Budim se. Iako odsanjah neki san, nad jačalo ga je sećanje na dogadjaje iz detinjstva. Sve imam utisak da me je neko priupitao šta i tako setio na ono što pričam.
Valjda zbog toga što je moje detinjstvo puno nekih snažnih doživljaja, čini mi se da je svakome detinjstvo takvo. Evo jedne 'zgode' koja me je nagnala da ovo pišem: Izlazim napolje da se igram oko zgrade. Mi mališani ne koristimo telefon da bi dogovarali svoje susrete, već prosto izadjemo i nadjemo se sa svojim drugarima. I koga god ima vani dobro nam je društvo. Nismo neki izbirači! Uspevamo da sa svima nadjemo zajednički jezik. Često to i nije govorno sporazumevanje već volja srca praćena pokretima tela. Samo bismo dali jedan drugom znak rukom ili glavom, ponekad izrekavši neku reč.
Redje se dogadjalo da izadjemo i ne nadjemo nikog. Ali i tada ne bismo lako odustajali od boravka vani. Zabavljali bi se nečim i nadali se da će nam se neko priključiti. Uglavnom bi nam se nade obistinjivale. Onda smo upamtili da se stpljenje isplati.
Nekom prilikom izadjem na polje i nadjem se sa nekim društvom. A ono u to vreme pokrenula se neka čitava mašinerija da kopa neke rupčage i postavlja cevi pod zemlju. Bili su raskopali čitav naš okrug, a onda valjda zbog kiše prekinuli radove za koji dan. Mi dečurlija nismo se mnogo obazirali na to njihovo rovenje, već bismo svaku priliku koristili da usavršavamo svoju spretnost i da isprobavamo nove stvari.
A oni kopači postavili neke žice medjusobno izukrštane kako bi držale zemlju da se ne roni i ne zakopa ono što su oni pravili. I tako moja malenkost neustrašivo skoči više puta i bi zadovoljna svojim skokom. Medjutim, jednom 'zgodom' nemajući dovoljno opreza zakačih nogu u predelu zakolenice, žica se zakači i prereza je.
Osetih da nešto nije kako treba, ali kako nemadoh bolova ništa ne primetih. U to kao da me neka sila nagnala da odem do kuće radi nužde, rastadoh se od društva sa namerom da se odmah vratim. Tek u kupatilu kada skidoh odelo videh da krv 'dobro' lipti. Natopila nogavicu pantalona. Znajući kako se moji roditelji ponašaju kada nešto 'zabrljam', reših da se za to samostalno postaram. Briši papir je poslužio kao i bočica al-kohola. Toga dana moje druženje je bilo prekinuto, ali kao da ništa nije bilo nastavilo se novom prilikom. Celivanjem se i rane zaceljuju