista, kršćavahu se I ljudi I zene.

Tada I Simon vjerova, I krstivši se osta kod Filipa; I videći djela I znake velike koji se činjahu divljaše se vrlo.

A kad čuše apostoli koji bijahu u Jerusalimu da Samarija primi riječ Božiju, poslaše k njima Petra I Jovana.

Koji sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha svetoga;

Jer još ni na jednoga ne bješe došao, nego bijahu samo kršteni u ime Gospoda Isusa.

Tada apostoli metnuše ruke na njih, I oni primiše Duha svetoga.

A kad vidje Simon da se daje Duh sveti kad apostoli metnu ruke, donese im novce

Govoreći: dajte I meni ovu vlast da kad metnem ruke na koga primi Duha svetoga.

A Petar mu reče: novci tvoji s tobom da budu u pogibao, što si pomislio da se dar Božiji može dobiti za novce.

Nema tebi djela ni iseta u ovoj riječi; jer srce tvoje nije pravo pred Bogom.

Pokaj se dakle od ove svoje pakosti, I moli se Bogu da bi ti se oprostila pomisao srca tvoga.

Jer te vidim da si u grkoj žuči I u svezi nepravde.

A Simon odgovarajući reče: pomolite se vi Gospodu za mene da ne naidje na mene ništa od ovoga što rekoste.

Tako oni posvjedočivši I govorivši riječ Gospodnju vratiše se u Jerusalim, I mnogijem selima Samarijskijem propovjediše jevandjelje.

A andjeo Gospodnji reče Filipu govoreći: ustani I idi na podne na put  koji silazi od Jerusalima u Gazu I pust je.

I ustavši podje. I gle, čovjek Arapin, uškopljenik, vlastelin Kandakije carice Arapske, što bješe nad svima njezinijem riznicama, koji bješe došao u Jerusalim da se moli Bogu,

Pa se vraćaše, I sjedeci na kolima svojijem čitaše proroka Isaiju.

A Duh reče Filipu: pristupi I prilijepi se tijem kolima.

A Filip pritrčavši ču ga gdje čita proroka Isaiju, I reče: a razumiješ li što čitaš?

A on reče: kako bih mogao ako me ko ne uputi? I umoli Filipa te se pope I sjede s njim.

A mjesto iz pisma koje čitaše bješe ovo: *kao ovca na zaklanje odvede se, I nijem kao jagnje pred onijem koji ga striže, tako ne otvori usta svojijeh.

U njegovom poniženju ukide se sud njegov. A rod njegov ko će iskazati? Jer se njegov život uzima od zemlje.

Onda uskopljenik odgovori Filipu I reče: molim te, za koga ovo govori prorok? Ili za sebe ili za koga drugoga?

A Filip otvorivši usta svoja, I počevsi od pisma ovoga, propovjedi mu jevandjelje Isusovo.

Kako idjahu putem dodjoše na nekakvu vodu; I reče uškopljenik: evo vode, šta brani meni da se krstim?

A Filip mu reče: ako vjeruješ od svega srca svojega, mozeš. A on odgovarajući reče: vjerujem da je Isus Hristos sin Božij.

I zapovjedi da stanu kola, I sidjoše oba na vodu, I Filip I uškopljenik, I krsti ga.

A kad izidjoše iz vode, *Duh sveti pade na uškopljenika, a andjeo Gospodnji uze Filipa, I više ga ne vidje uškopljenik; nego otide putem svojijem radujući se.

A Filip se obrete u Azotu; I prolazeći propovijedaše jevandjelje svima gradovima, dok ne dodje u Ćesariju.

SAVLE GONI HRISĆANE. FILIP PROPOVIJEDA U SAMARIJI.

 SIMON ČARALAC.OBRAĆANJE CARIČINA BLAGAJNIKA IZ ARAPSKE.

Жена нека, по имену Паладија, која тешко болесна много година лежаше у постељи и разни лекари јој ништа не могаху помоћи, чу за светог Козму и Дамјана како исцељују од сваке болести и посла по њих са молбом да посете њу која је већ на умору.

Света браћа се одазваше њеној молби, одоше њеном дому, и чим свети лекари дођоше к њој, она по вери својој одмах доби исцељење, и устаде здрава, славећи Бога што је слугама Својим даровао таку благодат исцељења.

И захвална својим лекарима за толико добро, она жељаше да им што да као дар. Али они ни од кога не примаху ништа, јер не продаваху благодат коју имађаху од Бога. Жена онда реши да бар једнога од њих умоли да прими од ње веома мали дар: узевши три јајета, она кришом оде к светом Дамјану и преклињаше га Богом да прими од ње та три јајета у име Свете Тројице. Чувши име Троједнога Бога, Дамјан прими од ње тај малени дар због велике заклетве којом га она закле.

А свети Козма, сазнавши за то касније, веома се ожалости због тога. И када светом Козми дође време да се престави, он остави завештање: да Дамјана не сахране покрај њега, пошто је нарушио заповест Господњу и примио од жене награду за исцељење. Тако се свети Козма упокоји у Господу.

Након пак неког времена и светом Дамјану дође смртни час, те се и он пресели из временог у вечни живот. Но људи беху у недоумици где да сахране Дамјана, пошто су знали завештање светога Козме, и не смејаху да светог Дамјана положе крај његовог брата. Док они тако беху у недоумици, изненада дотрча камила, коју раније света браћа беху исцелили од беснила, и проговори људским гласом: да не двоуме него да Дамјана положе покрај Козме, пошто је он примио од жене три јајета не ради награде већ ради имена Божијег. И тако, чесне мошти њихове бише положене заједно у месту званом Фереман.

Једном у време жетве један житељ тога краја изађе да жање своју њиву. Уморивши се од жеге, он оде под храст са намером да се одмори, леже, и тврдо заспа. И док он спаваше отворених уста, њему се кроз уста увуче змија у стомак.

А кад се пробуди он продужи жети до сумрака, не знајући шта му се догодило. Но кад се увече врати кући, и после вечере леже да спава, он осети страховите болове у стомаку и поче запомагати. Његово запомагање пробуди све његове укућане, и они дотрчаше к њему, али му не могаху помоћи, јер ни знали нису откуда му толики болови. У тим мукама он громко повика, говорећи: Свети лекари, Козмо и Дамјане, помозите ми!

И одмах свети лекари стигоше са својом помоћи: болесник заспа тврдо, и за време спавања змија изађе из њега истим путем којим је и ушла. Када присутни видеше ово чудо пренеразише се, и прославише свете угоднике Божје. Пошто изиђе змија, човек се онај одмах пробуди и, помоћју светих Бесребрника, потпуно оздрави.

Бејаше у том месту други човек, по имену Малх. Он живљаше у близини цркве светих лекара Козме и Дамјана у Фереману. Намеравајући да крене на далек пут, он одведе своју жену у цркву и рече јој: Ето ја одлазим на далек пут, а тебе предајем Светом Козми и Дамјану под заштиту; ти седи код куће док ти не пошаљем уговорени знак о себи, који ћеш познати да је мој. И када Бог буде хтео, ја ћу ти послати овај знак и узећу те к себи.

Поверивши на тај начин жену своју светим Бесребрницима, Малх отпутова. А после неколико дана ђаво узе на себе обличје једног познаника њиховог, дође к Малховој жени и показа јој знак који њен муж беше означио када јој је говорио: "Ја ћу ти послати знак и узећу те к себи".

Показујући јој тај знак, ђаво јој наложи да пође с њим к своме мужу, и рече јој: Мене је твој муж послао по тебе, да те водим к њему.

Жена одговори: Знак овај знам, али ићи нећу, јер сам поверена светим Бесребрницима Козми и Дамјану. Хоћеш ли пак да с тобом идем к мужу, онда хајде са мном у цркву светих Бесребрника, стави руку на крај олтара и закуни ми се да ми путем нећеш учинити никакво зло. - Ђаво јој даде такво обећање, и отишавши с њом цркви, стави руку на крај олтара и закле се говорећи: Тако ми сила Козме и Дамјана, нећу ти никакво зло учинити путем него ћу те одвести твоме мужу.

Чувши заклетву, жена поверова лажљивоме бесу, прерушеном у обличје познатог човека, и крену с њим на пут. А заводник, узевши је, заведе је у пусто и непроходно место, и хтеде да је тамо измучи и убије. Она пак, видевши себе у крајњој опасности, подиже очи к небу и завапи из дубине срца к Богу, говорећи: Боже, молитвама светог Козме и Дамјана помози ми и похитај да ме избавиш из руку овога убице.

И тог тренутка појавише се брзи помоћници Козма и Дамјан, вичући на ђавола. А ђаво, угледавши их, остави жену и стаде бежати; и добегнувши на високи брег стропошта се у провалију и ишчезе; свети Бесребрници пак узеше жену и одведоше је њеној кући.

И жена, клањајући им се, говораше: Благодарим вам, господо моја, што ме избависте од горке погибли. Молим вас, реците ми ко сте, да бих знала коме да узносим благодарност до краја свога живота.

Они јој рекоше: Ми смо слуге Христове Козма и Дамјан, којима твој муж повери тебе одлазећи на пут, и због тога похитасмо к теби у помоћ и благодаћу Божјом избависмо те од ђавола.

Чувши то жена паде на земљу од страха и радости, а свеци постадоше невидљиви. И клицаше жена хвалећи и благодарећи Бога и свете слуге Његове Козму и Дамјана.

И похитавши у цркву, она са сузама припадаше к икони светих Бесребрника и причаше свима шта се догодило, и како Господ на молитве угодника Својих показа милост Своју према њој.

У молитви она говораше: Боже отаца наших, Авраама и Исака и Јакова, и праведног потомства њиховог, Ти си ради Три Младића угасио огњену пећ; Ти си помогао Твојој слушкињи Текли на гледалишту; благодарим Ти што си и мене грешну избавио из ђаволове мреже преко угодника Својих Козме и Дамјана. Поклањам се Теби који твориш дивна и преславна чудеса, и славим Тебе, Оца и Сина и Светога Духа, вавек. Амин.

A poglavar sveštenički reče: je li dakle tako?

A on reče: ljudi bratijo I oci! Poslušajte. Bog slave javi se ocu našemu Avraamu kad bješe u Mesopotamija, prije nego se doseli u Haran,

I reče mu: *izidji iz zemlje svoje I od roda svojega I iz doma oca svojega, I dodji u zemlju koju ću ti ja pokazati.

Tada *izidje iz zemlje (sem. Nedžad/Nedž’da) Haldejske, I doseli se u Haran; I odande, po smrti oca njegova, preseli ga u ovu zemlju u kojoj vi sad živite.

I ne dade mu nasledstva u njoj ni stope; *I obreče mu je dati u držanje I sjemenu njegovu poslije njega, dok on još nemaše djeteta.

Ali Bog reče ovako: *sjeme tvoje biće došljaci u zemlji tudjoj, I natjeraće ga da služi, I mučiće ga četiri stotine godina.

I narodu kome će služiti ja ću suditi, reče Bog, I potom će izići, I služiće meni na ovome mjestu.

I dade mu zavet obrezanja, I tako rodi Is(h)aka, I obreza ga u osmi dan; I Isak Jakova, I Jakov dvanaest starešina.

*I starešine zavidjahu Josifu, I prodadose ga u Misir; † I Bog bješe s njim.

I izbavi ga od sviju njegovijeh nevolja, I *dade mu milost I premudrost pred Faraonom carem misirskim, I postavi ga poglavarom na Misirom I nad svijem domom svojijem.

A dodje glad na svu zemlju misirsku I hanansku I nevolja velika, I ne nalazahu hrane oci naši.

* A Jakov čuvši da ima pšenice u Misiru posla najprije oce naše.

* I kad dodjoše drugi put, poznaše Josifa bratija njegova, I rod Josifov posta poznat Faraonu.

* A Josif posla I dozva oca svojega Jakova I svu rodbinu svoju, sedamdeset I pet duš(h)a.

*I Jakov sidje u Misir, I umrije, on I ocevi naši.

I prenesoše ih u Sihem, I metnuše u *grob koji kupi Avra(h)am za novce od sinova Emorovijeh u Sihemu.

I kad se približi vrijeme obećanja za koje se Bog zakle Avraamu, *narod se narodi I umnoži u Misiru,

Dok nasta drugi car u Misiru, koji ne znaše Josifa.

Ovaj namisli zlo za naš rod, izmuči oce naše *da svoju djecu bacahu da ne žive.

*U to se vrijeme rodi Mojsije, I bješe † Bogu ugodan, I bi tri meseca hranjen u kući oca svojega.

A *kad ga izbaciše, uze ga kći Faraonova, I odgaji ga sebi za sina.

I nauči se Mojsije svoj premudrosti misirskoj, I bješe silan u rečima I u delima.

*A kad mu se navršivaše četrdeset godina, dodje mu na um da obidje bratiju svoju, sinove Israila.

I vidjevši jednome gdje se čini nepravda, pomože, I pokaja onoga što mu se činjase nepravda, I ubi Misirca.

Misljaše pak da bratija njegova razumiju da Bog njegovom rukom njima spasenije dade: ali oni ne razumješe.

A sjutradan dodje medju takove koji se bijahu svadili, I miraše ih govoreći: ljudi, vi ste bratija, zašto činite nepravdu jedan drugome?

A onaj što činjaše nepravdu bližnjemu oturi ga govoreći: ko je tebe postavio knezom I sudijom nad nama?

Ili I mene hoćeš da ubiješ kao što si juče ubio Misirca?

*A Mojsije pobježe od ove riječi, I posta došljak u zemlji madijamskoj gde rodi dva sina.

I kad se navrši četrdeset godina, javi mu se u pustinji gore Sin+ajske andjeo Gospodnji u plamenu ognjenom u kupini.

A kad Mojsije vidje, divljaše se utvari. A kad on pristupi da vidi, bi glas Gospodnji k njemu:

Jesam Bog otaca tvojijeh, Bog Avraamov I Bog Isakov I Bog Jakova. A Mojsije se bješe uzdrhtao I ne smijaše da pogleda.

A Gospod mu reče: izuj obucu sa svojijeh nogu: jer je mjesto na kome stojiš sveta zemlja.

Ja dobro vidjeh muku svojega naroda koji je u Misiru, I čuh njihovo uzdisanje, I sidjoh da ih izbavim: I sad hodi da te pošljem u Misir.

Ovoga Mojsija, kojega oturiše rekavši: ko te postavi knezom I sudijom? ovoga Bog za kneza I izbavitelja posla rukom andjela koji mu se javi u kupini.

Ovaj ih izvede učinivši čudesa I znake u zemlji misirskoj *I u Crvenom moru I u pustinji četrdeset godina.

Ovo je Mojsije koji kaza sinovima Israila: *Gospod Bog vas podignuće vam proroka iz vaše bratije, kao mene: njega poslušajte.

*Ovo je onaj što bješe u crkvi u pustinji s andjelom, koji mu govori na gori Sinajskoj, I s ocima našijem; koji primi reči žive da ih nama da;

Kojega ne htješe poslušati oci naši, nego ga odbaciše, I okrenuše se srcem svojijem u Misir,

*Rekavši Aronu: načini nam bogove koji će ići pred nama, jer ovome Mojsiju, koji nas izvede iz zemlje misirske, ne znamo šta bi.

I tada načiniše tele, I prinesoše žrtvu idolu, I radovahu se rukotvorini svojoj.

A Bog se okrenu od njih, I predade ih da služe vojnicima nebeskijem, kao što je pisano u knjizi proroka: *eda zaklanja I žrtve prinesoste mi na četrdeset godina u pustinji, dome Israiljev?

I primiste čador Molohov, I zvijezdu boga svojega Remfana, kipove koje načiniste da im se molite; I preseliću vas dalje od Vavilona.

Ocevi naši imahu čador svjedočanstva u pustinji, kao što zapovedi onaj koji govori Mojsiju *da ga načini po onoj prilici kao što ga vidje;

*Koji I primiše ocevi naši I donesoše s Isusom Navinom u zemlju neznabožaca, koje oturi Bog ispred lica našijeh otaca, tja do Davida,

*Koji nadje milost u Boga, I † izmoli da nadje mjesto Bogu Jakovljevu.

*A Solomun mu načini kuću.

Ali najviši ne živi u rukotvorenim crkvama, kao što govori prorok:

*Nebo je meni prijestol a zemlja podnožje nogama mojima: kako ćete mi kuću sazidati? govori Gospod; ili koje je mjesto za moje počivanje?

Ne stvori li ruka moja sve ovo?

*Tvrdovrati I † neobrezanijeh srca I ušiju! Vi se jednako protivite Duhu svetome; kako vaši oci, tako I vi.

*Kojega od proroka ne protjeraše oci vaši? I pobiše one koji naprijed javiše za dolazak pravednika, kojega vi sad izdajnici I krvnici postadoste;

*Koji primiste zakon naredbom andjelskom, I ne održaste.

*Kad ovo čuse, rasrdiše se vrlo u srcima svojima, I škrgutahu zubima na nj.

A Stefan budući pun Duha svetoga pogleda na nebo I vidje slavu Božiju I Isusa gdje stoji s desne strane Bogu;

I reče: evo vidim nebesa otvorena I sina čovječijega gdje stoji s desne strane Bogu.

A oni povikavši iza glasa zatiskivahu uši svoje, I navališe jednodušno na nj.

I izvedavši ga iz grada stadoše ga zasipati kamenjem, I svjedoci haljine svoje metnuše kod nogu mladića po imenu Savla.

I zasipahu kamenjem Stefana, koji se moljaše Bogu I govoraše: Gospode Isuse! *primi duh moj.

Onda kleče na kolena I povika iza glasa: *Gospode! Ne primi im ovo za grijeh. I ovo rekavši umrije.

PROPOVED PRVOG MUCENIKA STEFANA.

ZANOS I SMRT.

A u ove dane, kad se umnožiše učenici, podigoše Grci viku na Jevreje što se njihove udovice zaboravljahu kad se dijeljaše hrana *svaki dan.

Onda dvanaestorica dozvavši mnoštvo učenika, rekoše: nije prilično nama da ostavimo riječ Božiju pa da služimo oko trpeza.

*Nadjite dakle, bratijo, medju sobom sedam poštenijeh ljudi, punih Duha svetoga I premudrosti, koje ćemo postaviti nad ovijem poslom.

A mi ćemo u molitvi I u službi riječi ostati.

I ova riječ bi ugodna svemu narodu. I izbraše Stefana, čovjeka napunjena vjere I Duha svetoga, *I Filipa I Prohora, I Nikanora, I Timona, I Parmena, I Nikolu pokrštenjaka iz Antiohije.

Ove postaviše pred apostole I oni *pomolivši se Bogu metnuše ruke na njih.

I *reč Božija rastijaše, I množaše se vrlo broj učenika u Jerusalimu. I sveštenici mnogi pokoravahu se veri.

A Stefan pun vere I sile činjaše znake I čudesa velika medju ljudima.

Tada ustaše neki iz zbornice koja se zove Liver(rečanska) I Kirinačka I Aleksandrijska I onijeh koji bijahu iz Kilikije I Asije, I prepirahu se sa Stefanom.

I *ne mogahu protivu stati premudrosti I Duhu kojijem govoraše.

*Tada podgovoriše ljude te kazaše: čusmo ga gdje huli na Mojsija I na Boga.

I pobuniše narod I starješine I književnike, I napadoše I uhvatiše ga, I dovedoše ga na sabor.

I izvedoše lažne svjedoke koji govorahu: ovaj čovjek ne prestaje huliti na ovo sveto mjesto I na zakon.

Jer ga čusmo gdje govori: ovaj Isus Nazarećanin razvaliće ovo mjesto, I izmijeniće obicaje koje nam ostavi Mojsije.

I pogledavši na nj svi koji sjedjahu na saboru vidješe lice njegovo kao lice andjela.

IZBOR SEDMORICE ZA DIJELJENJE HRANE.