San
Naš susret je bio jedan od onih gde prepoznaš srodnu dušu čim je spaziš. Ne znam da li je ’stvar’samo u pogledu ili je to možda više nešto što osetiš u nedrima!? Tek naše sklopljeno prijateljstvo se razvijalo velikom brzinom... Verujem da nema potrebe saopštavati sve detalje jer pitanje da li bi se mogli svi pohraniti najednom mestu i da li je moje sećanje do te mere sabrano... Zato reših da govorim o onome što živo pamtim jer ono radi reči i bitiše...
Ne potičemo iz iste zemlje niti nam je mesto boravka bilo jedno; ona je govorila nemački a moja malenkost srpski. Povezivalo nas je poreklo naših matera,jer je njen pater arapin a moj sinsar.
Prva scena koja nas povezuje je zajednički boravak na bazenu. Bilo je letoi ona je došla u moj rodni grad da u njemu provede deo ili možda čitav raspust. Idemo u srednju školu, s tim što pohadjam ’viši’ razred od nje. Na početku našeg druženja bio je u upotrebi engleski jezik za sporazumevanje, ali kako je odmicalo ona je sve bolje razumela srpski. Engleski nam je postao jezik pismenog sporazumevanja prilikom dopisivanja.
Čitava dva letnja raspusta provedosmo zajedno razmenjujući bogata životna iskustva, kojih je čini se bilo na pretek s obzirom na naših šesnaest godina.Ona je imala momka BeniJamina koji je takodje dete iz ’mešovitog’ braka, dok je kod mene bilo čas kiše čas sunca... Njena vernost je možda stvar za raspravu, mada meni tada to nije smetalo računajući da je mlada i da kada se uda sve će biti drugačije. Na drugoj strani, moje veze i zanimanje za neku osobu bi često bilo kratkog daha. Pravdam se time da su ’u laži kratke noge’, ali ne kažem da su te osobe koje su mi se svidele rdjave, nego da je moja sposobnost procene mogućnost za ostvarenje u paru više naličila nes posobnosti...
Da se razumemo, pre našeg susreta ozbiljnost mojih veza se svodila na poljubac i razmenu pogleda, da bi moja glad ili žedj za ljubavlju znatno naraslaza vreme našeg druženja. Sada bi se to moglo tumačiti kao da je njoj u okruženju jako nedostajalo topline (živela je blizu holanske granice); medjutim, onda kod mene nije bilo promišljaja, već puko slušanje, upijanje očima i milovanje dušom (hoću reći saosećanje i ljubav.
Zajednički izlazci sa društvom učinili su da se veza produbi i postane iskreno prijateljstvo. Devedeset četvrtog leta poduzesmo zajedničko putovanje u Herceg Novi. Sve je delovalo nekako čarobno iako kada je plaćen prevoz i boravak ostadosmo na minimalcu za hranu i provod. Nije nam to smetalo da uživamo u suncu i moru... I ona i ja smo vrlo otvorene i druželjubive osobe tako da nam je bilo zanimljivo. Ono što nam je u to vreme bilo zajedničko bile su cigarete i medjusobno osluškivanje obostranih potreba. Razlika je bila u boji puti, u telesnoj gradji i načinu našeg hoda...Recimo, upoznasmo nekog Ljubišu koji je vozio motor. Ona je bila toliko oduševljena i odmah htela da se provoza, dok je mene zadovoljilo fotografisanje kraj Ljubiše i motora. Za tim, moj hobi je bio da nosim kameru i hvatam sočne i plodonosne prizore, dok ona tu naviku nije nasledila od roditelja. Tako napravismo sliku na zadnjim vratima hotela koji je bio u blizini našeg privatnog smeštaja. Kako su ta vrata bila staklena na njima se video odraz dve devojke, plavuše i crnke. Na slici je izgledalo da je crnka desno a plavuša levo, a u istinu je bilo obrnuto.