Pajtaš
Retko kad se probudim oda sna sa osećanjem da baš sada i ovde treba ispričati neki dogadjaj i podeliti ga sa onima koji su spremni da čuju i prihvate. Ovo jutro je baš takvo... Zato je za mene posebno i ono i oni što ce se prihvatiti razmišljanja o onom o čem govorim.
Za vreme mog desetodnevnog boravka u jednom od turskih kampova ostao mi je u sećanju sladunjav ukus i prijatan miris crnog čaja. Medjutim, ono po čemu mogu da kazem da je bitnije za pamćenje isticanje naše prijateljice da misli, osećanja i utiske trebamo medjusobno deliti. Tada nisam bila spremna da to svesno shvatim i prihvatim, ali sam to činila onako kako sam bila naučena ili kako sam to nesvesno radila.
Ono što je od mene činilo ''čudnu'' osobu u sredini gde živim je moj osećaj nacionalne nesputanosti i nevezanosti za poreklo. šta bi to trebalo da znači? To da nikad nisam bila vatreni navijač nekog tima bilo da je u pitanju sport ili neko drugo nadmetanje; kao i to da nisam mog brata po krvi ili članove moje porodice, kao ni pripadnike naroda smatrala višim, važnijim od nekih drugih koji mi nisu rod. Vlastito sagledavanje ljudi uglavnom je uzimalo u obzir ko je kakav, a ne ko je ko ili ko je čiji! Sa takvim misaonim sklopom nisam imala poteškoca da sklapam prijateljstvo sa bilo kim ko je sličan meni, ko je spreman da mene prihvati bez obzira na moje telesno poreklo.
To se pokazalo i za vreme tog pominjanog boravka kada je grupa od devet devojaka iz Srbije, grupa od sedmoro osoba iz Maroka i preko pedeset mladih iz razlicitih delova Turske boravilo u krasnom šumskom krajoliku zvanom Bolu. Može se reći da smo i svi mi bili u ''bolu'' ali da smo se okupili u jednom trenutku i na jednom mestu i podelili ono što smo nosili u sebi. Bilo je i smeha i suza, i tuge i radosti i ljubavi... Sve to smesano u jedan kolač! I koji su kušali od tog kolača znaju kako lekovito dejstvo ima ljubav, i suze i radost. Kod mene se to ispoljilo tako što kao do jučerasnji pušač (s)mogoh da ostavim cigarete i propratni dim kao da to nije ništa. Najednom nije me ništa više vezivalo i privlačilo. Kada sam po povratku u zemlju jednom iz šale u drustvu htela da zapalim cigaretu umalo se ne uguših, što me dodatno uveri da to nije za mene. Na njihovom jeziku ''pajlaš'' bi znacilo medjusobno podeli, dok bi ''pajtaš'' bio onaj koji je spreman da podeli sa tobom i dobro i zlo, to jest sve ono sa čime se srećemo. Tako me to navodi na misao da gde je ljubav onde je i pajtaš, gde je ljubav onamo nije laž.