Okrugli(h) sto

Doba zrelog detinjstva. Popodnevna smo smena tako da imamo vremena da pre škole svratimo do lokala u centru. Obično idemo na piće, ispričamo se sa društvom pa tek onda posežemo za knjigama i uključujemo mozak na ‘radio aktivnu’ frekvenciju.

I taj dan je bio po običaju. Sa sve školskim stvarima se uputismo na poznato nam mesto. A tamo nadjosmo se za okruglim stolom. Bilo nas je četvoro, ako se dobro sećam, a trebalo je da nam se pridruže još neki. Bilo je govora da će sa nama sedeti osoba koja je nešto starija i koja je važila za lokalnog silnika. Ne znam da li upotrebih pogodan izraz, ali reč je o osobi koja se bavila nezakonitim radnjama i kršila zakon što zemaljski, što nebeski. Možda je iz tog razloga bolje da kažemo ‘kršitelj’ nego da se latimo nekih drugih opisnih odrednica.

I tako posle kraćeg druženja bez njegovog prisustva namestiše se pokazaljke vremena i on krete ka nama. Inače, pre nego što se začu zvono na svodu oglašavajući da je kucnuo čas, naš školski drug iz osnovne koji je gradio ‘prisan’ odnos sa kršiteljima nagovarao nas je da uzmemo od pića nešto što nismo pili, nešto što nismo mogli sebi da priuštimo. Kao: eto prilike da pijemo skupa pića! Mislih se u sebi: lepo od njega što nas nudi u tudje ime. Promislih o ponudi, ali unutrašnji glas mi ne dozvoli ugadjanje ‘zadnjici’. S kontah kako imam dovoljno novca za moje uobičajeno piće iz tog doba i reših da i toga puta zatražim njega.

Imadosmo tu priliku da budemo u društvu kršne osobe. Moji drugari poručiše ono što im je išlo na ruku, moja malenkost po ‘svom naumu’. Gleda me kršitelj i čudi se. ‘Pazi, kako se ponaša!’, misli za mene. Kao da gonetah misli, osetih kako me prolazi jeza. Nasmeših se da me prodje strah i pomislih: ‘Šta me briga kad sedim na parama.’ To je zaista bila istina, jer se sav novac koji posedovah nalazio u zadnjem džepu pantalona. Tu zapazih da misli mogu da zagolicaju maštu i da ga pokrenu na neko delovanje. Ne bi dugo zatim kad kršitelj reši da sprovodi ono što je video od starih. Ta sila se ogledala u mal ponašanju (tretiranju) svega živog na ovaj ili onaj način. Onde je slučaj bio takav da je počeo da izvrće džepove na  odeći i da pre tura po školskoj torbi. Nije našao ništa što bi mu bilo zanimljivo, do u džepu pantalona napipa peto dinarac. Umedoh da oćutim, ali mislih u sebi: to ti je za piće. Pogleda on šolju nalivenu tekućinom hibiskus boje, pogleda u mene. Ne nadje mi krivicu. Pusti da stvari teku prirodnim tokom.

05/24,2010 Posted to Generalna

Comments (0)


Amanet

Sva priroda je tajanstvena od biljke do ptice i čoveka, jer je Bog u svemu prisutan. On razmiče malo veo tajanstva onome ko ga istinski ljubi i to je najčešće čovek čista srca. Bog je neshvatljiva energija i čovek nosi u sebi neshvatljivu energiju. Kada se usaglase te dve energije kakav je to raj već ovde na zemlji, kakva radost i sveobuhvatna ljubav!

Kod prosveljenih ljudi, svetaca, um volja i srce su sjedinjeni. Ako je to troje podeljeno u čoveku otud mogu proizići brojne nevolje. Kod velikih duhovnika nije to samo spoljašnja svetlost koja im se blagodaću povremenu ukazuje već ona mnogo dublja i trajnija, nutarnja svetlost koja se od srca širi i ispunjava celog čoveka. Ova svetlost je Ljubav i samo sa njom je čovek blizak Bogu koji je sušta Ljubav.

Čovekovo usavršavanje i približavanje Bogu je trajno jer je Bog nesaznajan, nepojmljiv i nedokučen. U ljubavi mi smo najbezbedniji sa Bogom. Dodir sa Svetim Duhom je munjevit dok naš pojam vremena nema nikakvog značaja u duhovnim hijerarhijama. Prema stepenu duhovnog postignuća dobijamo odgovarajući stan (u duhovnom svetu) i srodne duše sa kojima živimo.

Gospod nam otkriva u mislima odgovor na razna pitanja i tajne, a ponekad zataji da bismo se obratili drugom čoveku za savet i time se smirili.

"Duhovne pouke srpskome narodu"  starca Tadeja

05/22,2010 Posted to Drevni događaji

Comments (0)


Iza zov

Prevazidjoh djačke prvačke pesme i nadjoh se u drugačijim razredima. Svest samo što je krenula da buja, kad nešto starija rodjaka privučena pričama o proricanju i naprednom vidjenju budućnosti reši da mi gleda u dlan. Tek što pružih korak preko dvorišnog graničnog kamena omedjenog gvozdenom kapijom, ispade pred mene sva razdragana i opsednuta novim saznanjima.

Sporazumevah se sa njom pogledom više nego rečima. Objasni mi da su je naučili da tumači linije i znake, da govori šta nas čeka. Bez bojazni joj pružih ruku radoznalo trepćući očima  u iščekivanju pogadjanja. Pogodila me je onim što su uboli u nju. Predala mi je strelu sa kojom nije umela da se nosi. Zagledala je majušnu šaku i kazala mi da ću brzo da umrem. Bih tada dovoljno 'veliko' dete kome su već predali strahovite predstave o smrti. Vest o brzini uticala je na mene.

Toga dana uspeh da obuzdam stravu koju su ulili u mene ali već  noći razli se i dan mi posta 'noć', ispunjen mračnim slutnjama i vidjenjima. Da li je to sreća po mene tek o tome ne pisnuh ni jednu reč ni roditeljima niti bilo kom iz okruženja, nego trpeh i pustih sve te misli koje su utekle u mene da nesmetano ističu. Bilo je to više dnevno mučenje duše koja nije ni sanjala da postoje bića koja misle rdjavo i smišljaju ružne stvari. Ne mogoh tada da podnosim ni glasove s radia ni tele vidjenja. Nisu mi prijali ni razgovori s drugim ljudima ni čitanje knjiga, ni listanje s likovnica.

Kao odraslo čovekoliko biće razumeh da je to bilo teško misleno trovanje od koga izgubih volju za bilo čim zemaljskim. S teškoćom se laćah bilo kakvog jela, jer mi se javila razdražljivost na mirise, osetljivost i muka u stomaku.

''Strpljen spasen'', tada možda po prvi put okusih gorčinu te izreke.

Osunčan deo dana provodih bez društva drugih ljudi željnih buke i neprestanog razgovora sa gotovo nikakvom obavljačkom snagom, dok bi me noću teretio strah da neću moći da zaspim. Tek kada se predah  misleći u sebi: 'dobro, neka bude volja Božija', san me obuze i dani mi postaše podnošljiviji. Ni noći mi nisu bile stare. Iz večeri u veče imadoh sno vidjenje vlastitih pokušaja da dokučim smrt. Medjutim, izgleda to nije bilo tako 'brzo' kao što je rodjaka predvidela ili se naš osećaj za brzo razlikovao. Tako jedne noći  smislih da u snu skočim sa velike visine. Popeh se na krovnu ploču zgrade i bacih se. Za neko čudo, videh u snu uspešan ishod. Duh se odvoji od tela, a telo osta da leži. Prenuh se od toga prizora. Ta prenutost mi je donela nove izazove i shvatanje života na novi način. Strah je izgubio moć nad amnom, smrt izgubi bitku.

05/20,2010 Posted to Generalna

Comments (0)


Kocnica i gas

Ne svaki dašnji način da pričamo o dve sprege koje se ispoljavaju u životu svakoga od nas bismo primenili na ovaj ne običan dan. I dok kiša lije li lije, eto nama nadahnuća da razjašnjavamo šta nas to koči, a šta nas tera da srljamo i jurimo.

Jezikom sambola to je objašnjeno kroz planete Saturna i Jupitera, pomoću sazveždja Jarca i Strelca, kao i pomoću polja koja nose ovu znakovitost. Kod onih kod kojih je naglašena simbolika Jarca postoji sklonost da koče stvari i u svom i u tudjem životu na odredjenom planu. Prirodna stvar je da isti ti dodaju ulje na vatru kad je u pitanju neko drugo polje! Zato mi je nedavno došlo na pamet da sazveždje Strelca možemo da uporedimo sa gasom, a sazveždje Jarca sa kočnicom na 'vozilu'. Dobro je kada čovek može da se služi i jednim i drugim, skladno potrebama i srazmerno prilikama koje stvara i u kojima sudeluje.

Ukoliko unutrašnja kočnica ne radi, osoba upada iz prilike u nepriliku i stalno negde žuri verujući da nešto propušta. Pa dragi brate, dobro je za tebe da propusti neke stvari! Ne mora sve preko tebe da se prevali, svaka batina na tebi da se lomi!

Ukoliko nema unutrašnjeg izvora gasa osoba sve nešto čeka, te se kilavi: te nije još dozrelo voće da se bere i dok se reši na berbu nešto se ukvarilo, nešto se posušilo a što je bilo zdravo i jedro drugi pobrali. Onda se ljuti što nema sreće, krivi ovog ili onog za svoje stanje.

Sve što nam je Bogom dano ima neku primenu u našem životu. Ako se čuvamo od greha uspevamo da sačuvamo zdrav unutrašnji 'mehanizam'. Ako se lakomimo za materijalne stvari i grabimo slavu i hvalu koje nisu nama namenjeni već Tvorcu, postajemo nalik pokvarenom aparatu koji se ili prodaje za male pare ili baca na otpad. Zato da pazimo kojom kako gazimo ili kasamo, gde stiskamo, kočimo i šta kačimo!

05/17,2010 Posted to Tragaoci za zvezdama

Comments (1)


Moli se

Po ko zna koji put odlazim u crkvu da palim sveće. A tamo jedan poslužitelj koji čini se kad god dodjem se požali na neku povredu: te priklještio prst, te pao mu neki predmet prilikom opravke na nogu i slično.

Stojim u kapelici pošto zapalih sveće i molim se, kad vidim ulazi on sav nabijen 'elektricitetom', gasi mnoge sveće koje ni do pola nisu dogorele. Meni to zasmeta pa  zapitah: ' Oprostite, što gasite sveće koje nisu ni blizu da se pogase?' Oseća on moje nezadovoljstvo, osećam ono što igra u njemu i primorava ga na titraj. Na pitanje mi dade žustar odgovor: ' Naredjenje izvršenje!'Mislih se u sebi: ' Po Bogu brate, kakvo naredjenje kakvo izvršenje?!' Ponovo pitah: 'Zašto tako?' Zadržah u sebi: ' Zar ne prilažu ljudi crkvi prilikom kupovine sveća i inače? Zar ne treba sveća što duže da svetli kako bi obasjavala pute duši?'

Opet odgovor: ' Meni su kazali da je dovoljno da ljudi zapale sveću da bi svetlelo duši kojoj su namenili i da ne mari i da odmah gasim.'

I dalje mi nije bilo jasno što bi kome smetale sveće koje svetle, te ga gledah ne tremice. Od te moje glednje njemu valjda bi neprijatno pa mi reče: ' Znate, što duže sveće gore to se pesak više ulepi pa ga onda bacamo!'

Osetih iskrenost u njegovim rečima, prestadoh sa zapitkivanjem, pustih ga na miru. Ponovo molitva i misli: ' Eto, šta nam se dešava! Eto zašto nam se dešava! Izgleda je nekima je pesak pretežniji od duše čovečije.'

Zaputih se van a na umu mi isti onaj poslužitelj. Sretosmo se na izlazu. Zanimalo me je  njegovo ime. Njemu je značio razlog mog zanimanja. Rekoh da se pomolim za vas.

Oči mu se posvetleše, nasmeši se i reče: ' Djordje, sveti Djordje! Moli se, samo se ti moli!'  Pomislih: ' Znaj da hoću!'

05/09,2010 Posted to Generalna

Comments (3)


Ogledalo neko

' Našo majmun staro ogledalo neko,

videvši odrasa ovako je reko:

uh kako je ružan, uh kako je dlakav,

baš ti Bože hvala što ja nisam takav!'

Izabrah da baš ovim navodom iz narodnog predanja odvorim dvere na putu ka samo ogledanju. Meni su ovi stihovi oduvek bili smešni i poučni, iako neki pametnjakovići vele da je zbivanje šale (po)grešna metoda. Može se onaj naduvan duhom gordosti izduvati, pa šta ćemo posle!

Ogledanje je zanimljivo čudna prilika da čovek vidi svoje oči, pre nego što krene da zagleda druge tražeći trunje u njima. Ljudi sadašnjice sve misle treba im komad obradjenog stakla da bi zagledali svoj lik i obličje, rasmatrali svoju lepotu ili ono što lepo nije. Ne pada im teško da shvate da 'lepota' izbija iznutra, kao i ono što ona nije. Malkice im je teže da rasumeju da je jednostavnije da ono iz nutra promeni ono s polja, nego da ono spola deluje na ono u nutra, ali i to nekako uspevaju da shvate. Čim pre to sa znanje prime počinje čistenje 'posude' iznutra, a ne puko lickanje i udešavanje facade!

Medjutim, od pamti veka postoji jedan način ogledanja koji ume da naljudi ljude i pokaže im kako oni doživljavaju sebe... Kakav li je taj način, pitate se. Vrlo prost i baš onakav kakve su i sve istinite stvari. Čovek se svaki dan ogleda i zapaža svoj odras u svemu što je živo i što ga okružuje, u svemu ka čemu peri pogled. Medjutim, on takav kakav je  nema baš jasnu predstavu o tom O gledanju. On ume da misli da su takvi ljudi, da su to što mu upućuju neke reči bez veze sa njim samim i da je način na koji se ophode prema njemu deo njihovog vaspitanja, obrazovanja, pogleda na svet!

Od kada je nama skrenuta pažnja na to da se naše unutarnje biće O gleda svuda okolo i da kad je ono čisto, ljudi iz okoliša se ponašaju čovečno i pošteno, a da kad se 'posuda' isprlja iznutra ljudi iz okoliša ispoljavaju rdjavo ponašanje, promenismo (po)gled na svet. Rasumesmo da svi mi učestvujemo u oblikovanju svako dnevice i noćice, imali mi svest o tome ili nemali. Zato nam to 'ogledanje' makar na tren dobro dodje ukoliko nismo spremni ili sposobni da zavirimo u sebe duhom i sagledamo prljavštinu koja se tamo skrila od očnog vida.

05/01,2010 Posted to Generalna

Comments (0)