Karte
Kazao je da je rodjen sedamnaestog, mada nije delovao ubedljivo... Taj manjak ubedljivosti valjda je otud što je on prilikom tog "rodjenja" igrao sporednu ulogu, dok su keva i lica u belom bili važni glumci. Ali, dobro.. priznali smo mu taj datum i krenuli dalje!
Kada nas je razgovor doveo do poslovnih aktivnosti i godina staža, kazao je da radi za istu firmu sedamnaest leta. Taj podatak nas je začudio znajući njegovu starost, a imao je svega dva put toliko. Na naš pogled je odgovorio rečima da je počeo da radi još u srednjoj, tačnije u trećem razredu. Broj tri već je ulivao poverenje tako da smo mu po drugi put uvažili istu brojku.
A našli smo se u blizini Dunava i podesili stvar tako da on bolje vidi vodu a mi sagledamo suvo. Nagovarao nas je da sednemo kraj njega i čistimo svoj um zureći u vodu, ali kako je naš naum bio čist nismo imali potrebu za menjanjem položaja. Krajičkom oka smo opažali reku, kakva joj je boja i kroz šta prolazi, dok je on primao nebrojene telefonske pozive. A žalio se na buku i na radne mašine koje su u blizini obavljale neki zadatak. Nije mu prijala ni rasprava čoveka koji je na bicikli gurao dete, koju je vodio sa jednim od garsona. Osluškivao je zvuke iz okoliša i motrio na scene za vreme našeg sastančenja. Čula se i grmljavina s neba pa ga je brinula mogućnost pada kiše. Gledali smo da ga ohrabrimo rečima da grmlavina ne podrazumeva kišu, niti padavine moraju biti praćene munjama i gromovima. Imao je loše iskustvo s morem gde mu je pet dana neprekidno kišilo, tako da se plašio i ježio od prošlosti. Poručili smo mu da budućnost donosi svega pet kapi vode tako da su svi njegovi strahovi bez osnove...
Žalio se da malo spava jer mu se ne svidja robotski model od tri osmice, tako da uspeva da postigne budan više posla. Nekad bi mu sve te obaveze teško padale, a nekada se radovao svojim dostignućima... Za vreme našeg razgovora nije se ni nasmejao ni zaplakao. Sakrio je svoja osećanja.. Kod nas nije bilo tako! Imali smo neku blesavu potrebu za smehom iako nije trajala dugo bila je zapažena od strane reke. Naravno, ona nije bila neutralni posmatrač kao što bio naivan mogao da pomisli, već je živo učestvovala i u našim ćutanjima i u razmenjivanju glagola i slogova. On joj se protivio iako je govorio o njenoj korisnosti, dok je nama čuvala ledja od mogućeg nasrtaja s traga. I mi smo bili svesni rečnih sposobnosti i ponekad bismo je uzimali u službu. Njegovo poverenje u reku nije bilo toliko da joj dozvoli da ostane iza. "Kakva je onda njegova vera?" ili je možda prikladnije pitanje: "kolika je?"
Izgledao je kao nepoverljiva osoba, koja je sumnjala u sve dok se ne dokaže da "sve i svo nije krivo". Navodno, vozio se na biciklu žuto, crvene i crne boje i nosio dva priveska za ključeve: jedan žuto zelen za koji reče da je grb nekog slovačkog sportskog kluba, a drugi u obliku saobraćajnog znaka koji ograničava brzinu seksa na četrdeset. Moramo priznati da smo imali uvrnuto društvo. Verovatno smo zbog toga izabrali da neposredno utrošimo sedamnaest minuta internet vremena i da u gradskom autobusu prokucamo tri karte. Poslušali smo i savet koji dobismo od sagovornika; nismo se uopšte opterećivali niti brinuli oko karata.