Poslanica Teodulu
1) Duhovna sabranost I molitva jesu velika umetnost. Ako se čovek, s Božijom pomoću, duže I sa usrdnošću u njoj vežba, oslobadja se strasnih misli I reči I rdjavih dela. Sabranost I molitva daju nama pravo poznanje Boga kao I pronicanje u skrivene božanske tajne. Sabranost I molitva pomažu nam da ispunjavamo svaku zapovest Staroga I Novoga Zaveta I da zadobijemo blaga budućeg veka. Duhovna sabranost I molitva jesu u biti čistoća srca, koje su zbog svojih visokih vrednosti ili iskrenije govoreći, zbog naše nepažnje I nemarnosti, sada retke I kod monaha, a još redje kod gradjana. A njih Gospod Isus visoko uznosi kada kaže: Blago onima koji su čistog srca, jer će Boga videti. Pošto je čistoća srca nešto tako veliko, ona se dobija po skupu cenu. Ako se dubovna sabranost I molitva, tajna I javna, ustali kod nekoga, onda mu ona postaje putovodj pravom I bogougodnom zivotu. Sabranost I molitva služe nam I kao lestvica sozercanju (bogomisliju I duhovnom uzdizanju). Sabranost I molitva uče nas kako da upravljamo trima silama duše (razumom, osećanjem I voljom) I kako da steknemo četiri osnovne vrline (mudrost, hrabrost, uzdržljivost I pravednost).
2) Veliki zakonodavac Mojsije I preko njega Duh
Sveti, ističe
koliko je ova vrlina čista, sveobuhvatna I delotvorna, kad nas uči:
Čuvaj se da ne bude kakvo nevaljalstvo
u srcu tvom, to jest da ne bude u tvom srcu nešto grešno što Bog ne voli: ili kako to
sveti oci kažu
da ti nečisti
duh ne ubaci kakvu grešnu misao kojom počinješ
odmah strasno da se zanimaš.
3) Duhovna sabranost I molitva jesu put svakoj vrlini I svakoj zapovesti Božjoj. One se još nazivaju mirom u srcu. One čuvaju um od maštanja.
4) Čovek koji se rodi slep ne vidi sunčanu svetlost, a oni koji nemaju duhovne sabranosti I molitve ne vide svetlost izobilne blagodati I ne oslobadjaju se od grešnih I Bogu mrskih dela, reči I pomisli I po smrti ne prolaze slobodno kraj knezova pakla.
5) Sabranost I molitva jesu neprestano čuvanje srca od svake pomisli grešne, tako da ono neprestano diše Hristom Isusom, sinom Božijim I Bogom. Njega prizivaju, s Njime ustaju protiv duhovnih neprijatelja I Njemu, koji ima vlast da oprašta grehe, ispovedaju ono sto su sagrešili. Duša krije od ljudi tu svoju unutrašnju sladost I podvig , da lukavi neprijatelj ne bi nekako prodro do nje I uništio ono što je dobro u njoj.
6) Duhovna sabranost I molitva jesu čvrsto utvrdjenje uma I njegovo stojanje pred vratima srca, tako da um vidi kako nailaze pomisli, ti duhovni kradljivci, čuje šta oni govore I čine, I posmatra šta sve preduzimaju nečisti duhovi, pokušavaju da navedu na maštanje I da nas zavedu sa molitvenog puta. Ako budemo trudoljubivo nastojali na tom stajanju pred vratima srca, izučićemo umetnost duhovne borbe I zadobiti iskustva u tome.
7) Strah da će nas Bog ostaviti I strah od navale spoljašnjih iskušenja samo pojačava budnost da se zaustave rdjave misli I dela. Zato Bog ponekad I šalje neočekivana iskušenja I to baš onima koji su okusili slast mira I postali nemarni. Tako se u nama radja navika I izvesna prirodna neprekidnost duhovne sabranosti, I molitva umna, a iz toga opet, malo po malo, dolazi jasno sagledanje toka duhovne borbe, zatim neprestana molitva Isusova, sladosna I bez maštanja tišina uma I ono divno osećanje koje dolazi od dodira sa Gospodom Isusom Duhom Svetim.
8) Um koji priziva Gospoda Isusa protiv duhovnih neprijatelja koji pritiče Njemu za pomoć liči na čoveka koji je u sigurnom zaklonu. On se neprestano moli za zaštitu Mirotvorcu Isusu I ostaje nepovredjen od duhovnih zaseda nevidljivih neprijatelja.
9) Ako umeš I ako ti je dano da izjutra staješ pred Gospoda, I ne samo da te On gleda, nego da I ti gledaš Njega, onda razumećeš o čemu govorim. Ako ne razumeš, onda se vežbaj u duhovnoj sabranosti I razumećeš.
"DOBROTOLJUBLJE", PREPODOBNI ISIHIJE JERUSALIMSKI