Kako da bude sretno

Nakon dvogodišnjeg samostalnog života mladi par je odlučio na privremeno stanovanje sa ženinim roditeljima. Oni su stanovali u prosečno vremešnoj kući sa dovoljnim brojem soba, u podnožju brda zvanog Tulba. Ne, oni nisu bili sami. Najstarija ćerka im je ostavila na brigu dve devojčice, dok je ona boravila van zemlje na privremenom radu.

Mladi par je imao skoro jednogodišnje dete kad se odlučio za takav korak, pomalo iz lenjosti da pronadje drugi stan za iznajmljivanje, očekujuci da će uskoro dobiti stan od ustanova u kojima su radili. Njihova očekivanja su se i ispunila ali tek nakon tri godine. Do tada su bili sebe prinudili da borave u sobici u jugo istočnom delu kuće. Nije bilo toliko loše. Postojao je dvorišni prostor gde je dete moglo bezbedno da se igra, nisu davali kiriju. Spolja gledano, bilo je u redu. Našli su stariju ženu koja je trebalo da se stara o detetu dok su oni na poslu, tako da su mogli u 'miru' da stiču zemaljsku platu, penzijsko i zdravstveno osiguranje, ugled u drustvu. Naizgled sve po naumu. Ovde se može potegnuti pitanje " Čijem?"

Telesno sasvim zdravi, nisu mogli da shvate otkud te smetnje kod deteta. Ono je od samog rodjenja imalo manjak fizičke energije. Bilo je raslabljeno 'rednjama', a nakon selidbe u 'novi' stan pojavile su se i  smetnje sa disanjem. Kijavice, problemi sa ušima, grlom, gušenja. Kako je žena bila zdravstveni radnik, a sama nije znala o čemu je reč, rešila se da ga odvede na ispitivanja i oni su izmudrovali da je to od tri ale_ergije.

Medjutim, dete je to drugačije doživljavalo. Moglo je da vidi koješta po snu, i štošta po javi. A kako objasniti roditeljima ili bilo kom telesnom poimalacu?! Nije nalazilo nikog u svom okruženju kome je moglo da poveri svoje osećaje i zapažanja. A evo šta se desilo nekom prilikom: roditelji su bili na radnim mestima. U kući su bili prisutni baba, deda i žena koja je čuvala dete. Taj dan je doživelo veliki stres koji su mu ukućani priredili terajući ga na nešto od čega se uplašilo  i tražilo način da pobegne od njih. Imalo je oko tri godine. Odjurilo je u sobu u kojoj se nalazio krevetac, zatvorilo vrata i preprečilo ulaz pomoću vrata od električnog šporeta, koji je tu stajao neupotrebljivan. Ugledali su šta dete čini i na njihovim licima se pojavio strah. Ono nije razumelo '' zašto su se prenerazili". Na vratima od sobe je bilo providno staklo, prekriveno heklanom zavesom kroz koju su mogli da vide unutrašnjost prostorije. Medjutim, ostali su van. Da bi se sklonilo i od neprijatnih pogleda koji su ga pratili u stopu, pobeglo je u krevetac, pokrilo se, zagrlilo jastuk i plakalo. Tako je i usnulo. Pritusnuto bolom, nije mu bilo važno šta će biti dalje. Nije marilo ni za šta. Suze su ga odvele onamo gde se osećalo u istinu bezbedno, smireno i ljubljeno ... u zagrljaj Tvorca.