Opomena
И обећавају им слободу a
сами су робови погибли;
јер кога ко надвлада онај му и робује (II Пет. 2, 19).Још увек апостол говори о
нечистим, безобразним и самовољним опомињући верне, да се чувају њихових
завођења поноситим и лажљивим речима. Прво је рекао о њима, да хуле на славу
Божју, друго да прелашћују на нечистоте тјелесних жеља, а сада пак говори, како
они обећавају слободу, то јест обећавају нешто што и они сами немају, јер
надвладани скверним страстима они су робови својих страсти покорни робови
најгрознијих тирана овога света.
О браћо моја, како су нама савремене ове
апостолске речи, писане пре деветнаест столећа! Погледајте, како запенушено
свуда око нас декламују о слободи они који ни мало слободе немају! Послушајте
вику очајних робова страсти и порока, како обманути обмањују, и ослепљени
проповедају светлост! Страсти су ткиво мреже, изаткане од ђавола, да њоме људе
лови. Ухваћени у ту мрежу они називају друге људе робовима а себе слободним, на
смех ђавола, који ћутке прибира мрежу и привлачи је својој обали.
О браћо,
чувајте се оних очајника, који себе називају весницима слободе, док даноноћно
служе господару своме ђаволу. Своју немаштину они називају богатством, и туђе
богатство називају немаштином, као што безумник цео свет назива безумним а себе
умним. Тако и они, најнеслободнији, називају друге неслободним. И службу Богу и
ближњима, по љубави, они називају робовањем, док службу ђаволу називају
слободом. То су пакосници Бога и људи, као што је и сам ђаво пакосник Бога и
људи.
Кад год чујете, да вам неко говори о слободи, испитајте прво добро, да ли
он није роб неке страсти и порока. По нечистоти живота, по безобразлуку и
самовољи познаћете све лажне учитеље слободе. То вас апостол опомиње.
О Господе, једини дародавче истините слободе, сачувај нас од мреже свију
пакосника Твојих и наших. Теби слава и хвала вавек. Амин.
беседа-св-николаја-српског/3256-07-08-25-07-беседа-о-робовима-који-проповедају-слободу
Господ је наложио да
дају дидрахме које су од њих тражили (Мт.17,27). И све остале, црквене и
грађанске поретке Он испуњаваше, те је и апостоле томе научио. А апостоли су,
затим, тај закон предали свим Хришћанима. Само се дух живота нови примао.
Спољашње је све остало као што је и било, осим онога што је очигледно било
противно вољи Божијој, тј. учешће у идолским жртвама и слично.
Затим је
Хришћанство ступило на површину са својим поретком живота и њиме истиснуло све
старо. Из тога би се могло закључити да ћe хришћанском духу бити лакше да се
развија и јача. Тако је и било, но не код свих. Упознавши се са слољашњим
хришћанским поретком живота, већи део људи је при њему и остао,
не старајући се о његовом духу.
Од свег мноштва Хришћана мало ко ће се показати
Хришћанином у духу. А шта је са осталима? Имају име као да су живи, а мртви су.
Када су апостоли проповедали Јеванђеље, њихова реч је изабирала удео Божији из
целокупног незнабожачког света. Сада Господ, путем исте речи, бира свој удео из
средине хришћанског света.
Који чита нека разуме, и нека се потруди да уистину
сазна да ли припада уделу Господњем. Ако за то не нађе осведочења, нека се
побрине да постане "својина" Божија. Јер, једино је у томe спасење.
Светитељ Теофан
Затворник. Мисли за сваки дан у години.