Umivanje
Moj roditelj kršten je u poznim godinama... Mi, njegova najbliža rodbina po telu, iskusili smo njegovo nesrećno stanje i dosta dobro znamo šta znači život bez Boga, to jest po ploti. On je od svoje četrnaeste godine odrastao samo uz jednog roditelja, a potom je dobio “zamenu za oca”. Na žalost, ako su se njegovi domaći i brinuli kako za njega kao telo, nisu se uopšte brinuli za njega kao dušu, jer i na sebe kao obličje Gospodnje behu zaboravili. Tako je takav “život” ostavio strahovitih posledica!
Moja majka, krštena duša, se odmah po dobijanju prvog deteta duševno razbolela, jer po prirodi stvari “šta ima svetlost sa tamom?” Tako se ona od jedne osobe koju sa slika pamtim kao nasmejanu, pretvorila u “senku”. Duhovna borba je trajala godinama i trajaće verovatno dok god se sasvim ne izmenimo i ne utvrdimo u Gospodu. Tek kada saznah za reči iz Psalma: “u grehu me rodi mati moja..” tek tada shvatih zašto je ona govorila da smo mi deca kriva za njeno stanje. Meni je iskreno žao što je tako i što mi kao ljudi tek iza tridesete godine postajemo sposobni da razumemo mehanizme rodjenja i umiranja, kao i onog sadržaja koji ispunjava naš boravak u fizickom telu. Mnogi medju nama nisu svesni od kolikog je značaja poznavanje zapovesti Gospodnjih i njihovo drzanje. Moj roditelj je tako ne utvrdjen bio sklon da gleda filmove, da vodi sanjalački život, da veruje u svašta što ljudi govore : čas u ovo, čas u ono, jednom rečju “da se povija kako vetar duva”. A kakav je to tek uticaj imalo na sve nas, i na ženu i na decu! Nismo znali šta je to stabilnost. On je uglavnom bio uznemiren, razdražljiv. Taj svoj nemir je širio svuda naokolo, a to je naročito ostavljalo tragove na nasoj majci. (Zanimljivo je to da su njega ljudi iz sveta rado prihvatali, dok su u njegovoj ženi videli negativca! Tako je to kada ljudi ne poznaju tajnu braka.) Mi, deca smo kršteni i pronalazili smo svoje utočiste što u bližnjima koji su smireni, što lutajući dušom u potrazi za mestom mira. Meni lično je velika uteha što mi je Gospod, hvala Mu i slava, dao suze da umijem dušu kad god osetim pripeku. Moj rodjeni brat, medjutim nije bio te sreće! Ali, hvala Bogu, i on ima utehu na ovome svetu koji je pun ranjenika..
Moj roditelj, iako vremešan, dobio je priliku krštenjem da se pokaje za besplodan život i tako nalik Savlu se preobrazi u Pavla, čineći dobra dela onima koji su neznajući zastranili, boraveći u ovom svetu ubedjeni da znaju i mogu. A to je najveća zamka nečastivog kada nas ubedi da mi možemo bez našeg Tvorca i da smo slušajući njega, kao i on (čudovišno) umni i moćni. Tu, u tom pragu leži crv, koji rovari po ljudskim dušama koje su mu to dopustile. Stoga, neki ljudi su nalik kamenu, iz koga poteče izvor suza tek po milosti, kao izraz neobjašnjive ljubavi Božije.