Smerna duha

Od toga ima ''puno'' vremena, tek toliko da kažemo da je teklo. Od devedeset šeste do sada , vi vidite kolko je to tekućine. Naravno da nije sve jedno koja je ona boje, ukusa, mirisa, gustine i slično. Jadna ovca medju vukovima, jedna slamka medju vihorove...

 Tako nekako biva kada odeš na koncert Osvajača i kada se zapeva Maska i masa poleti da divlja stvarajući vrtložni krug u kome guraju i šutiraju jedni druge. To je nešto što se podrazumevalo na svim rok okupljanjima i što meni nije išlo u glavu "zašto". Tek sa ove vremenske udaljenosti dogadjaje sagledavam drugačije. Prosto su mi jasniji uzročno posledični obrasci. Naravno, nije bez značaja sa kakvim sam društvom niti u kakvo smo društvo došli. Telo putuje, putuje i duša.

 Reči mi tada nisu bile smislene, niti razumeh ono što čujem, niti razaznah ono što ugledah. Tek namamio me je prodoran zvuk i lažna svetlost lasera koji su obećavali spektakl (ono o čemu sanja skoro svaka mlada osoba). Vladala je buka, svetlost obojena dimom, razorni krug se nemilice širio. Iako smo ja i osoba iz moje pratnje bili udaljeni od tog cirkusa i bili blizu izlaza, nismo bili poštedjeni učešća u šutki. U trenu krug se zatvorio za nama i nadjosmo se medju učesnicima. Osetih udar i nadjoh se na zemlji. Ne znam uopšte  zašto nemadoh snage da nešto preduzmem. Vidim samo mnogo obuvenih nogu kako se kreću ka meni. Najednom samo sam posmatrač nekakvog donjeg  pozorja.

 I dok pogled telesni zuri u nemo kretanje nogu neka naizgled nevidljiva sila podiže telo u vazduh i kao da je ptičje pero lagano ga uspravi i postavi na stopala dovoljno daleko od prašnjave, preteće sredine. Nekoliko trena zatim svest se vrati u telo te mogoh da se osvrnem i sagledam gde se nalazim i gde mi je društvo. Isprva sa čudjenjem razmatrah čitav dogadjaj i kako se to digoh bez pomoći ljudskih ruku. Kasnije zahvaljivah Gospodu na ovom spasenju od nadolazećeg stampeda.

 Andjeli Gospodnji stanom stoje oko onih koji se Njega boje i izbavljaju ih. (Psalm 34,7)

 Viču pravedni i Gospod ih čuje i izbavlja ih od svih nevolja njihovih. Gospod je blizu onih koji su skrušena srca i pomaže onima koji su smerna duha. (Psalm 34, 17-18)

05/28,2013 Posted to Generalna

Comments (0)


O Cilju

Molitva, post, bdenje i sva ostala hrišćanska dela jesu dobri sami po sebi, ali se u njima ne sastoji cilj hrišćanskog života. Oni služe kao neophodna sredstva za dostizanje tog cilja. Istinski cilj našeg života sastoji se u sticanju SVETOG DUHA Božijeg.

 Zapazite, baćuška, da samo dobro delo učinjeno Hrista radi donosi plodove Duha Svetog. Ono što se ne čini radi Hrista, makar bilo i dobro, neće nam doneti nagrade u budućem životu, niti će nam doneti blagodati Božije u ovdašnjem životu. Zato je Gospod Isus Hrist i rekao: koji ne sabira sa mnom, rasipa.

 Dobro delo ne može se ni nazvati drukčije nego sabiranjem. Jer ako ono i nije radi Hrista učinjeno, ipak je dobro. Sveto pismo govori: Nego je u svakom narodu mio Njemu onaj koji Ga se boji i tvori pravdu. I kao što vidimo iz sveštene povesti, onaj koji tvori pravdu u tolikoj je meri ugodan Bogu da se Korniliju kapetanu javio andjeo Gospodnji u vreme molitve i rekao: Pošalji ljude u Jopu i dozovi Simona prozvanog Kifa (grč. Petre)... On će ti kazati reči kojima ćeš se spasti ti i sav dom tvoj.

 I tako Gospod upotrebljava sva svoja božanska sredstva kako bi svakom čoveku dao mogućnosti da se u budućem životu (po ishodu iz zemnog tela) ne liši nagrade za svoja dobra dela. Za ovo je potrebno otpočeti ovde sa pravom verom u Gospoda našeg Isusa Hrista sina Božijega, koji je došao u svet da spase grešnika, i sa zadobijanjem blagodati Duha Svetog koji u srca naša uvodi Carstvo Božije i koji nam otvara put ka blaženstvu budućeg života. Medjutim, time se i završava ta ugodnost Bogu dobrih dela koja nisu učinjena radi Hrista. Stvoritelj naš pruža sredstva za njihovo ostvarivanje. Od čoveka zavisi da li će ih ostvariti ili ne. Zato je Gospod i rekao Jevrejima: kad biste bili slepi, ne biste imali greha; a sada kažete: vidimo, tako da vaš greh ostaje.

 Iskoristi li čovek slično Korniliju to što je i n jegovo delo učinjeno ne radi Hrista ugodno Bogu, uračunaće mu se i delo te vrste kao da je učinjeno radi Hrista i zbog vere u Njega. U protivnom slučaju čovek nema pravo da se žali što je njegovo dobro delo propalo. Ovo poslednje nikad se ne dešava pri činjenju ma kakvog dobra radi Hrista. Jer dobro delo učinjeno radi Njega, ne samo što priprema venac pravde u budućem životu, nego i ovde preispunjava čoveka blagodaću Duha Svetoga, jer kako je rečeno: Bog ne daje duha na meru. Jer Otac ljubi Sina (stvorenog po svom obrazu) i sve je dao njemu u ruku.

 

 " O CILJU HRIŠĆANSKOG ŽIVOTA''

SVETI PREPODOBNI SERAFIM SAROVSKI

05/09,2013 Posted to Drevni događaji

Comments (1)


Rado Voli i Stremi nebeskom

Svagda se nasladjujuci Bozijim dobrocinstvima, mi uvek treba i da mu blagodarimo od toplog srca u napregnutoj molitvi. Pogledajte i sadasnje dobrocinstvo. Mi smo, bojeci se Agarjana, bili prinudjeni da pobegnemo. I On nas je za mnogo dana hranio na mestu u koje smo bili odbaceni, kao u pustinji. Nije li nam i ovde potom otvorio vrata milosrdja, [pruzajuci] nam i prekrasni hram i pristojna stanista kod naseg jednodusnog brata? Kako je samo veliko Bozije staranje o nama. Sta On nije ucinio od onoga sto je trebalo uciniti? Tokom naseg bekstva On nam je udelio hleb, vino, ribu i ostalo neophodno prema potrebi, pa cak i vise od potrebe, usled cega su se divili oni koji su receno posmatrali. Mi bedni stoga ne treba samo da blagodarimo, vec i da duse svoje do krvi polazemo. Stoga molim da u sebi razgorimo najkrepkiju ljubav prema Njemu i da se svecelo prilepimo uz Njega, dajuci mu najljubaznije uzdarje.
 
 Kako cemo mu uzvratiti uzdarje? Zivimo i ovde u slavu Njegovog imena, kako bi se na nama ispunilo ono sto je rekao:Tako da se svetli svetlost vasa pred ljudima, da vide vasa dobra dela i proslave Oca vaseg koji je na nebesima (Mt. 5, 16). I apostol negde govori: A hvala Bogu koji nam svagda daje pobedu u Hristu Isusu, i kroz nas javlja miris poznanja svoga na svakome mestu; jer smo mi Hristov miomir Bogu medju onima koji se spasavaju i medju onima koji propadaju (2. Kor. 2, 14-15). Vidis li da je vrlinski  miomir Hristov, ma gde ziveo. Vrlina po svojoj prirodi nije skrivena. Stoga onaj ko je upraznjava postaje svima poznat, kao sto je napisano: Ne moze se grad sakriti kad na gori stoji (Mt. 5, 14). Grad je dusa ljudska, a gora – visina vrlina. Oni koji su se popeli na nju sijaju kao svetila vasioni, drzeci reci zivota na pohvalu sebi samima za dan Hristov (Fil. 2, 1516). Popnimo se i mi, braco, na tu svetu goru.
 
 Medjutim, mi na nju ne mozemo da se popnemo ukoliko najpre ne ostavimo donje, tj. zelje tela i pomisli, kao i pogubna zadovoljstva ovog zivota. Udaljavanje od njih i jeste ushodjenje ka vrlini. Prema tome, neka se srce ocisti od skvernih pomisli, neka se oko ozdravoumi da gleda pravo, neka se uho zatvori za slusanje zlog, neka se jeziku zabrani da govori isprazno, neka se ruka uzdrzava od neprilicnih dodira, neka se noga usmeri na miran put, neka se svi udovi obuce odgovarajucem dobru i neka se osvete blagoobraznoscu Hristovom. Zemaljski car blagonaklono pozdravlja onoga ko je lep i ukrasen telesno. Nebeski Car jeste blagonaklon prema onome ko je ukrasen duhom, cak i ako je po spoljasnjosti siromah, slep, hrom i ima ostale nedostatke, koje ljudi preziru. Otuda su neblagorodni – blagorodni, neslavni slavni, siromasni – bogati. Stoga su blazeni apostoli od ribara postali lica koja nacelstvuju po citavoj zemlji. Otuda je sveti Antonije bio mudriji od mudraca, iako nije ucio nauke. Otuda je, da navedem primer koji nam je blizi, nas Tadej, Skiti rob, kao sto znate, uzisao na visinu ispovedanja Hrista i postao slavan u svetu.
 
 Oh, neizrecivog covekoljublja blagog Boga naseg prema nama. On nam je darovao  pristup sebi. Jer, nije neophodan ni posrednik, ni novac, ni ocekivanje povoljnog slucaja. Treba samo ushteti i sve je ucinjeno. Prema tome, zelis li da budes veliki na nebesima? Izaberi da ovde budes poslednji. Zelis li da se nazoves sinom Bozijim? Umiri dusu svoju od strasti. Zelis li da te vide oci Bozije? Drzi se pravde. Ko je dostojan za receno? Onaj ko rado prima ucenje, ko voli pravdu, ko stremi da se obogati nebeskim dobrima. Neka bismo i mi, u slicnom raspolozenju ispunjavajuci zivotvorne zapovesti, dobili Carstvo nebesko sa svima svetima u Hristu Isusu, Gospodu nasem.
 
 DOBROTOLjUBLjE
SVETI TEODOR STUDIT

05/04,2013 Posted to Drevni događaji

Comments (0)