Kako da bude sretno

Hartija sve trpi. Onda mora da je ona nalik onima što vole! Oni su trpeljivi, strpljivi, istrajni i sve praštaju. Radi toga i "prljam" ovu hartiju belu kako bi ljubav izašla na videlo i ono što je bilo tajeno bilo zapaženo po javi.

Našli su se u sobi punoj bolesnika gde se jedan predstavljao kao neko ko prenosi energiju potrebnu za isceljenje. Prema rečima prisutniH ta energija je nazvana "etarom kosmosa". I svako je dobio ono što mu je trebalo da bi postigao stanje ekvilibriUm. Iako masa prisutnih nije imala jasan pojam o takvom stanju, verovali su na reč i pristali da učestvuju u galatičkoj predstavi na svesnom ili nes vesnom nivou.

Ta prozorljiva žena prilikom dodira njene glave kao da je putovala kroz vreme... Otvorila je vratnice zvezdane kapije i zakoračila u devedeset osmu godinu. Imala je šta da vidi! Slon u staklorezačkoj radnji, brisanje prozora, duvanje stakla, učenje gramatike, sečenje malog prsta na prošaranom staklu, ispijanje kafe s medom, putovanje do Kragujevca i Beograda, strah i mučninu, povraćanje i život u blizini Voždovačke crkve.. I nije joj se svideo film i htela je da podvikne scenaristi i režiseru. I uputili su je nekom prozorljivom muškarcu. Vele ljudi da se razume u zvezde i da tumači "zvetlosne zrake". I raspitivala se ona o jezicima koje joj valja temeljno učiti a koje može da upozna površinski. Neizvesnost i tišina zavladaše istokom izapadom. Majka joj je navijala za zapad, dok je otac bio posve neutralan. I kada se stvar udesi po Božijoj volji započe temelno da proučava istok a zadovolji se sa prosečnim poznavanjem zapadnog jezika.

Taj uvid joj je puno značio, ali je osetili veliki umor. Zato su dogovorene još dve seanse radi boljeg vidjenja. ... Na novo polaganje dlanova na glavu i opet blesak i vremenski trip. Ovog put je primetila kucaću mašinu nemačke proizvodnje ispod kreveta, kao i jutarnje odlaske u neku prašnjavu prostoriju, čišćenje kotla koji je bio postavljen u donjem delu garaže, lopatanje pepela i dimljenje žara koji nije bio u potpunosti ugašen. Ugledala je i pripremu za ponovno paljenje vatre, izbor polu kamenog uglja prema veličini, malo starih novina, tuluski i suvog granja i vatra je buknula baš rano izjutra, kako ne bi više bilo te hladnoće koja joj je smetala. Osetila je i njenu ljutnju na gazde koji kao da nisu znali za zimu ili su iz sasvim drugih razloga priželjkivali toplinu plamena iza osam sati... Zapažena je i nesloga i borba za prevlast njenih učitelja jezika, istorije, književnosti i kulture, gde se konačno izdvojio onaj koji je sačekao da se jarčevi sukobe na brvnu, a zatim fino zauzeo počasno mesto. "Čudnog li života", pomislila je i digla ruke od glave dopuštajući da energija nesmetano teče.

I tekla je kao reka koja pronalazi neslućene staze da stigne do vodene mase koja je pod svodom i koja se sabra na jedno mesto u treći dan i pokaza se suvo. A onaj kome ona dodje nije odmah razumeo pismo, verovatno što se jako zagledao u Nebo. I posmatrao je igranje zvezda i računao brzinu njihovih kretnji i pratio ih od kuće do kuće. Pokušavao je i da utvrdi čime se koja zvezda bavi ali to nisu bile proste rabote. Primetio je on da su svetlosna bića sklona zamenama i odmenama pa je nastojao da dokuči gde im je rep a gde glava.

Učinilo nam se da on traži nešto svoje i odlučismo da mu pomognemo u potrazi. Ali ne tako što ćemo uraditi njegov domaći zadatak, jer i mi ne očekujemo i ne želimo da on obavlja naše domaćinske poslove; već tako da svako od nas sačuva ili stekne samopouzdanje i ljubav prema sopstvu. Onda nam ne pada teško da ljubimo bližnjeg svog onako i onoliko koliko hoćemo da nas ljubi.

Pristigoh iz vožnje gradom i obuze me ras mišljanje čime se tamo bavih. Kako da to objasnim slikama? Razvih jednu kartu, otvorih drugu i zadovoljih se tumačenjem koje mi se kaza.

Pošto su u krugu prikazane protivrečne struje, odnosno šest krajnosti jedno te istog, tako je bavljenje sviju nas obrazloženo kroz neko primanje i davanje. Šta to primamo a šta dajemo?

U ovoj priči 'glumci' su Mars i Venera gde se jedan jednako zalaže da (u)zima a drugi da daje. Prvi ima osećaj da je ugrožen, da mu je 'sve malo' što je zapravo odraz unutrašnjeg minus stanja zbog koga se skuplja, steže, traži načine da se štiti i gradi, dok drugi ima osećaj opuštenosti, nekad i preterane u vidu neobuzdanosti, raskalašnosti, bahatosti, rasipanja materijalnih ili duhovnih dobara što je odraz plus stanja zbog koga se širi i razvlači sa željom da poruši sve gradine.

Ravnoteža ova dva poriva u nedrima čoveka je više nego potrebna. Kako je postići? Verovatno da je za to nužna (po)drška prijatelja i (po)metla neprijatelja, bez (po)moći pola pola. Svaki čovek daje ono što ima: nekad je to materijalna, duhovna, nekad duševna 'hrana'. Što se uzimanja tiče, svako prima prema svome (na)umu, to jest skladno onome što misli da mu je u minusu. Postoji i jedna 'začkoljica' u životnoj priči, a to je: koliko je čovek svestan svojih istinskih potreba? Onaj koji poznaje istinu o sebi i koji vidi stvari kakve jesu, njegov ili njen sud o potrebama je bolji što čini da skuplja i daje (na) čisto.

Nekada davno kazano je da jedna vučica zadoji svojim mlekom braću Romula i Rema. I Romul bi postavljen da služi svome bratu koji izgradi veliki grad. Tačno je što ste čuli; Re(h)veka narani belim sokom dva jagnjeta. Medjutim, nedavno se desi da jedna ovca zadoji vuka, što bi po volji Gospodnjoj. I više nije po starom geslu: nit ovce hrle veslu, nit vuci ljube Teslu.

Rekosmo u sebi: hajde da kažemo još koju o odnosima dveju oprečnih strana. Iza reči dodje delo!

Razlog zašto ljudi posmatraju stvari iz različitih uglova je pored ostalog to što se istočnjaci vode prema Mesecu, a zapadnjaci prema Suncu. Mi ovde ne bismo davali prednost ni manjem ni većem videlu, jer nije svet od vida niti radi vida.

Dok se oni sa zapadnim vidjenjem stvari bave posle dicom, oni sa istočnim vidjenjem se bave uz rokom. Tako i slike nebeskog svoda koje oni tumače predstavljaju dve različite stvari. Istočna slika je predstava o uzroku, zapadna je predstava o posledici. Tako oni ljudi koji su skloni da se bave pitanjem 'šta nam sleduje?' oni se ili bave tumačenjem zapadne slike ili se obraćaju zvezdočitaču koji im 'daje što im sleduje'. To su uglavnom bavljenja nekakvim ulogom i time kako da steknu zemaljska dobra, kako da ostvare zemaljsko 'blago stanje'. Retki su oni kojih zanima vidjenje i proricanje iz sasvim 'ne buloznih' razloga. Ali takvima je dobro da se ustrojavaju tako da im vidjenja ne dolaze od slike svoda jer je to ogledalo zemlje, već da čišćenjem suda dobijaju 'hleba potrebnog' od Duha Svetog koji se diže nad vodom koja je iznad svoda.

Na drugoj strani oni koji traže odgovor na pitanja 'ko nas je uz rokovao?', ' šta je našim rodjenjem uzrokovano?' i 'šta možemo da pokrenemo svojim delima?' dobijaju delimičan odgovor od nekoga ko se bavi istočnim tumačenjem. Delimičan je zato što niko nema pravo da pravi izbore umesto nas jer bi to značilo uplitanje u lični život. Moguće je samo da se ukaže na trenutne po godnosti i ne pogodnosti i na način za prevazilaženje. Inače, svaki čovek nosi svoj krst (h)teo to ili ne teo. Pojedini misle da oni uzimajući nakit u obliku krsta postaju zaštićeni od 'rdjave sudbine'. Sa nakitom ili bez kićenja mi živimo prema svom sudu (sud bini). I što je sud čistiji to nam je lakše da pod nosimo ono sa čime se suočavamo. Zato je kazano: ' vi fariseji (učena, skolovana klasa) spolja čistite čašu a iznutra je puna grabeža i zlobe.' JL 11, 39

Mene je kao dete umelo da živcira kad neka osoba bilo muško ili žensko stane da uvija, da se prenemaže, kad osetim pritvornost i neiskrenost kod nekoga. Iako me je veština tumačenja likovnih znakova golicala s vremena na vreme nikad me to nije posebno radovalo. I dok su jedni zagovarali značaj likovnog prikazivanja koje bi se tumačilo okom, drugi su to osudjivali i govorili da je nečisto i lažno. I kada su drugi pozivali na istinitost reči i na njihov značaj prvi su se grozili sve misleći da mogu reč da izokrenu ili kako izvrdaju u 'svoju' korist.

Tek kad se usudih da zaplivam morima astrologije i nešto više se upustim u razumevanje likovnih (astroloških) znaka shvatih od kuda ta razlika medju ljudima. Kazano mi je da je to uticaj sunca i meseca koji podeliše svet na one koji drže reč i na one koji 'drže' (s)liku. Oni ljudi u koje snažnije utiče mesečeva energija navodno ne shvataju reč doslovno već i reč doživljavaju kao kakvu mislenu sliku. A crtež može da se gleda i s desna i s leva i ozgor i ozdol.

Oni u koje jače utiče sunčeva energija oni do slovno uzimaju reč, ne uzimajući u obzir mogućnost da i reč može biti simbolična, to jest da čovek može govoriti na primer o hlebu a misliti na dušu, da može pripovedati o groždjanom soku a misliti na krv. Za onog koji govori u slikama kaže se da se služi jezikom sembola.

U zavisnosti kako um nekog čoveka rasume reč ili sliku, odgovara svojom rečju, mišlju i delom. Ako mu se učini reč rdjava on bi da je pogazi, ako mu se ne svidja slika on bi da je uništi, ako mu se ne dopada neka misao on bi da je odbaci, ako mu se neko neko delo vidi kao zlo on bi da ukaže delovatelju na svoje vidjenje. Od suda i osude nema koristi! Jer ako stanemo jedni drugima da sudimo čitavo ljudstvo može biti istrebljeno. Bog Sveti zna da sve što je u telu sklono je grehu. I bez obzira u šta verujemo, bilo to reč ili nacrt svakome se meri prema vlastitom sudu.

Mi koji verujemo u reč istinitu znamo da je slika nepouzdana i da čovek jednako gledajući neki crtež sebe koči jer je slika znak prošlosti! Kako to? Ako šta fotografišemo dok se slika izradi prodje neko vreme. Pa čak i da ispadne za nekoliko sekundi opet je to prikaz nečeg prošlog a ne kako je sada! Osoba koja gleda sliku mislima se vraća u prošlost kako bi nešto zapazila ili razumela. Tako izbiva duhom zureći u likovne prikaze... A to nije od dobra i istine! Dodatna nezgodacija je što postoji mogućnost da se duša složi sa onim na slici i tada biva 'zarobljena' nečijim naumom ili da gledajući prošlo pomisli da je to buduće, jer je prirodno da je čovek usredsredjen očima (prednjim delom glave) ka budućnosti a ne naopako.

Tako je nekako i sa astrologijom. Svaka slika rodjenja je nešto što se dogodilo, a ne nešto što bi trebalo da se desi!!! Ona osoba koja gleda u prošlo kao na buduće misleno priziva minule dogadjaje i čini da se oni javljaju i ponavljaju. I ma kako taj minuli dogadjaj bio prijatan i pričinjavao čoveku radost, dobro je da ostane gde mu je mesto, a ne da se privlači pogledom i materijalizuje iznova! Zašto bismo prizivali staro kada smo sposobni da smislimo ono što se nije zbilo?! Zar je čoveku bitno da kopa po zemlji i ispod nje i da pokazuje svoju 'rovo kopačku' sposobnost  gde nema ničeg svetog i svetlog? Naravno, svako od nas bira šta je dobro za njega. Onaj što želi da se ističe medju ljudima i da za njega kažu da je Naj, on je u stanju da zabije glavu u pesak i da ne vidi kako je dobro živeti na površini. Takav vidi da su ljudi rdjavi jer u zemlju gleda. Ako se usudi da izvuče glavu iz zemlje dobija saznanje da 'nije sve(t) tako crno'.

Ne svaki dašnji način da pričamo o dve sprege koje se ispoljavaju u životu svakoga od nas bismo primenili na ovaj ne običan dan. I dok kiša lije li lije, eto nama nadahnuća da razjašnjavamo šta nas to koči, a šta nas tera da srljamo i jurimo.

Jezikom sambola to je objašnjeno kroz planete Saturna i Jupitera, pomoću sazveždja Jarca i Strelca, kao i pomoću polja koja nose ovu znakovitost. Kod onih kod kojih je naglašena simbolika Jarca postoji sklonost da koče stvari i u svom i u tudjem životu na odredjenom planu. Prirodna stvar je da isti ti dodaju ulje na vatru kad je u pitanju neko drugo polje! Zato mi je nedavno došlo na pamet da sazveždje Strelca možemo da uporedimo sa gasom, a sazveždje Jarca sa kočnicom na 'vozilu'. Dobro je kada čovek može da se služi i jednim i drugim, skladno potrebama i srazmerno prilikama koje stvara i u kojima sudeluje.