Kamen od ugla

Еф. 226 (4:17-25)

Браћо, ово говорим и свједочим у Господу да више не живите као што живе и остали незнабошци у празноумљу своме, 18. помрачених мисли, отуђени од живота Божијега због незнања које је у њима, због окамењености срца њиховога. 19. Они отупјевши предадоше себе разузданости, па чине сваку нечистоту с похлепом. 20. А ви тако не упознасте Христа, 21. ако ли га чусте и у Њему научени бисте, као што и јесте истина у Исусу, 22. да ви одбаците ранији начин живота старога човјека, који пропада у жељама варљивим, 23. а да се обнављате духом ума својега, 24. и обуците се у новога човјека, сазданога по Богу у праведности и светости истине. 25. Зато одбацивши лаж, говорите истину сваки са својим ближњим.

Мк. 53 (12:1-12)

Рече Господ причу ову: Посади човјек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, па отиде. 2. И када дође вријеме, посла виноградарима слугу да прими од виноградара рода виноградскога. 3. А они га ухватише, избише и послаше празних руку. 4. И опет им посла другога слугу; и онога нападоше камењем, и разбише му главу, и послаше га осрамоћена. 5. И опет посла другога, и њега убише; и многе друге, једне избише а друге побише. 6. А он имаше још јединога сина свога, вољенога, па им најзад посла и њега, говорећи: Постидјеће се сина мојега. 7. А виноградари они рекоше међу собом: Ово је насљедник, ходите да га убијемо, и наше ће бити насљедство. 8. И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда. 9. Шта ће, дакле, учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима. 10. Зар нисте читали у Писму ово: Камен који одбацише зидари, он постаде глава од угла; 11. То би од Господа и дивно је у очима нашим. 12. И тражаху да га ухвате, али се побојаше народа; јер разумјеше да за њих говори причу; и оставивши га отидоше.



Светитељ Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години.

Причом о винограду изображена је старозветна Црква и Божије старање о њој. Пошто је новозаветна Црква наследила старозаветну, и на њу се може односити ова прича. И опет, пошто је и сваки Хришћанин такође црква живога Бога, прича се и на њега може применити. Последње је за нас посебно важно. Шта, дакле, представља виноград? Душу, која је примила очишћење грехова, благодат препорода, дар Светог Духа као залог наслеђа вечног Царства, реч Божију, свете тајне, анђела - чувара. Ко су посленици? Свест и слобода. Они примају дарове и дају обећање да се труде око њих и да Господу приносе плодове. Ко су неисправни посленици? Они који xoћe да се користе преимућствима Хришћана, колико им је потребно у спољашњем поретку живота, али неће да Господу приносе достојне духовне плодове. Кога Господ шаље к њима? Савест са страхом Божијим, реч Божију, учитеље и пастире. Њима xoћe да уразуми неисправне. Али, они нећe да се исправе и не oбpaћajy пажњу на њих. Једни их гоне и труде се да заглуше њихов глас, а други иду дотле да и против самог Господа почињу да непријатељствују, одбацујући веру у Њега на разне начине. Крај тога је: Злочинце ће злом смрћу пoгyбити.
 sa strane:
 http://eparhijaniska.rs/eparhijaniska.rs/свакодневна-читања/sveto-pismo/
 1887-петак-седамнаести-по-педесетници


Umivanje

Moj roditelj kršten je u poznim godinama... Mi, njegova najbliža rodbina po telu, iskusili smo njegovo nesrećno stanje i dosta dobro znamo šta znači život bez Boga, to jest po ploti. On je od svoje četrnaeste godine odrastao samo uz jednog roditelja, a potom je dobio “zamenu za oca”. Na žalost, ako su se njegovi domaći i brinuli kako za njega kao telo, nisu se uopšte brinuli za njega kao dušu, jer i na sebe kao obličje Gospodnje behu zaboravili. Tako je takav “život” ostavio strahovitih posledica!

 Moja majka, krštena duša, se odmah po dobijanju prvog deteta duševno razbolela, jer po prirodi stvari “šta ima svetlost sa tamom?” Tako se ona od jedne osobe koju  sa slika pamtim kao nasmejanu, pretvorila u “senku”. Duhovna borba je trajala godinama i trajaće verovatno dok god se sasvim ne izmenimo i ne utvrdimo u Gospodu. Tek kada saznah za reči iz Psalma: “u grehu me rodi mati moja..” tek tada shvatih zašto je ona govorila da smo mi deca kriva za njeno stanje. Meni je iskreno žao što je tako i što mi kao ljudi tek iza tridesete godine postajemo sposobni da razumemo mehanizme rodjenja i umiranja, kao i onog sadržaja koji ispunjava naš boravak u fizickom telu. Mnogi medju nama nisu svesni od kolikog je značaja poznavanje zapovesti Gospodnjih i njihovo drzanje. Moj roditelj je tako ne utvrdjen bio sklon da gleda filmove, da vodi sanjalački život, da veruje u svašta što ljudi govore : čas u ovo, čas u ono, jednom rečju “da se povija kako vetar duva”. A kakav je to tek uticaj imalo na sve nas, i na ženu i na decu! Nismo znali šta je to stabilnost. On je uglavnom bio uznemiren, razdražljiv. Taj svoj nemir je širio svuda naokolo, a to je naročito ostavljalo tragove na nasoj majci. (Zanimljivo je to da su njega ljudi iz sveta rado prihvatali, dok su u njegovoj ženi videli negativca! Tako je to kada ljudi ne poznaju tajnu braka.) Mi, deca smo kršteni i pronalazili smo svoje utočiste što u bližnjima koji su smireni, što lutajući dušom u potrazi za mestom mira. Meni lično je velika uteha što mi je Gospod, hvala Mu i slava, dao suze da umijem dušu kad god osetim pripeku.  Moj rodjeni brat, medjutim nije bio te sreće! Ali, hvala Bogu, i on ima utehu na ovome svetu koji je pun ranjenika..

 Moj roditelj, iako vremešan, dobio je priliku krštenjem da se pokaje za besplodan život i tako nalik Savlu se preobrazi u Pavla, čineći dobra dela onima koji su neznajući zastranili, boraveći u ovom svetu ubedjeni da znaju i mogu. A to je najveća zamka nečastivog kada nas ubedi da mi možemo bez našeg Tvorca i da smo slušajući njega, kao i on (čudovišno) umni i moćni. Tu, u tom pragu leži crv, koji rovari po ljudskim dušama koje su mu to dopustile. Stoga, neki ljudi su nalik kamenu, iz koga poteče izvor suza tek po milosti, kao izraz neobjašnjive ljubavi Božije.

Molim vas, nemojte ni pomišljati da smo mi Hristoljubivi, neki umišljeni ljudi koji nemaju greha... Mi se samo nadamo i molimo da zahvaljujući našoj skrušenosti i pokajanju Bogu moguće da nam oprosti. Neka bude volja Njegova!


Uzeti

Kада је Господ и Спаситељ наш Исус Христос обилазио градове и села и проповедао о царству небеском, свратио је једном и у дом једног житеља Капернаума, и по обичају, и овде проповедао. Скупило се много народа, тако да се до врата дома није могло доћи. Четири човека донесоше узетога који је живео на постељи, да би га видео онај који исцељује сваку болест и сваку немоћ у народу (Мат. 9,35). Али, пошто се нису могли пробити кроз толику масу да би дошли до Христа, они су се са болесником попели на кров куће, открили цреп на крову и, направивши довољно широк отвор за спуштање болесника, спустили овог на носилима пред Самог Господа. Кад Господ виде њихову веру, рече узетоме: Синко, опраштају ти се греси твоји, а затим, како би чудом исцељења на очиглед свију показао неверним књижевницима да је Он Богочовек Који има власт да на земљи опрашта грехе, рече му: Теби говорим: Устани и узми одар свој, и иди дому своме. И уста одмах и узевши одар изађе пред свима(Марко 2,11- 12). Сав народ који је ово чудо видео дивио се и, славећи Бога, сведочио да никада тако нешто није видео. Ето, то је награда Богочовека за веру онима који донесоше узетога!

 А да су га донели овоземаљском лекару, он би без сум - ње сматрао сувишним да обра - ћа пажњу на његове грехе и лечио би га од телесне узетости материјалним а не духoвним лековима. Божански чудотворац, међутим, поступа другачије: телесну узетост он лечи кроз опраштање грехо - ва: Синко, опраштају ти се греси твоји. Зашто тако? Па зато што је душевна узетост, то јест греси, била узрок телесној узетости. Јер, све болести и смрт имају свој почетак у гре - ховној узетости душе људске. И ето, већ много хиљада година грех рађа све болести душе и тела.

 

 Али због чега је света Црква установила да се данас чита јеванђељска прича о узетоме? Свакако због тога што она у свима нама види боле - снике од узетости, то јест од греха, и жели да сви, ради исцељења, похитамо ка Исусу Христу. И тачно је: сви смо ми узети. Сваки наш грех је узе - тост. А да је грех заиста душевна узетост, то је свако од нас на себи осетио. Од сваког греха трпи наше срце, разум отупљује за све духовно, слаби во - ља за добрим делима, оболе вају, да тако кажемо, све основе нашега живота, јер, када оболи срце главни покретач нашег живота тада болест захвата целог човека. Због тога света Црква, знајући како је човеку важна чврстина срца и постојаност на стени вере и Божијих заповести, пева у глас са нама: Утврди, Господе, на стени Твојих заповести, колебљиво срце моје.

 Дакле, ми смо узети. Неки од нас, покренути савешћу, сами схватају своју болест и иду ка Христу да се лече од своје греховне узетости; а другима је на несрећу потребна туђа, искрена помоћ да би схватили своју болест и од свег срца пожелели исцељење од Исуса Христа. Ах! Када би неко и ове људе као онога узетога, довео снагом своје вере и добронамерним саветом у искрену скрушеност пред лицем Самог Господа нашег Исуса Христа, који је на Себе узео наше грехе и болести. Он би таквим људима учинио највећу хришћанску услугу. Много је међу нама оних који су духом узети и којима је заиста неопходна искрена помоћ других. Они су сами толико слаби у вери, толико су своје срце ослабили разноразним страстима, да сами нису способни да учине ни један једини корак у вери и хришћанском животу.

 И шта? Зар међу вама, љубљени, нема таквих људи који би помогли својој немоћној и у вери слабој браћи? Зар међу нама нема искрено верујућих, који би својом животворном вером помогли неверујућим? Зар нема таквих који би уразумили свог брата који живи у незнању и разузданости и посаветовали га да се са искреним покајањем и вером обрати Христу? Браћо, ви који сте слаби у вери и који разуздано и раскалашно живите, реците, да ли бисте желели да се избавите од своје беспомоћне душевне узетости, чији ће крај бити вечно мучење у огњу пакла? Желите ли да паднете пред Самог Исуса Христа и да вас Он исцели? То се лако може остварити. Сваког петка, а ако треба и другим данима, Исус Христос у овом светом храму прима к Себи све оне који су гресима узети и преко свештеника их по вери исцељује. Сваки пут када се грешник искрено каје због својих грехова, Сам Господ му изнутра говори: Синко, опраштају ти се греси твоји. Шта вас спречава да се вером приближите Исусу Христу и од Њега добијете исцељење? Дођите, исцељујте се: пријем сада сви објављујемо током целе Свете Четрдесетнице. Све прима Сам Христос. Свештеници су само сведоци пред њим, посредници између Њега и вас. Само не заборавите, Исусу Христу морате долазити са јасном свешћу о томе да сте ви грешници, да сте без Њега немоћни и мртви душом, морате веровати свим срцем да је Он ваш Творац и Судија, и да само Он има власт на земљи опраштати грехе (Марко 2,10). Не заборавите још и то да је после исцељења од греховне узетости безумно и опасно свесно изазивати нову узетост. Ето, постао си здрав, говори Господ, више не греши, да ти се што горе не догоди! (Јован 5,14).

preuzet deo teksta "Druga nedelja casnog posta Pacista"

sa strane  http://www.crkvasvetogilije.com/