Kako da bude sretno

Nekada davno bese jedno dete. I ono je otislo od kuce jer nije moglo da trpi da mu se roditelji svadjaju. To mu je toliko smetalo da se razboljevalo, plakalo i zatvaralo se u sebe jer mu se cinilo da su svi ljudi spolja nalik onima koje je vidjalo unutra. I dete ljuto na one koji su mu bili u srcu ode od kuce sa petnaest godina. | nista pametnije nije moglo da smisli nego da ide kod svoje bake. I nije znalo da je baku pojeo vuk... I dete je "racunalo": odavde mi je blize skola, necu morati da ustajem tako rano i sve ce mi biti drugacije.

Medjutim, stvari nisu bile bas onakve kako je dete racunalo jer je baka bila veci racundzija od njega. I bolelo ga je bakino ponasanje a to su osecali na svojoj kozi i detetovi roditelji i svi oni koje je dete volelo. Ni zensko ni musko se nisu osecali naj sjajnije, s tim sto je zensko javno tuzilo, a musko je nosilo u sebi Sodomu i ispoljavalo patnju tajno. A kada bi se desavale dobre stvari, prilike i slike su bile obrnute, kao u ogledalu. Musko bi se najpre otvoreno radovalo dok bi zensko objavljivalo radost tek nakon dana. Ove opisane dusevne reakcije detetovih roditelja nisu bile slucajno takve vec ih je tako uredila visa sila, sto ce reci Tvorac.

I dete je videlo sto jeste i govorilo sto jeste iako nije moglo razumom da pojmi zasto se sve to desava i ko je to tako podesio. I pre nego sto ce otici od bake ili je to bilo posle, ne seca se najjasnije, dogodio se jedan razgovor sa bakinom cerkom. On se zbio u dnevnom boravku koji je ujedno bio i bakina spavaca soba. Tu su se nasli baka, tetka i dete i vodili neki neobican razgovor. Baka je bila prisutna ali su tetka i dete bili govornik i sagovornik. Ili je to samo tako izgledalo! I taj razgovor je bio na temu braka i sta valja ciniti u slucaju nesloge tokom zajednickog zivota. Verovatno zbog toga sto su se tetkini roditelji rastali ona je mislila da je to najgora stvar na svetu i da muz ni posto ne treba da ostavlja zenu niti valja da zena napusta svog muza i tome je ucila dete. Medjutim, dete kome je bilo dosta gorcine je reklo tetki da je bolje da se dvoje razdvoje ako vec nisu jedno i da je zivot takvih koji nisu celina nalik onim paklenim krugovima koje Dante opisa u svome delu, iako dete nije ni sanjalo da takva knjiga postoji. Ono je ni manje ni vise zivelo neke od tih krugova i ne znajuci da ih zivi, nego je svojim ponasanjem objasnjavalo kroz sta prolazi. Medjutim, baka nije imala sluha ili joj je bio los, a tetka koja je vazila za sluhistu i muzikalnu osobu nije imala jasnu predstavu. Dete je povredilo ono sto je dozivelo i zbog toga se nije saosecalo sa onima koji su mu sudili ostro.

Poznato je da deca nemaju sud vec se uzdaju u volju onog koji ih je stvorio i mole Boga da Istina izidje na videlo i da se zbije Pravda, da bude po Veri i da pobedi Ljubav. Verovatno prema Bozijoj promisli detetovi roditelji ostase zajedno i na putu da postanu Jedno, iako su bili osudjeni da te "daleke" godine krenu zajednickim snagama da odbacuju tri prstena brojeci natraske.