Približavanje

Pokušaću ovom prilikom da vam približim jedan slučaj. To je jedno selo u kome se desih pre nekoliko godina kao predavač engleskog jezika. Sedište škole bilo je u susednom selu dok je ovamo bilo svega četiri osnovna razreda koja su pohadjala nastavu upareno prvi i treći, drugi i četvrti. Svega dva učitelja i moja malenkost koja dolazi jedanput nedeljno da uči decu. U '' mom'' razredu koji je drugi ima svega četiri djaka. Tako se to pogodilo te godine, te rode nisu bile raspoložene da donose mnogi porod ljudima u ovom selu. Tako se to pogodilo te je to bio jedini razred koji podučavah i jedina godina u kojoj tu boravih.
Sve ovo što pobrojah samo su tehničke stvari i manje bitne za našu priču od onoga što treba da kažem. Ali mene su tako naučili, da važne stvari ostavljam za kraj.
Znači ta ''moja'' četiri učenika bili su dve devojčice i dva dečaka. Devojčice: jedna mršava sitna romkinja sa dugom pletenicom preko ledja i jedna krupna bucmasta, rumenih obraza i zlatne kose po imenu Andjela. I jedna i druga bile su tipične za svoju sredinu, spolja gledano sasvim prosečne i obične. Lako su usvajale gradivo ali isto tako lako i zaboravljale ono što su čule, tako da im je bilo potrebno mnogo ponavljanje da bi se urezalo u pamet. Na drugoj strani, dečaci: prvi je bio normalne gradje, bez prekomerne težine, smedj sa malo okruglijom glavom, dok je drugi bio vitak, plav, svetlog tena i prodornih plavih očiju, izduženog lica. Gledano po zemaljskoj pameti zvanoj '' in teli genciji" prvi je bio mentalno zaostao, na nivou deteta od dve godine iako je imao osam; drugi je bio nadnaravno bistar i oštrouman, tako da je većinu reči usvajao od prvog slušanja. Mnoga deca ni na uzrastu od četrnaest ne postižu takvo pamćenje niti razumevanje stvari.
 Medjutim, za razliku od većine odraslih ljudi, pa i od mnoge druge umne dece, moj djak se nije pravio važan i nastojao da se uopšte ne izdvaja od ostalih. Gledao je da ga oni prihvate kao jednog od njih koji se razlikuje samo po daru Božijem, jer '' jedan je Duh a darovi su mnogi". A oni su ga tako i prihvatali, kao sebi ravnom, kao drugara za igru, društva za učenje i pomagača. Ali ne nekog nadmoćnog pomoćnika koji se gordi i sa visine gleda na njih već na nekog ko je njihov '' i sluga i gospodar istovremeno''.
 Za mene je to bilo projavljivanje podobija Božije kroz čoveka. Tako ja vidim Boga koji je u čoveku i čoveka ubogog (to jest u Bogu), u ovom slučaju u još nesazrelom čoveku. Ali ne samo pojavljivanje u jednom, nego u svima, jer se i kaže da je naš Tvorac svuda pristutan i sve ispunjava! U svima bi se video odraz Gospodnji: i u dečaku koji se provlači ispod klupa i podražava mačku, i u devojčici koja stidljivo i ćuteći posmatra svet oko sebe, tražeći iskru smelosti koja će da se useli u nju i učini je kakvom ona želi da bude, i u devojčici koja je govorljiva i spremna da ispriča ono što se od nje očekuje kao i ono što je načula od ljudi u selu koji su takvi kakvi jesu, i u dečaku koji živo sudeluje u svemu: ćutanju, priči, igri, razvoju i mirovanju. On je tu da podrži sve ono što se dešavalo u nama tih dana... Ta deca su u meni videla deo sebe, i ja u njima vidim sebe.

11/25,2013 Posted to Generalna

Comments (0)


O moći i nemoći

Čοvek je nemoćan da ispuni zapovesti Božije. Zato je i rečeno: Ištite i daće vam se. Mt.7, 7 (kao i: Bez Mene ne možete išta činiti) Ako ne tražimo, sami sebe mučimo i lišavamo se blagodati Duha Svetog. Bez blagodati duša je smućena, jer ne razume volju Božiju.

Da bi zadobio blagodat, čovek treba da je u svemu uzdržljiv: u ponašanju, u rečima, u gledanju, u mislima, u jelu. Za sve ovo naći ćemo savete u Svetom Pismu. Rečeno je, na primer: Ne živi čovek samo o hlebu, već o svakoj reči koja izlazi iz usta Božijih. (Mt.4,4)

Prepodobna Marija Egipćanka je uzela od svetog Zosime pregršt sočiva i rekla: '' Uz blagodat Božiju, ovoliko je dovoljno.'' Treba se navići da manje jedemo, ali budimo razumni u ovome i količinu hrane smanjujmo onoliko koliko nam naš svakodnevni posao dopušta. Mera uzdržljivosti je da si posle obeda još rad  da se moliš.
 
 ά ╬ ω
 
 Čuvajete blagodat Božiju. Sa njom je tako lako živeti. Sve ide na dobro po Bogu, sve je milo i radosno. Duša je spokojna u Bogu i čini joj se kao da je u nekom prekrasnom vrtu zajedno sa Gospodom i Majkom Božijom. Bez blagodati čovek je grešna zemlja, dok je sa blagodaću Božijom  umom sličan andjelima. Angeli umom služe Bogu i vole Ga. Zato je i čovek umom kao i andjeo.

Blago onima koji dan i noć ne prestaju da se brinu kako će ugoditi Gospodu i postati dostojni Njegove ljubavi, jer će opitom osetiti blagodat Duha Svetog.

Blagodat ne dolazi u dušu a da se ne oseti. Isto tako, izgubivši je, duša ne prestaje da tuguje za njom i da je sa suzama traži. Koliko samo uporno roditelji traže dete koje su izgubili! A duša koja voli Boga ište Gospoda sa daleko većom tugom i upornošću, tako da se milih i dragih ljudi tada i ne seća.

Slava Bogu što nam daje da razumemo dolazak blagodati i što nas uči da poznajemo zašto dolazi, a zašto se gubi. Duša onoga koji izvršuje sve zapovesti neprestano će osećati blagodat, pa makar bila i sasvim mala. Ali, blagodat se lako gubi zbog slavoljublja i čak zbog jedne gorde misli. Možemo mnogo postiti i mnogo se moliti i mnoga dobra dela činiti, ali ako se pri tome budemo uznosili, sva će naša dobra dela biti prazna, kao bubanj koji mnogo galami a iznutra je šupalj. Slavoljublje pustoši dušu i treba biti veoma iskusan i mnogo se boriti da bi se ono pobedilo. U manastiru sam nešto opitom, a nešto iz Svetog Pisma spoznao štetnost sujete (samoljublja). Zato sada i dan i noć molim od Gospoda Hristovo smirenje. Ovo je velika i neprestana nauka.

Naša borba je ljuta i zahteva mnogo mudrosti. Medjutim, u isto vreme ona je i veoma jednostavna. Pred dušom koja zavoli smirenje sve zamke naših neprijatelja su porušene i sva njihova sila obuzdana. U duhovnoj borbi treba dobro paziti i da nam ratne zalihe i plodovi budu potpuni, savršeni. Zalihe, to je naše smirenje, a plodovi su blagodat Božija. Ako ih izgubimo, zli duh će nas pobediti.

Ova borba je trajna, ali samo za gorde. Za smirene ona je laka, jer su oni zavoleli Gospoda i On im daje Svoje nepobedivo oružje, to jest blagodat Duha Svetog. Nje se plaše naši neprijatelji, jer ih ona opaljuje.

 

navod iz knjige '' POUKE STARCA SILUANA'' 

11/10,2013 Posted to Generalna

Comments (0)