Zar
Jednom našem para dedi na denuše ime Svetizar. I on imaše zara I uvida usvet pa mu udari kocka u glavu. A oni imalo bistri znaju koliko to geometrijsko telo ima strana I kako loše utiče na čoveka.
I taj naš daleki rod sve mišljaše da sticanjem znanja može da nadmudri igrače. I učaše našeg roditelja igrama svakojakim I veštini raspoznavanja crnog I crvenog. I savetovaše ga ovako: 'Sinko da se čuvaš! Crni pikiraju I hoće da strefe onog adamskog soja. Na drugoj strani, crveni kariraju I pokušavaju da poharaju sveto. Medjutim, crvenima sve to nije dovoljno jer kao što im ton govori alavi su, velike im želje te bi da kercaju svojim dvojkama I skinu gara sa sebe. Sva sreća je što oni keca nemaju ni u rukavu ni u nogavici... I u ime njihove karte, a ne u ime Gospodnje oni najme razne gurue da bi se pomoću njih progurali I gurnuli gde im nije mesto. Naravno, da u te svrhe koriste novasa od kocke... jer ridjava je to stvar.
Eto vidi, sinko da li je crv ena boja ljubavi ili neke druge... I promućkaj glavu da ti se pokaže kakvom svetlošću zrači ljubav jer tog svetla nema medju kartama niti ono nosi obeležje kocke. Živ mi bio I ljubav te snašla.'