Kako da bude sretno

Imam dve karte za prevoz. Dvoumim se kako da ih iskoristim. Mogu da ih obe upotrebim za isti pravac a da tražim treću za povratak ili da treću nabavim kako bi mi bilo obezbedjeno kretanje u jednom od dva pomenuta smera.

A te karte su po nečemu slične, a po koje čemu se razlikuju. Obe su iz klase A šest. Opisano je svojstvo  svake od njih sa po sedam odlika. Te odlike predstavljene su brojevima. I da još razumemo šta nam to brojke poručuju, bilo bi...

Prvi u nizu jednak je kod obe kao i poslednji u nizu. Ako kažemo da je onaj broj koji je naspraman našem levom oku prvi, proizlazi da je onaj naspraman desnom oku zadnji. I jedan i drugi su parni u oba slučaja. Da bismo razjasnili stvar kazaćemo da je onaj "prvi" duplo veći od "zadnjeg".

Što se tiče broja koji prati prvi na "gornjoj" karti je to duplo manji od prvog, odnosno jednak onom zadnjem na "donjoj" karti broj do kolovodje je osam puta manje vrednosti. Za njim dolazi "treći"  koji je na gonjoj karti jednak prvom i četvrtom. Na donjoj karti, onaj iza drugog manji je za vrednost drugog od prvog ali zato "jači" od četvrtog za dva.

A onaj što predhodi "zadnjem" je na gornjem nivou jednak njemu, dok je na donjem "veći" za dva. Treći od pozadi je na katu veći za dva od zadnjeg i onog pred njim, dok je na prizemlju takav veći za tri od onog iza sebe. Ako bi se ovaj na katu ogledao nad onim prizemnim reklo bi se da su slični s tim što se katni upisuje odozgo na dole i s desna na levo, dok se prizemni beleži šestim čulom a kuka mu je na levo.

Oni prizemni misle da donji broj sadrži gornji i da se razlikuju po trojci. Za nad zemnog kažu da je paran, a za pri zemnog da je neparan. Istinu govoreći, svi brojevi ispisani na "gornjoj" karti su parni a na "donjoj" imamo tri parna i četiri nesparena broja. "Šta više vredi?", Bog Sveti zna i nadamo se otkrovenju!

Ono što kartama nedostaje su svojka i trojka... Zato se molimo Tvorcu da nam pokaže pravi izbor: "da li živeti bez onog što nam manjka ili činiti sve što je u našoj moći da proživimo ono što nam se da sabrati?!"

Ovako je to izgledalo.. Svet se sveo na dva muškarca i ženu. A možda je to bio i muškarac koji se pukim slučajem odelio od sebe kako bi mogao da sedi i levo i desno od žene! Jedan deo je vozio i tiho govorio, dok je drugi govorio povišenim tonom i nosio sa ženom nameštaj.

I na putu kroz Mirjevo vozač gledajući kroz ili  u staklo spazi dvoje kako nose teret i nemi film dobi zvuk govoreći:" ko im je kriv kad ne znaju da unajme prevoz." Ovi koji sedeše desno oćutaše zajedljivu primedbu.

I to ne bi sve jer  se na putu desnom prijeo  bostan i učini mu se da je uz put povoljna cena: trideset pet dinara kilo. Levi se radi toga igrao sa njim, čikajući ga da ide u zadni deo i ne hte da zaustavlja belo vozilo. Desni se tu nekako rastreznio i stade da posmatra svet bez tamnih naočara. A levi poče da priča o ljudskim ogledima vršenim nad čovekom  gde je on ispitivan o  životu i pravima. Pri toj radnji su u njega puštali struju nastojeći da ga tako "pošteno" izmuče i dodju do istine. I dok je čovek vrečao od bola ovaj desni se nadovezao govoreći da je njemu zapravo došla ta misao sa strujom na um i da je on tako igrajući se koristio struju iz stričeve kuće želeći da njome ulovi ribe iz potoka, te da je nekoliko ribica postradalo a da ga je stric ispremlatio zato što je struja iz njegove kuće trošena u potoku...

Ono što je bilo čudno je da je desni tvrdio da ima "dvoje" dece: žensko  od osamdeset devet i muško od osamdeset šest, ili su možda godine bile obrnute, dok je levi govorio samo o ćerki od šesnaest godina. Za njega sin kao da nije postojao ili je on u trinaestoj izgubio vid. Žena je sve ovo slušala i  zapažala iznenadjena neuskladjenost muškarca sa samim sobom. Levi je tvrdio da je na konjičkim igrama prejahao pedeset i jedan krug dok je desni skromno kazao da je on obišao dva kruga manje, tako da je ženska strana zaključila da je pošteno da se nadju na nuli, a ne da se hvališu prevaljenom kilometražom.

Desni, više pokretan tip; nije štedeo svoje noge već je predhodno dobro istražio i ispitao teren kojim će se vozač kratati. Na drugoj strani, levi iako fizički manje aktivan, predplatio se na vežbe istezanja navodno da poboljša zdravstveno stanje, a u stvari je išao na masažu uma gde su ga tretirali s ciljem da ojača. Zatvarali su mu prozore pravdajući se time da su to i njima radili dole na istoku. I padao je i u vatru i u vodu sve dok neki isposnik i molitvenik ne učini da to prestane i da se sin isceli radi molitve očeve.

I stigavši do kapije gradske namestiše  vozilo tako da se iskrca roba i kretoše ka svojoj "polaznoj" poziciji, ali ne onim putem kojim su stigli do kraja nego onim kraćim kojim se prolaz carini. I na izlazu sa kolo dvora ugledaše gužvu. Levi odmah zakuka; desni hladno proceni situaciju da je dalek put do doma i predvidi čekanje od četrdeset pet minuta. Žena ih podseti da oči umeju da varaju i da "spori hod vozila" neće trajati duže od deset minuta.

Levi uspe da prizna da je zbog iskustva iz prošlosti imao crne prognoze i da je zbog toga sebe poredio sa majmunom koji se kocka očekujući da dobije premiju. Desni je izvadio kartu mudrosti iz rukava govoreći da je njemu povoljnije da ne dogovara cenu svog služenja pre obavljenog posla, već da mu odgovara da to obavi posle.

Tako bivši i  budući vernici sve živeše skladno svojoj veri. U šta ne posumnjaše u srcu to im se i ostvari, dok im sumnja pade u zaborav i povuče za sobom svoje koferče. Na putu ka stanu kroz Mirjevo ugledaše vatromet u vidu roze svetlosnih iskrica. Da li je on bio radi žene ili muškarca ili ... se eksplozija rakete nije desila da objavi podeljenost već "nešto" drugačije prirode?!

Sreli su se pre nego što će on preći na drugu stranu. Ona je imala lepe plave oči i radila kod semafora. Bila je jako žedna i krenula u potragu za vodom. Bio je to topli julski dan sedmi i ako je sunce grejalo, bilo je i vetra. Bila je društvu prijatelja i vodio se razgovor o novcima. Bila je stidljiva osoba i nije tek tako prilazila nepoznatim ljudima, ali toga dana na nagovor starijeg prolaznika pridje nepoznatoj osobi željna kisele vode.

A on je čuo njenu priču jer je umeo dobro da sluša i pre nego je došlo do njihovog susreta. Prišla mu je sa osmehom Mona Lise i pitala šta on to radi. A on se desio na licu mesta kako bi oglasio ono što radi. I dok je postavljao svog oglas na izabranu poziciju vodili su veseo i neobavezan razgovor. On se bavio masažom a ona je baš o tome sanjala. Njen posao je bio naporan i često su je bolele noge od stajanja i donji deo ledja. Pušila je duvan i od te ružne navike imala manjih problema sa srcem. Odmah je to primetio jer je i on nekada imao neprijatna iskustva sa duvanom.

Požalila se na bolna ledja i pitala da se dogovore za masažu. Ona je navodno imala momka koji je znao da masira i sada po ovakvim vrelim danima to joj je nedostajalo. On ju je pitao za godine a ona je rekla da ima dvadeset devet i da je na putu ka tridesetoj. On je svoje godine prećutao mada je u sebi računao "razliku". Ona je pitala gde se radi masaža i dobila odgovor da je to na Kara burmi. Njoj je to bilo blizu.. i ona je otvoreno priznala svoj doživljaj prostorne udaljenosti. Pre nego što je on nastavio putem za Dorćol (dort yol = raskršće, mesto gde se ukrštaju putevi), rekao joj je da joj toga dana ne treba masiranje i da čuva ono što je najdragocenije kod nje spustivši svoj desni dlan na levu stranu grudi.

I ona i on su verovali da će se naći ponovo. To se dalo i videti u njihovom pogledu i osetiti iznutra. Za trenutak se promeniše boje na semaforu koji se našao na Dorćolu koji spaja njeno i njegovo radno mesto.

Taj dan je počeo ispijanjem don kafe. Jutro je bilo sveže i to mi je baš prijalo. Kada smo sakupili osušen veš i spakovali "krevet" uputili smo se u obližnju prodavnicu po hleb. Kad tamo nije pečen! Bilo nam je očito da hleb treba uzeti na nekom drugom mestu...

Upravismo korake u pravcu pijace. U subotnje jutro na ovdašnjoj pijaci trgovci voćem i povrćem su svi na broju. Od sve jutrošnje ponude rešismo da kupimo pola kila paprike za trideset dinara i izabrasmo somun iz kioska. Tako sa dve kese stigosmo kući. Imalo je tu što šta obaviti da bismo doručak pojeli u slasti i veselju. Jedna od tih radnji bila je pranje veša potopljenog pred hodnog dana. Hvala Bogu, osvetismo se od jela.

Medjutim, ponestalo nam je ulja i mi se upravismo sa sve kesom sa smećem u ruci ka autobuskom stajalištu. Otarasismo se kese ubacivši se u obližnju kantu, ali onda osetismo neodlučnost: "putovati ili sedeti?", pitanje je bilo. Dodje nam misao najpre da odemo do radnje po šampon od koprive za jedno kratnu upotrebu i da će nam taj ulazak i izlazak kroz portal radnje pomoći u rešavanju neodlučnosti.

Kad stvarno tako bi po našoj namisli: uzesmo kesicu skroz od pozadi i htesmo na desnu kasu da platimo jer je jedino ona radila; i ispred je stajala neka žena sa svojom robom... medjutim, kako mi stasmo u red otvori se leva kasa za kojom je radio momak od dvadeset pet godina; i razgovarao sa svojom koleginicom za susednom kasom koja se nalazila sa njegove leve strane, govoreći da mu je uskoro rodjendan i da puni dvadeset šest. Slušasmo ga i čudismo se iz više razloga: jedan je da je mladić imao sede vlasi iako je mladji od nas, a drugi je to što pomenu datum koji nas seti na položaj Saturna prilikom našeg rodjaja. To je za nas bilo iznenadjenje neke vrste jer smo nedavno upoznali osobu kojoj se Sunce prilikom rodjaja sretalo sa našim Jupiterom.

Eto, mi smo smo duže od dvadeset šest zemaljskih godina prisutni, a tek sad možemo da kažemo da sretosmo nekog koga je verovatno trebalo da sretnemo iz još nepoznatog razloga. Tako dve poznate "planete" koje se kod nas upoznaju posredstvom sazveždja Lava i Blizanaca, na pomenutom stepenu nateraše nas da po izlasku iz radnje skrenemo desno ka stajalištu i dočekamo bus sa brojem dvadeset i pet. Putovanje je trajalo dva minuta duže nego što smo očekivali jer su kod Vuka bili neki radovi a mi išli zaobilazno kroz ulicu Starine Novaka. Iskrcasmo se i kretosmo u pravcu pijačne kapije. Nismo ušli onamo gde prolaze glavonje već na jedan od sporednih prolaza. Na putu ka tezgi sa maslinovim uljem naidjosmo na nekog čoveka koji je ubacivao sušene gljive u kesu. Pred njim na gomili ležalo je seme borovnice i mi pitasmo za cenu. Ali on ne ču ili prepusti reč ženi za susednom tezgom. Kada upitah za naredni dolazak na pijacu ona se u vidu oseke povuče od obale i reč prepusti starcu. Njegova poruka je bila da verovatno dolazi sledećeg petka, ali ne zna hoće li biti borovnica i da je dobro da kupimo odmah ako imamo čime!

Otisnusmo se otud do tezge sa maslinama i uljem gde nam se prodavac obrati sa "komši", a on je iz Dalmacije.. Pomislismo: da li je mislio da stanujemo u blizini prodajnog mesta ili da smo iz susedstva njegovog rodnog kraja?! Bilo kako bilo na godinu koju napunismo dodasmo nulu i platismo rodu, a zatim uzesmo i one bobice iz valjevskog kraja, da se okrepimo kakvim voćem. Na povratku bus sa istim onim brojem koji je stigao iza dve dvadeset šestice. Prokucasmo i drugu kartu za prevoz i sedosmo pored žene sa bosiljkom u ruci. Ona nas opomenu da ustupimo mesto ženi sa detetom. Žena sa cvećem u ruci izadje na narednoj stanici.

Muka čoveka natera da svašta poželi! Tako nekom prilikom u svojoj patnji ležeći na postelji maših se Biblije i učih se starom zavetu. I učini mi se da je blago onom Solomonu Ben Davida pa stadoh suze roniti i iskah od Gospoda da i meni da takvoga blaga.

I Gospod koji je na nebesima se ražali nada mnom i dade mi sudbinu SoloMana. I podigoh hram da duh Gospodnji nastava u njemu. I ovako govorih u sebi:

"Naumi David otac moj da sazida dom imenu Gospoda Boga Israila. A Gospod mu kaza:  Što si naumio sazidati dom imenu mome dobro si učinio. Ali nećeš zidati toga doma ti nego sin tvoj koji će izaći iz bedara tvojih.

I kad sagradih doma Gospodnjeg rekoh Bogu Israila: nema Boga kakav si Ti ni na nebu ni na zemlji, koji čuvaš zavet i milost slugama svojim koje hode pred Tobom svim srcem svojim, koji si ispunio slugi svom Davidu što si rekao, što se danas vidi, govoreći: neće nestati Čoveka ispred mene koji bi sedeo na prestolu Israila samo ako uščuva sin put svoj  hodeći po zakonu mojemu kao što si ti hodio preda mnom.

A hoće li Bog doista stanovati s Čovekom na zemlji? Eto nebo i nebesa nad nebesima ne mogu te obuhvatiti a kamoli dom što ga sazidah. Ali pogledaj na molitvu sluge svoga i molbu njegovu Gospode Bože moj, čuj viku, molitvu kojom Ti se danas moli sluga tvoj. Da budu oči Tvoje otvorene nad domom ovim, i danju i noću nad ovim mestom gde si rekao da ćeš namestiti ime svoje, da čuješ molitvu kojom će se sluga tvoj moliti.

Čuj molbe sluge svoga i naroda svojega Israila kojima ću se moliti na ovom mestu. Čuj s mesta gde stanuješ, s neba čuj i smiluj se! Kad koj zgreši i pokaje se i obrati se molitvom, Ti čuj s neba i oprosti grehe narodu svome Israilu i dovedi ga na obećano mesto koje si rekao njemu i predacima njegovim.

I stranac koji nije od naroda Israila nego dodje iz daleke zemlje, imena Tvoga velikog radi i ruke Tvoje krepke radi i mišice Tvoje podignute, kad dodje i pomoli se u ovom domu, Ti čuj s neba, iz stana svoga i učini sve što poviče stranac onaj, da bi poznali svi narodi na zemlji Ime Tvoje i bojali se Tebe kao narod Tvoj Israil i da bi znali da je Ime Tvoje prizivano nad ovaj dom koji sazdah.

A kad Ti zgreše jer nema Čoveka koji ne pogreši i razgneviš se na njih davši ih neprijateljima te ih zarobe i odvedu u zemlju daljnju ili koja je blizu, ako Te dozovu u zemlji gde su porobljeni i obrate se i stanu Ti se moliti govoreći: sagrešismo i zlo učinismo i skrivismo, i obrate se Tebi svim srcem svojim i svom dušom svojom, tada čuj s neba iz stana svoga molitvu njihovu i dobavi im pravicu i oprosti narodu svome što ti zgreši.

I tako stani Gospode na počivalištu svojem, Ti i kovčeg sile Tvoje. Nemoj odvratiti Gospode lica svoga od pomazanika svojega; opominji se milosti obećane Davidu slugi Tvome."

I kad svrših molitvu sidje oganj s Neba i spali žrtvu paljenicu i slave Gospodnje napuni se dom te ne mogahu sveštenici ući u Dom molitve jer se slave Gospodnje napuni dom. I svi sinovi Israila videći gde oganj sidje i slava Gospodnja na dom, saviše se licem k zemlji i hvališe Gospoda jer je dobar i njegova milost do veka, Amen.

Hartija sve trpi. Onda mora da je ona nalik onima što vole! Oni su trpeljivi, strpljivi, istrajni i sve praštaju. Radi toga i "prljam" ovu hartiju belu kako bi ljubav izašla na videlo i ono što je bilo tajeno bilo zapaženo po javi.

Našli su se u sobi punoj bolesnika gde se jedan predstavljao kao neko ko prenosi energiju potrebnu za isceljenje. Prema rečima prisutniH ta energija je nazvana "etarom kosmosa". I svako je dobio ono što mu je trebalo da bi postigao stanje ekvilibriUm. Iako masa prisutnih nije imala jasan pojam o takvom stanju, verovali su na reč i pristali da učestvuju u galatičkoj predstavi na svesnom ili nes vesnom nivou.

Ta prozorljiva žena prilikom dodira njene glave kao da je putovala kroz vreme... Otvorila je vratnice zvezdane kapije i zakoračila u devedeset osmu godinu. Imala je šta da vidi! Slon u staklorezačkoj radnji, brisanje prozora, duvanje stakla, učenje gramatike, sečenje malog prsta na prošaranom staklu, ispijanje kafe s medom, putovanje do Kragujevca i Beograda, strah i mučninu, povraćanje i život u blizini Voždovačke crkve.. I nije joj se svideo film i htela je da podvikne scenaristi i režiseru. I uputili su je nekom prozorljivom muškarcu. Vele ljudi da se razume u zvezde i da tumači "zvetlosne zrake". I raspitivala se ona o jezicima koje joj valja temeljno učiti a koje može da upozna površinski. Neizvesnost i tišina zavladaše istokom izapadom. Majka joj je navijala za zapad, dok je otac bio posve neutralan. I kada se stvar udesi po Božijoj volji započe temelno da proučava istok a zadovolji se sa prosečnim poznavanjem zapadnog jezika.

Taj uvid joj je puno značio, ali je osetili veliki umor. Zato su dogovorene još dve seanse radi boljeg vidjenja. ... Na novo polaganje dlanova na glavu i opet blesak i vremenski trip. Ovog put je primetila kucaću mašinu nemačke proizvodnje ispod kreveta, kao i jutarnje odlaske u neku prašnjavu prostoriju, čišćenje kotla koji je bio postavljen u donjem delu garaže, lopatanje pepela i dimljenje žara koji nije bio u potpunosti ugašen. Ugledala je i pripremu za ponovno paljenje vatre, izbor polu kamenog uglja prema veličini, malo starih novina, tuluski i suvog granja i vatra je buknula baš rano izjutra, kako ne bi više bilo te hladnoće koja joj je smetala. Osetila je i njenu ljutnju na gazde koji kao da nisu znali za zimu ili su iz sasvim drugih razloga priželjkivali toplinu plamena iza osam sati... Zapažena je i nesloga i borba za prevlast njenih učitelja jezika, istorije, književnosti i kulture, gde se konačno izdvojio onaj koji je sačekao da se jarčevi sukobe na brvnu, a zatim fino zauzeo počasno mesto. "Čudnog li života", pomislila je i digla ruke od glave dopuštajući da energija nesmetano teče.

I tekla je kao reka koja pronalazi neslućene staze da stigne do vodene mase koja je pod svodom i koja se sabra na jedno mesto u treći dan i pokaza se suvo. A onaj kome ona dodje nije odmah razumeo pismo, verovatno što se jako zagledao u Nebo. I posmatrao je igranje zvezda i računao brzinu njihovih kretnji i pratio ih od kuće do kuće. Pokušavao je i da utvrdi čime se koja zvezda bavi ali to nisu bile proste rabote. Primetio je on da su svetlosna bića sklona zamenama i odmenama pa je nastojao da dokuči gde im je rep a gde glava.

Učinilo nam se da on traži nešto svoje i odlučismo da mu pomognemo u potrazi. Ali ne tako što ćemo uraditi njegov domaći zadatak, jer i mi ne očekujemo i ne želimo da on obavlja naše domaćinske poslove; već tako da svako od nas sačuva ili stekne samopouzdanje i ljubav prema sopstvu. Onda nam ne pada teško da ljubimo bližnjeg svog onako i onoliko koliko hoćemo da nas ljubi.

Nekada davno bese jedno dete. I ono je otislo od kuce jer nije moglo da trpi da mu se roditelji svadjaju. To mu je toliko smetalo da se razboljevalo, plakalo i zatvaralo se u sebe jer mu se cinilo da su svi ljudi spolja nalik onima koje je vidjalo unutra. I dete ljuto na one koji su mu bili u srcu ode od kuce sa petnaest godina. | nista pametnije nije moglo da smisli nego da ide kod svoje bake. I nije znalo da je baku pojeo vuk... I dete je "racunalo": odavde mi je blize skola, necu morati da ustajem tako rano i sve ce mi biti drugacije.

Medjutim, stvari nisu bile bas onakve kako je dete racunalo jer je baka bila veci racundzija od njega. I bolelo ga je bakino ponasanje a to su osecali na svojoj kozi i detetovi roditelji i svi oni koje je dete volelo. Ni zensko ni musko se nisu osecali naj sjajnije, s tim sto je zensko javno tuzilo, a musko je nosilo u sebi Sodomu i ispoljavalo patnju tajno. A kada bi se desavale dobre stvari, prilike i slike su bile obrnute, kao u ogledalu. Musko bi se najpre otvoreno radovalo dok bi zensko objavljivalo radost tek nakon dana. Ove opisane dusevne reakcije detetovih roditelja nisu bile slucajno takve vec ih je tako uredila visa sila, sto ce reci Tvorac.

I dete je videlo sto jeste i govorilo sto jeste iako nije moglo razumom da pojmi zasto se sve to desava i ko je to tako podesio. I pre nego sto ce otici od bake ili je to bilo posle, ne seca se najjasnije, dogodio se jedan razgovor sa bakinom cerkom. On se zbio u dnevnom boravku koji je ujedno bio i bakina spavaca soba. Tu su se nasli baka, tetka i dete i vodili neki neobican razgovor. Baka je bila prisutna ali su tetka i dete bili govornik i sagovornik. Ili je to samo tako izgledalo! I taj razgovor je bio na temu braka i sta valja ciniti u slucaju nesloge tokom zajednickog zivota. Verovatno zbog toga sto su se tetkini roditelji rastali ona je mislila da je to najgora stvar na svetu i da muz ni posto ne treba da ostavlja zenu niti valja da zena napusta svog muza i tome je ucila dete. Medjutim, dete kome je bilo dosta gorcine je reklo tetki da je bolje da se dvoje razdvoje ako vec nisu jedno i da je zivot takvih koji nisu celina nalik onim paklenim krugovima koje Dante opisa u svome delu, iako dete nije ni sanjalo da takva knjiga postoji. Ono je ni manje ni vise zivelo neke od tih krugova i ne znajuci da ih zivi, nego je svojim ponasanjem objasnjavalo kroz sta prolazi. Medjutim, baka nije imala sluha ili joj je bio los, a tetka koja je vazila za sluhistu i muzikalnu osobu nije imala jasnu predstavu. Dete je povredilo ono sto je dozivelo i zbog toga se nije saosecalo sa onima koji su mu sudili ostro.

Poznato je da deca nemaju sud vec se uzdaju u volju onog koji ih je stvorio i mole Boga da Istina izidje na videlo i da se zbije Pravda, da bude po Veri i da pobedi Ljubav. Verovatno prema Bozijoj promisli detetovi roditelji ostase zajedno i na putu da postanu Jedno, iako su bili osudjeni da te "daleke" godine krenu zajednickim snagama da odbacuju tri prstena brojeci natraske.