Krajnje prost!

Назарећани нису поверовали Христу зато што је живео међу њима. Он у свом спољашњем изгледу није имао привлачну светлост и наочитост која би сама по себи изазивала уважење. "Ми знамо ко је он", говорили су они. "Не може бити да у њему има нечег изузетног" (Мт.13,54-58).
 
И поред тога, Господ није решио да узме наметљиву спољашњост. Он сам је све време остајао крајње прост по спољашњости. И апостоли су се потом исто тако држали, а после њих и сви истинити њихови следбеници и подражаваоци. Због чега је то тако? Због тога што је немогуће пронаћи спољашњу светлост која би у потпуности одговарала светлости живота у Христу Исусу. И због тога се сматра да је боље држати се сасвим неугледне спољашњости, која собом неће препречавати унутрашње. Ко буде имао очи да види, нека одмах погледа на последње, не задржавајући своју пажњу на првоме.
Свети апостол Павле се овако изразио: А ово благо имамо у земљаним судовима (2.Кор.4,7). Када бисмо видели каква су по спољашњости била лица која данас прослављамо и призивамо у молитвама - не бисмо веровали својим очима: до те мере су били прости. И данас, онај који познаје живот у Христу Исусу, напушта спољашњост и сав се окреће унутрашњем. Због тога прво отпада, а друго се узвишује и расте. Код многих чак бива да нико и не примећује унутрашњу светлост, па ни онај који је има. Јер, зло је око људско. Њему и не треба показивати оно што је истински добро, будући да му може шкодити.
 
 preuzeto sa stranice:
http://www.eparhijaniska.rs/
 свакодневна-читања/sveto-pismo/1545-понедељак-седми-по-педесетници
 

07/13,2015 Posted to Drevni događaji

Comments (0)


I pre i posle

 

 Došla mi je misao koju bih podelila, ako je to uopšte moguće .. možda je bolji izraz umnožila sa drugima! Evo o čemu se radi.. Verujem da je sreća u “malim” stvarima. Tako taj izraz mali nije odraz spoljašnje veličine, već jedne jednostavnosti, nečega što ne opterećuje u svakom smislu, a što istovremeno obogaćuje i čini nas iznutra radosnim i ispunjenijim. To je stanje duše kada nema briga, nego kada nam je dovoljno da slobodno udahnemo i izdahnemo vazduh, kada nam prija svako vreme, kada nas ni one uobičajene “smetnje” ne smetaju.

Za sve to što smo opisali potrebna je jednostavnost u odevanju, u ishrani, u razmišljanju. Poželjno je makar jedan dan sedmično sedeti u miru, to jest bez puštanja radija, televizije, muzike i filmova na računaru.. Tišina doprinosi da se suočimo sa onim što je u nama! Potrebno je odbaciti sva ona teška osećanja koja nas zamaraju a koja smo znali da držimo u sebi danima, dajući im pravo da nam oduzimaju od životne snage. Kada njih kao neku djulad odbacimo daleko od sebe, podižući ruke iznad ramena, prosto odahnemo i pobrinemo se da imamo jedan jednostavan obrok za sreću. Današnji recept je sledeći:

potrebno je TRI  osnovna sastojka, i to jedna glavica kupusa od trideset dinara, koja ima za cilj da nas pomogne u oslobadjanju od svake bahatosti (razmetanja); jedna ljuta papričica od sedam do deset dinara da nas pomogne u ostavljanju svake ljutine i jarosti i konačno jedan poveći paradajz, domaći rečeno rajčica, da nas podseti da se do raja dolazi kroz tesna vrata. Ovome dodati litar vode, malo soli i malo ulja, i pošto provri dobro izmešati.

P.S. Suština ovoga recepta za obrok i nije u samoj materijalizaciji obroka, iako je i to poželjno, već u ostvarenju unutrašnjeg blagostanja koje smo BA(H)DAVA  dobili, pa ba’dava i dajemo (persiska reč Bah je sinonim za srpsku  Bog, ali znači i sreća; zato kada je neko radostan i srećan verujemo da je bogat). Umesto složenog tumačenja začina, neka nam molitva bude orudje za iskanje sreće i pre i posle.
 

http://www.yumama.com/galerija/11291/beba/4-8-meseci/13773-15-znakova-da-vasa-beba-vise-nije-novorodjence.html

07/09,2015 Posted to Generalna

Comments (0)