Peti nivo

Upriličen je susret izmedju mene i jednog poznanika koji muke muči sa svojim fizičkim telom. Ima više razloga zbog kojih smo se našli po toj kiši i iznenadno hladnom vremenu, ali je možda najbitniji bio moja radoznalost 'zašto se to njemu dogadja?' Razgovor se zbio posle podne i potrajao nepunih zemaljskih sat vremena. Izneo je u kratkim crtama kada se bolest javila i njen razvoj tokom dvadeset pet godina. Ako se uzme u obzir samo značenje izgovorenih reči, priča uopšte nije zanimljiva. Saopštio je mišljenje lekara stručnjaka, takozvanu dia gnosu, i izneo čime se tih dana ili godina bavio. Inače, da bi se uopšte došlo do uzroka boljke bilo bi potrebno da se 'kopa' po onome što se lekarima čini nevažnim, onom što obično promiče kao sitnica ili detalj u nečijem životu. Prilikom tog susreta za takav pretres nije bilo kad, tako da mi nije padalo na pamet da iz moje 'sport bili' torbe izvučem sito i krenem da razdvajam trunje i prljavštinu od čistog sadržaja.
Smrzoh se pošteno, smočih i noge jer mi obuća nije bila vodo otporna. Medjutim, ne libih se da se poslužim krilima i doletim do utočišta što brže mogu! Spremih sebi toplo korenje za jelo jer to i te kako ume da prija kao i vruć napitak nakon takvih dogodovština. I topla kupka može da koristi, a ako se nema kada, makar dobro duširanje...
Veče se već bližilo i sa njim 'novi dan' ogrnut oblačnim nebom bez zvezda i meseca koji sjaji. Iako obavih banjanje, svlada me zamor i potonuh... Duša se izvuče iz dnevnog obličja i poče svoju noćnu istragu i bavljenje. Ne mogu da kažem za sebe da uvek uspevam da sačuvam svest o svojim noćnim avanturama. Ali ponekad i to se dogodi... često onda kada napustim fizičko telo bez ikakvih očekivanja i misli 'moram da zapamtim šta je bilo.' Tako i ovog puta, ostavih telo da leži i sakuplja snagu za predstojeća dnevna zbivanja a ja u svom duhovnom obliku odlepršah u pravcu koji je bio rešen željom da nadjem odgovor.
Nekakvo pod zemlje za koje možda samo čuh priče,  koje ne imadoh mnogo poverenja. Sve mi je to delovalo nekako tudje, nekako neverovatno, gotovo nemoguće da se dešava... valjda zato što čista duša teško može da zamisli ili poželi tako nešto. Obično mi moje 'svetlo' bude dovoljno i zadovoljavajuće da vidim šta se dešava, isto kao što mi je uobičajeno da jezdim po zraku dok obilazim razna  mesta (slično onome kako je prikazano kretanje duha na filmu). Medjutim, te prošle noći kao da se moje svetlo istanjilo ili se nadjoh u debelom mraku. Moje društvo i ja dobismo vodiča, 'dušu' koja nas je sprovodila do takozvanog 'petog nivoa' kroz pod zemlje. Na prvom nivou nije izgledalo toliko strašno, nešto nalik osećaju kada plivaš i tek zaroniš, ali se slutilo po potonjoj tami i strahu koji je plavio sve prisutne duše šta se dešava. Prisutni su priredili novo pridošlima neku vrstu predstave u znak 'dobro došlice', kako bi ih malo pobodrili za ono što im sleduje. Saopšten im je robski položaj i da će iza toga kao u kakvom logoru biti rasporedjeni na zasluženo odredište. Nas tri duše smo bile 'prolaznici', više kao gosti koji bivaju upućeni u poredak podzemlja. Duša jedne prijateljice nije smogla snagu da ide dublje od drugog nivoa i odustala od daljeg tumaranja. Duša druge  je bila nešto spremnija za izbivanje u mrčini i podnošenje bolnih jecaja i krikova onih koji tamo borave. Trebalo je zaista opasati sebe debelom arktičkom ladnoćom da bismo podneli 'škrgut zuba, plač, jauk koji se širio nalik vibraciji koncentrično'. Čini se da sve ono što bi se na fizičkom planu opisalo kao patnja i jad je malo u poredjenju sa podzemnim smeštajem duše koja je uhvaćena od zamke senki i stavljena na muke.
Kada stigosmo do petog nivoa ugledasmo nešto kao stublište koje omogućava povratak i duše koje se spremaju za neki od viših nivoa ili vani. Uputiše nas da je moguće izaći na dva načina: napuštanjem fizičkog tela, tzv. smrću ili zasluženim pomilovanjem. Pomislih: 'Šta to treba duša da učini da bi andjeli sišli i odvukli je vani?' Tako se dovrši sno vidjenje... Nije mi se svidjalo  da nastavim sa spavanjem. Ne imadoh ni najmanje želje i volje za dalje razgledanje. Smučila mi se sopstvena radoznalost... trajno ili privremeno, pokazaće se.
To vidjenje je došlo kao odgovor na predjašnje pitanje 'zašto njemu...?'  Saznadoh da je njegova duša jedna od onih spakovanih za premeštaj u pako nivoima. Moje je bilo da prenesem deo doživljaja bez nagoveštaja predstojećeg. A svako nek misli ono što  ceni da je dobro!
 

09/21,2010 Posted to Generalna

Comments (0)


San

Naš susret je bio  jedan od onih gde prepoznaš srodnu dušu čim je spaziš. Ne znam da li je ’stvar’samo u pogledu ili je to možda više nešto što osetiš u nedrima!? Tek naše sklopljeno prijateljstvo se razvijalo velikom brzinom... Verujem da nema potrebe saopštavati sve detalje jer pitanje da li bi se mogli svi pohraniti najednom mestu i da li je moje sećanje do te mere sabrano... Zato reših da govorim o onome što živo pamtim jer ono radi reči i bitiše...

Ne potičemo iz iste zemlje niti nam je mesto boravka bilo jedno; ona je govorila nemački a moja malenkost srpski. Povezivalo nas je poreklo naših matera,jer je njen pater arapin a moj sinsar.

Prva scena koja nas povezuje je zajednički boravak na bazenu. Bilo je letoi ona je došla u moj rodni grad da u njemu provede deo ili možda  čitav raspust. Idemo u srednju školu, s tim što pohadjam ’viši’ razred od nje. Na početku našeg druženja bio je u upotrebi engleski jezik za sporazumevanje, ali kako je odmicalo ona je sve bolje razumela srpski. Engleski nam je postao jezik pismenog sporazumevanja prilikom dopisivanja.

Čitava dva letnja raspusta provedosmo zajedno razmenjujući bogata životna iskustva, kojih je čini se bilo na pretek s obzirom na naših šesnaest godina.Ona je imala momka BeniJamina koji je takodje dete iz ’mešovitog’ braka, dok je kod mene bilo čas kiše čas sunca... Njena vernost je možda stvar za raspravu, mada meni tada to nije smetalo računajući da je mlada i da kada se uda sve će biti drugačije. Na drugoj strani, moje veze i zanimanje za neku osobu bi često bilo kratkog daha. Pravdam se time da su ’u laži kratke noge’, ali ne kažem da su te osobe koje su mi se svidele rdjave, nego da je moja sposobnost procene mogućnost za ostvarenje u paru više naličila nes posobnosti...

Da se razumemo, pre našeg susreta ozbiljnost mojih veza se svodila na poljubac i razmenu pogleda, da bi moja glad ili žedj za ljubavlju znatno naraslaza vreme našeg druženja. Sada bi se to moglo tumačiti kao da je njoj u okruženju jako nedostajalo topline (živela je blizu holanske granice); medjutim, onda kod mene nije bilo promišljaja, već puko slušanje, upijanje očima i milovanje dušom (hoću reći saosećanje i ljubav.

Zajednički izlazci sa društvom učinili su da se veza produbi i postane iskreno prijateljstvo. Devedeset četvrtog leta poduzesmo zajedničko putovanje u Herceg Novi. Sve je delovalo nekako čarobno iako kada je plaćen prevoz i boravak ostadosmo na minimalcu za hranu i provod. Nije nam to smetalo da uživamo u suncu i moru... I ona i ja smo vrlo otvorene i druželjubive osobe tako da nam je bilo zanimljivo. Ono što nam je u to vreme bilo zajedničko bile su cigarete i medjusobno osluškivanje obostranih potreba. Razlika je bila u boji puti, u telesnoj gradji i načinu našeg hoda...Recimo, upoznasmo nekog Ljubišu koji je vozio motor. Ona je bila toliko oduševljena i odmah htela da se provoza, dok je mene zadovoljilo fotografisanje kraj Ljubiše i motora. Za tim, moj hobi je bio da nosim kameru i hvatam sočne i plodonosne prizore, dok ona tu naviku nije nasledila od roditelja. Tako napravismo sliku na zadnjim vratima hotela koji je bio u blizini našeg privatnog smeštaja. Kako su ta vrata bila staklena na njima se video odraz dve devojke, plavuše i crnke. Na slici je izgledalo da je crnka desno a plavuša levo, a u istinu je bilo obrnuto.

Bilo je tu još svakojakih dogodovština tokom druženja ali izdvojili bismo ovu: duže vreme nije posećivala Srbiju, ali je iz ljubavi prema meni poslala po majci dar. To je bio miris po imenu San (eng. Sun). Jako mi se svideo, toliko da se radovah svakom udisaju vazduha koji je mirisao na njega. Stanovah na Zvezdari i držah bočicu sa mirisom u gornjem delu ormara medju garderobom. Jednoga dana kada htedoh da se poslužim odećom, bočica slete  na pod i razbi se... Ne osetih ni najmanju žalost, jer je cela soba odisala na miris koji volim.

 

09/15,2010 Posted to Generalna

Comments (0)