For Turgut
THIS IS FOR TURGUT!
https://www.youtube.com/watch?v=aMOmlo4365c
LaMor
Na televiziji davaše emisiju “sve za ljubav”. Ne znam koja je godini ni mesec ni dan; tek to me je odvelo na put za Vijenu. Raspust je I sestra I ja smo otputovale kod njene majke. Kad onamo noć. A mene je baš priteralo I kretoh u zahod. I kada sam prala ruke naidje jedna stara žena I pozva mi Boga na njenom jeziku. Najednom osetih da treba da I ja posvedočim da je Hrist Bog (“Kris Kot”). Čudno je to. Iza toga odigrali su se dogadjaji koje niko lud ne bi poželeo.
Patnja I stradanje…
Moji roditelji nisu shvatili šta se dogodilo. Neki su znali I vešto krili. U plaču sam se vratila u zemlju. Dovezao me je čika Neša.
Po ulasku sam primetila da je ovde sasvim drugačija atmosfera. Srdačne pozdrave šaljem
svima onima koji imaju ljubavi u sebi: da ste mi živi I zdravi!
Priča julske noći
On je jedne julske noći strašno mjaokao. Bio je star nekoliko meseci. Mi nismo mogli da slušamo njegov plač I zov, ni da gledamo kako on juri za nekom ženskom koja ga uopšte ne voli. Nakon što smo se pošteno isplakali uneli smo ga u kuću; najpre ubacili u špajz do jutra, a zatim ga odneli u kupatilo, oprali I očistili od buva I besnih glista. On je bio jedno mnogo dobro mače, koje je naš tata na prvi pogled prihvatio I stavio na grudi. Prava maza.. Nazvali smo ga Tigar, jer je tako bio odeven.
A to što smo uzeli I prihvatili njega imalo je veze sa onom našom Perdidom I još jednim starijim mačkom koga smo doveli u kuću nedelju dana ranije. Kao da je sve to imalo neku vezu, imalo smisla koji smo pokušavali da dokučimo!
Iza toga su nastali manji problemi sa starijim
mačkom I mi smo ga izbacili kroz prozor za neko
vreme, a ovog mladjeg zadržali.
Mladji je rastao I izrastao u zgodnog mačorka.
I tako nas je iznenadio jednog dana jer se spetljao sa onom našom macom izgubljenicom koja je carskim putem
dobila četiri mačeta
u maju mesecu. Dva mačeta
su ličila na majku, dva na tajku, ali je nažalost jedan mužjak koji je ličio mame pretocen u preostalu trojicu. Hvala
Bogu, sada imamo šest
mace, četiri mužjaka
I dve ženke J
I dan i noc
U njemu sam videla njega. Zapravo, u svakome sam videla sve one koje je On sadrzao u sebi. Imala sam ljubav prema svima njima, ali ne onu strasnu vec ljubav deteta, majke, oca, sestre, brata.
Evo kako je to bilo udeseno: onda je razlika u godinama bila deset. On je bio stariji od mene. Upoznali smo se na mestu gde smo I on I ja obicno dolazili. Kada nam se pogled sreo, desilo se ono o cemu sam ja oduvek mastala. On je mogao da cita moje misli. Medjutim, nasa veza nije bila sasvim jednostavna, jer su u njoj ucestvovali I oni koji su ziveli u njemu. Tako sam morala da upoznam sve njegove bliznje pre nego sto sam stigla do njega! Nije to bilo pitanje moje volje, to je pitanje njegove koja je nad mojom.
I dok sam jos ucila skolu, cula sam od sestre da me je napustio. Jedan deo mene je to mogao da prihvati, ali moje srce Nikada.Samo Bog zna koliko sam plakala da bih mogla da cujem njegov glas.
Da, tokom zivota covek moze I da padne I da ustane. Deca to najbolje znaju… Medjutim, moja ljubav prema njemu me je uvek vodila njemu. Cak I kada toga nisam bila svesna. Desavalo mi se da se ljutim na druge ljude, nekad I da ih privremeno okrivim.
Na drugoj strani, on je drugacije razmisljao! On je u meni video sebe. I rekao mi ‘’vidimo se u buducnosti’’.PRIZNANJE DOKTORU
Evo da znaš da mislim na tebe I hoću da te pozdravim, brate u Hristu!
Zato što si pristao da piješ iz čaše iz koje pih I krstiš se krštenjem kojim se ja krstih.
Kada sam ti tražila da mi daš vreme svog rodjenja, to je bilo s toga da se izvrši Božija pravda I sud. Oprosti mi ako sam ti nečim povredila osećanja, nije mi to bila namera. Ti dobro znaš da kada smo sa nekim u zajednici, delimo I radost I stradanja. S toga da znaš da je meni dobro poslužila ona crna knjiga koju si mi poklonio oko Nove godine. Kada sam shvatila šta je sve ona sadržala, predala sam je jednom tvom kolegi da posluži onima koji uče takve lekarije. Tajna je I početak I kraj.
Poljubac
MOLIM VAS, okrenite se ka SVOJOJ ženi!
Samo tako ćete s(H)vatiti da Vaše desno oko jest njeno levo…
Samo tako ćete uvideti da je Vaša desna ruka njena leva…
Jedino tako možete pojmiti da naša leva noga je Vaša desna!
Ako joj okrenete ledja, mislićete da je ona luda I ostaćete u tami…
Jer ona je Le(i)la a vi Dan kada ste sami, ali kada ste Jedno, I ona je Svetlo I vi ste Medžnun!
Naučiti poznati svetlo u noći, I trgnuti se od truležnosti dana može samo skroman Čovek.
A njega čine I muž I žena. Tako Vam ni jedan ud neće biti tudj I sve(t) ćete gledati kao Svoje!
Poljubac od mene…
Iz pastanje
Imam utisak da većina ljudi ne razmišlja… Oni primaju misli I odašilju neke ali promisao o kome govorim ne kako se ne zbiva. On zahteva udubljivanje. On zahteva osamljivanje I udaljavanje od glasova s radija, televizije, filmova, muzike, uopšte spoljne sredine. Jer da malo krenu sa razmišljanjem I promišljanjem, zapazili bi da svaka reč koju treba da izgovorimo ima svoj smisao; katkad uočljiv odmah , a često pomalo skriven od pogleda nepažljivog posmatrača. Tako nešto se odnosi I na reč ‘’ispaštanje’’, koja je složenica nastala vezivanjem predloga IZ I reci Paštanje. Možda biste rekli da pomenuta reč nema nikakvog značaja. Medjutim, poznavaoci jezika znaju da veze medju govorima raznih naroda nisu prepoznatljive bez pažljivog promatranja.
Kod Engleza reč Past označava prošlo to jest ono Passing znaci proticanje, ono sto se odigralo. Sve je to za nas decu čovekovu od vaznosti jer naše postojanje ne počinje rodjenjem niti se okončava gubitkom fizičkog tela. Mi ispaštamo za ono što se desilo pre naše pojave u materijalnoj sferi.zapitan
Kada si zdrav duhom, ti u svemu živom vidiš neku lepotu! Čak I u bolesnoj osobi ti nazireš mogući sjaj I snagu, u svakoj ptici vidiš nastojanje Tvorca da dočara njenu narav, u svakom životinjskom krznu vidiš blistavost I veselje, u svakom listu biljke vidiš svežinu I zelenilo! Čak I da toga svega u stvarnosti nema, Tvorac nadahnjuje ljudsku dušu da sve to izazove I stvori. Zašto? Bog voli kada je sve dobro I lepo.
Medjutim duhovno pali ‘čovek’ gleda sasvim drugačije na svet oko sebe. On ne vidi ništa lepo. Njemu je sve odvratno I bljak: ‘jedva čeka da sve prodje.’ Čak I ako to uopšte nije tako, bolesni deo čoveka koji je postao dominantan nastoji da sve ruinira, da sve baci dole, da sve upropasti. To ne znači da je osoba sasvim svestana šta se sa njom desilo, iako se on/ona doima prilično svesnom ‘individuom’. Nekada je ljubav takvoj osobi jedini lek, a nekad ni najmoćnije oružje na svetu ne uspe da prodre u srce okorelo debelim slojem. Zar je malo onih koji videći sebe kao važne I velike ogradjuju sebe od ostalog sveta koji je tobož nesposoban da shvati njihove visoke naume… A ima li u njima plemenitosti, da li se zapitaju?
(ne bih ovde da navodim zapise iz Svetog pisma koji se na njih odnose, jer na tolikoj visini oni su sposobni da ih I sami vide!)
Postoje I ljudi kojima na izgled sve ide od ruke. Čega god se late u materijalnom svetu postižu značajan uspeh. Medjutim, kada ih sagledava neko detinjim ‘’očima’’ , vidi ih gole kao kakve zidove, bez božijih darova I uresa! Takvi često nisu ni svesni da su postali goli I prazni, ali imaju osećaj da im ‘’nešto’’ nedostaje I to pokušavaju da nadomeste telesnim užicima. Jednog dana kada sagledaju da je njihova ‘’glad’’ neugasiva I ‘’žedj’’ neutoljiva, shvatiće da su jureći za slamom gubili drago kamenje.
imanje radosti
Imam radost! I hoću da je podelim sa vama… A ono što me čini tako radosnom je ključ!
A kakav je to ključ? Njegov oblik uopšte nije bitan. Bitno je šta on zaključava I otključava!
Vidite, kada čovek ima radost cela vasiona se sprema da ‘’poskoči’’ od radosti. Tako ona pokazuje da je razumna I da je Gospod učinio takvom da se sučeljava sa svim stanjima kroz koje čovek prolazi, da podeli njegovo zlo I umnoži njegovo dobro; zato se radujem!
A evo kako razgovor izmedju dve naizgled odvojene osobe nudi ključ, pokazuje kako da ga koristimo I savetuje nas da slavimo Gospoda I da se radujemo:
Naš sagovornik je osoba koja se već niz godina bavi pčelarstvom I koja to zanimanje opisuje ovako ‘’Kada dodjes kod pčela , to je kao jedan poseban svet gde se ja potpuno isključim (I uzivam u neiskazanom miru).’’ Moja malenkost nije bila zadovoljna tom jezičkom formom pa se brže bolje dala da je ispravi u suprotnom smeru. Zašto? Jer za mene kao osobu, uopšte nije logično da budem ‘’isključena’’ onde gde se osećam lepo I prijatno. Onde gde mi je dobro, onde sam uključena, a kada se osećam loše ja se prosto isključim. Zatim shvatih da kada moj sagovornik govori ono ‘’ja’’ misli na svoj um, te kada mu je prijatno on isključi glavu I opusti se, dok kada mu je neprijatno ili nema osećaj poverenja prema okruženju um je uključen I stražari.
Iako smo koristili
iste izraze da iskažemo
različite stvari, hvala Bogu, razumeli smo se. Ja, lično,
kada kažem ‘’ja’’ to se odnosi na mene kao dušu, dok neka druga osoba istu reč koristi da objasni sebe kao fizičko telo, ili da rastumači svoje duhovno gledište. Tako, umesto da brzopleto sudimo o onome što nam sagovornik saopštava, bolje je da saslušamo pažljivo
I da dozvolimo da se razgovor ‘’slegne’’. Nije razgovor ručak, ali se nekad I prilikom razgovora diže poprilična
galama I prašina
I da bismo jasnije sagledali stvari upamtimo ih a zatim u tišini preslušajmo.
Dobro je ako možemo
da oslušnemo otkucaje srca svake osobe, a sa ključem da pažljivo
rukujemo. Um može
da bude dobar sluga, ali nije dobar za gospodara.
Jednom
Jednom je moralo doći. Ovde se moranje nameće kao norma. Ne pita ono za našu voljnost! Nisu nas pitali ni kada su nam oduzimali ono što je naše i davali ono što je njihovo. Sve su to zakonitosti ljubavi I više pravde.
Ljudi obično
ocenjuju ono što
nam se dogadja kao niz nepravilnosti I nejasnoca: kad nam se daje neko dobro
onda misle da se desila sreća ili niz sretnih (željenih) okolnosti; a kada nas skole nevolje
onda obično misle da se dešava
nešto ‘’nepravedno’’, da to
nikako nisu zaslužili
I jedva čekaju da ih to prodje, pa makar palo drugome u
deo. Ne shvataju tada da ni ono što
zovu ” srećom”
I ono što nazivaju ‘’nesrećom’’ sipa nam se iz iste vreće. A u toj vreći su pomešana
iskušenja, izazovi I darovi. Ali nismo mi svi jednaki
prilikom primanja tog sadržaja.
Retki su oni koji I gorcinu I med rado piju I zahvaljuju Gospodu na tako dobrim
darovima, hvale Gospoda jer je dobro promislio I odmerio I odredio im ono što im priliči,
po onome kakvi jesu. Mnogo je onih koji se žale
na sudbinu (sud Višnjeg),
koji bi da ulože žalbu kao na kakvom zemaljskom sudilištu I zbace krst sa sebe jer im je težak I kažu da
ga nisu zaslužili..
Da, jednom je moralo da dodje.